Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

662 ОДВЉАК ДЕВЕТИ

решење не потврди, Тиме би њега сачувао од велике неправде и штете, а правитељство наше од срамоте, (Срамотних речи у њему нема, којих не би било у свима речницима, па и у самих словенских народа, и по= слаће му, вели, једну књигу да се и сам увери. Што се правописа тиче, наставља даље, то је правитељство наше прво и једино, које се меша у начин писања књига приватних људи, и хоће да заповеда писцима како да пишу. На завршетку вели да је очекивао помоћ од правитељства, а не забрану, и штетоваће много ако забрана остане, јер га штампање кошта 4000 фор. а надао се половину тога трошка добити из Србије.

Како је Вук с висине гледао на све ове пакоснике и глупаке који су својим поступцима брукали и себе и земљу, најбоље се види из писма које је дан раније него кнезу писао советнику Пав. Станишићу. — Он га подсећа на укор који му је овај учинио с пролећа 1850 године у советској оџаклији, како је сам крив што није међу њима, советницима. (Он му је тад, вели, накратко одговорио, да у Београду не би могао радити своје књижевне послове, и одавно је мислио да му опширније одговори, па због које чега није стигао, те то чини сад. Он у Бечу не живи што му је овај живот милији од београдског, већ да би народу могао учинити више користи. Различне плетке сведоче да тамо не би могао ништа радити; па не само то, него му непријатељи и овде сметају раду, и чуди се што они, први чланови правитељства, уз њих пристају и помажу им. ЕЊегова би кривица била да су га они изабрали за совет= ника и послали му диплому, па он одбио. Кад су могли изабрати Лазу Зубана, који је био у Цариграду, могли су и њега који је у Бечу. Није му жао што то нису учинили, и само би онда жалио, кад би знао, да биу тој служби могао користити више народу, него што му је користио књижевним пословима. »ШКо бих ја, да сам советник, у Београду имао кућу и који дућан и око Београда земље, а може бити и коју хиљаду дуката у готову, ја за то слабо марим: ја волим што сам написао и штампао само ове две књиге, које ми непријатељи моји с помоћу вас, мојих пријатеља, тамо забрањују, то јест Нови Завјет и Српски Рјечник, него да имам имање колико ви сви (Советници и попечитељи заједно што имате! ФНеизд. пису =

(ООваким тоном јамачно није могао према себи расположити советнике

да га одбране од другог напада који му је спреман, јер (Станишић јамачне ово писмо није задржао само за себе.

Кад је писао ово писмо Станишићу, Вук је могао имати писмо Гавриловићево од 2 марта, у коме му о забрани пише: »Предмет је код књаза. Нити он потврђује оно што је Совјет закључио, нити оће да квари. Ал чујем да Попечитељство Просвештенија оће да предложи, да све књиге које нису правописом овде правитељством предложеним писане, у Србију се не пушшају. Ваљада кад овај закон изиђе, онда ће под тај спасти и Рјечник ваш.« Фреп. Ш, 376.

Гавриловић је био добро обавештен. Првог марта Попечитељство Просвете предложило је Совету, да се Правила цензуре од : јула 184: т.