Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)
98 ОДЕЉАК ДРУГИ
(Све ово време нарочито је посветио скупљању народних песама, и за ових 6—-7 месеци врло много их је скупио. Највише их је сам записао, а нешто су му и други слали. (О свему је редовно извештавао Копитара кад се овај вратио из Париза.
»4! сам ову зиму провео само пђене (Сербске тражећи и толико сам их до сад скуто да ни сам ни сам знао, да (Серблљи оволико народнњх пфсана имао!« (Преп. 1, 142; писмо од 8 марта). » ЛИ пбене народне изтра= жуем и скуплам еднако, и већ сам их, као што сам вам писао, великвги и невђроатини брои скушо; и знам да ће вама све по вољи бити, а особито о Марку Кралћвићу, о Милошу Обилићу, о Новаку и о Ради= Војо, И о осталим старим онацима (Сербским. Женских такодљер има различнога рода н. п. лобавних, сватовских, жетелачких, кралљичких, дру= жествених и пр. и то су све онакове, косе е простота и невиност безху= дожно, по природи и по осћћано спфвовала« реп. 1144; писмо од 18. марта). — »ја сам шесана народних скупио доста; (већ имам женских преко 200, а зоначких о самом Кралфвићу Марку имам више од 20; и јошт ћу их више добити). Но кад би ми све (Сербске народне шесне скупили и без избора печатали, ја вас увјеравам да би била кнђига готово колико шела Библиа« реп. |, 146; писмо од 8. априла). »Кад биу једно печатао све народне шесне, које сам до сад скупио, била би кнљига већа од Телемаха, и ту опет не би биле све народне Србске шесне, и зато сам их наумио издавати у частима« (реп. 1, 150; од 16. јуна).
Још док је у Бечу био, писао је својој пријатељици Сарп Михапловој Судови Крајинског кнеза Мише—Михаила—Карапанџе), с којом се познао и спријатељио за време свога службовања у Крајини, да му напише и пошаље народних песама. (Она је то и учинила и послала му двадесет песама,! које није примио, и он се ради тога спремао да иде у Оршаву, и да их поново испише, али није ишао.“
Тако исто молио је и 1 Ашанашковића, тада катихету у Сент= Андрејској препарандији, да коју песму препише од ђака, и овај му је послао две, извињујући се, да поред свега настојавања више их није могао исписати, јер ђаци веле да не знају“
Краљичке песме послао му је Максим Ранковић, из (Остружнице, његов друг по Великој Школи у Београду, а доцније члан магистрата Београдског.
1 »АхБ Господар Вуче кад би а ваше писмо примила весма би радосна била каи што сам радосна била кад сам ваши 2 писма примила а и ал самђ вами 2 описала 1 изљ Вершацљ а друго изђ Темишварђ послала самђ по госпоће Г. Фотине (Преп. 1, стр. ЈХ и 797 зао ми бисте писали у вторемђљ писму да вамђ пишемо песме ви ћете се бити И шалили али а самђ () ваше леобови примила зап(сутина и писа 20 песани и мету 5 дуката па запечати посла дУкате за книге и јунде доста кос какве би писала и то незнамђ елисте примили...« пише му она из Оршаве 14, ХИП, 1814, а Вук је примио то писмо у Карловцима 15, [, 1815. — Преп |, 122.
2
»Дотле ћу изтраживати народне тнесне (чега ради морам и преко Баната у (Оршаву ићи; !ербо ми је оданде 1една Господва писала да ми :е скупила преко 20 шесана,)« пише Копитару 8 апр. — Преп. |, 146.
з Преп. [, 506. — У предговору ЈУ књизи Вук вели да је од њега добио један варијанат песме Царица Милица и Владета војвода ЈЕ бр. 49. — С.Н.П. ТУ“ ХХН.