Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

Џ

ГЛАВА ДЕВЕТА 97

септембра. Овде долазе и писма Копитару би го, М; 17, МЕ и 23, Х. 1814 г. ФПреп. 1, 11—41). Вук је истина написао у мају и рецензију на Усам= љеног Јуношу, али како је она наштампана тек 1815. године, и вероватно понешто измењена, то се она не увршћује у ове прве списе.

Његов је језик још пун славеносербских речи и облика: безхудожно, битие, благоделние, благодетелница, блаженђИши, високопочитанје, вовђки;, возблагодарити, воображењље, вЕдбнје, глубочаиши, добродћтел имение, критизирати, лобов, невменљавати, нижаши, обстолтелства, обшество, печал, печалан, покорђИши, получити, предпочитовати, предпрјитје, пре= паствовати, просвћшценје, просвацен, просвешавати, прошение, разсужда= вати, разсужденње, рачителница, собранње, совершен, содержавати, сожа= ление, сокровшце, состолние, сочинити, сподобити, удовлетворити, уча= стник, част, человћчески, чест, число, чувствителан, чувствовати, шедро ит.д,и тд. Врло често ер место вокалног р; бердо, Сербљљи, сербски, сердце, смертни, утвердити, церква и т. д. али му промичу и облици: брда, за= државати, изврђу, црн и т. д.

Мења партиципе као придеве: горећа, кипећа, превосходећи, узди= шуће и т. д.

Реченица му није чисто српска већ књижевничка: обавленје, чрез косе... у смотренљу ове материс, (види нарочито у писму Копитару;. У Писменици реченица је боља, али је иначе све као у Песнарици.

Диалекат је јужни али са много мешавине источног «сремачког;.

Трагови ове мешавине налазе се и у писмима Копитару из прве поло= вине 1815 године, иако.је реченица много чистија, а не »књижевна,« Од другог пак повратка из Беча у (Срем пише потпуно онако као што је писао у Речнику (сем ортографијеу. За две, дакле, године дана он се пот= пуно ослободио од словенизама и ухватио прави пут.

ГЛАВА ДЕВЕТА.

Продужење књижевног рада: скупљање народних песама и почетак писања Речника.

1. Бављење у Срему и скупљање песама. — Копитарев план Вукова рада.

(Стално место бављења у Срему били су му Карловци где му је живео и отац и рођак Обрад, али је неколико пута, и подуже, био гост Мушицког у Шишатовцу, а и по другим манастирима. Фрушкогорски калуђери, види се, и онда су се одликовали гостољубљем као и данас. (Сем тога бивао је у Митровици, у Новом Саду, у Земуну и у Панчеву. !

1 Преп. 1 142—165; Пасош у његовој заоставштини у арх, Ак. Наука.