Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

ГЛАВА ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТА __ 610

на ово кнвизи, онда ћемо одма иза ове дати да се печата Нбмачка частњ, у којон ће бити претолковане на Србски све Немачке рђчи, кос се налазе у Аделунгову и у Кампеову словару. Нђ%мачка ће част бмти едну трећину, '/3, евтинји одљ Србске; о нњон ће изићи обавленје кадљ се почне печатати,« «Гр. Сп. 1, 186).

Несумњиво је Вук овде казао више него што је у ствари, али је збиља помишљао да га ради. По повратку из Русије пише Мушицком да је почео писати немачко-српски речник, и да је зато »купио Аделунга на руском језику.« (Преп. П, 239. Али ће и ово бити само жеља, јер четири године доцније «48 септ. 82 писао је Копитару како је за Шафа= рика и Магарашевића поручио неке руске књиге, а особито руске и ла= тинске речнике, па се боји да не издаду оглас о немачко=српском речнику, »те би нам покварили посао; а особито Шафарик мислим да још не зна добро Српски, а Магарашевић знате да ради брзо као и философ «т. ]. Д. Давидовићу. Ако немате кака особштога посла почнише ви Немачко= (Српски рјечник, па ћу вам ја помоћи кад дођем «у« То исто понавља и доцније (69 јан. 1824) и вели да је рад то чинити како к њему дође; »деде ви дотле почните што радити о томе« па опет а априла): »а Њемачко= (Српски ћемо рјечник заједно писати (ако Бог да, на зиму тур.« реп. ], 235, 252, 256). О томе је разговарао и с Фатером у Хали ФПреп. М, 10», и изгледа заиста да је по повратку из Немачке и почео да ради. «Преп. ТУ <76; М, 36. После тога настаје дуга пауза, и о томе се нигде ни у преписци ништа не говори. Тек у предговору »Правит. Совјету« Вук на= помиње да жели издати Немачко=српски речник.

(Обор је 1872 г. издао тај речник. Миклошић у предговору вели да се у Вуковим хартијама »нашла грађа за немачко=српски речник, која се са= стојала у томе да су на појединим листићима на којима су забележене речи које су унесене у друго издање Речника без латинског превода и граматичних категорија као и често дугих објашњења. О каквој обради грађе било је само мало трагова Ту грађу Одбор је поверио Микло= шићу да из ње направи књигу. Због других послова он је успео само један део да обради, а остало је предао другима, а он је само водио надзор. »Овај речник — вели Миклошић у предговору — и није строго узевши самостална књига, већ помоћна за Српско-немачко-латински Реч= ник, коме се мора прибећи сваки пут кад треба видети акценат, род, конструкцију, перфективност и имперфективност и т. д. српских речи. «

На Живот и Обичаје јавило се близу 1400, а на овај Речник преко. (900 претплатника, и то без икаква заузимања од стране власти. |, али Вук тада није више био у животу.

Из досадашњег прегледа види се да је Вук издао или сам или су после смрти му издате све књиге, које је овде онде напомињао да је рад издати, сем Сраске Граматике, »Исшорије нашега народа за владања Кара-Ћорђијева (од годин. 1804 до 1814) онако као што је почето у Да-

ницама за годину 1827, 1828 и 1834, и »оКо педесеш [односно четрдесет! 43