Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

ГЛАВА ЧЕТРДЕСЕТ ЧЕТВРТА 668

«Збор. П, 47) примене и на књиге, које се у земљу уносе, и да се прет= ходно шаљу на цензуру Попечитељству Просвете. Гако исто оно мисли,

да се и правила за правопис, издана под кнезом Милошем, распростру и

на књиге »сасвим другојачије, другим, сирјеч понајвише овој својственим, изопаченим, непостојаним и језику нашем несвојственим правописом спи= сане к нама уносе, и тим не само распространенију и болем утврђењу нашег правописа на пут стају, него га јошт кваре, обарају и изопачују«,

да се дакле при цензурисању не гледа само на садржај књиге, него и на правопис, »будући је и једно и друго за напредак онај, к коме у књи= жевности и просвети народној тежимо вештаствено нуждно.« ФВукове хартије).

(Овај је предлог (Совет примио и кнез 44 апр, потврдио, и од тада је забрањено у Србију уношење књига Вуковим правописом штампаних, па је под ту одредбу потпао и Речник, као што је Гавриловић предвиђао.

(О свему овоме Вук је опширно известио (Срезњевског жалећи се на своје противнике, аустриске (Србе, којима је криво, што је он као (Србијанац и без школа више хваљен иу Европи и у Србији него они, и што се боје да он не би у своме отачаству био претпостављен њима, Користећи се незнањем и неписменошћу чланова правитељства, они га пред правитељством клеветају, а после се пред њим извињују бацајући кривицу на правитељство. Кад је послао табаке на цензуру, Попечитељ-= ство их је предало на преглед начелнику Исаиловићу, који је исписао неколико речи, међу којима су не само 2.но и пр.ши, него и мркаши се, букариши се, пасши се,итд., и додао да је »напуњен шокизмима«, који не треба да су у српским речнику. Даље вели како је поводом тога било у (Совету препирке за и против, и како је, кад кнез одмах забрану није потписао, посредним путем, проширењем кнез=- Милошеве уредбе о право= пису и на књиге штампане на страни, забрањен у (Србију унос и Речника

и свих његових списа. »јамачно се може рећи, вели на завршетку, да су се сви наши књижевници и највећи моји непријатељи помогли и једнако се помажу мојијем дјелима, али што их се мало онако помогло, као што се помогао Ђуро Даничић и Бранко Радичевић и поп Димитрије из (Сомбора, томе је узрок што их највише мојијем мислима о језику крпе своје мисли и старо знање, а она су тројица све своје пређашње знање о језику оставили, па по моме начину почели језик наново учити.« «Неизд. пис;.

==

(С пролећа 1852 г. Вук је дошао у Србију и поднео с апр. молсу Попечитељству Просвете, да се од издате забране изузме његов Речник и књиге које он буде унапредак штампао. Нада се да ће му се ова молба испунити из ових разлога: 1; што он овим правописом пише већ 35 година и правитељство не само што те књиге није забрањивало, него га је на њих награђивало; 2; што се штампајући Речник задужио више од 5000 фор., а из Србије је добио око 350 претплатника, па би забраном био оштећен са најмање 5240 цванцика, и »тако би на правди божјој и