Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

676 ОДЕЉАК ДЕВЕТИ

осшшија различних наших сшарешина онога времена,« као она што су штампана у Даници за 1829 годину. «Оглас на Пословицез; Преп. УП, 584, 7127.

Граматика несумњиво није била написана, и после изласка Даничи= ћеве Мале Српске Граматике 1850, јамачно је одустао да је пише,

За Историју пак то се тако поуздано не може тврдити, — Гавриловић га је питао «2 јан. 1847) да не ради на Историји Српској; Није сачуван одговор, али из другог писма Гавриловића 69 марта) види се да није радио: »ал да Историја Српског времена тако лежи и остане, врло ми је жао. Овде је наређено да се пише историја времена поменутог; кажу да је Чубро предлагао вас, да ју пишете. Ал противу тога знам, да ће бити цела Академија.«: — Кад га је Гавриловић опет опоменуо (8 окт. 1851) да би требало до пролећа да сврши Историју Карађорђева времена, он му је одговорио «до окт»: »Послије Рјечника највећа ми је брига за Историју Кара-= Ђорђијева времена која је готово сва написана још прије 30 година, него сам рад на прољеће тамо доћи да видим некоја шанчишта, као н. п. Делиград, Каменицу, Малајницу и т. д., и да још које о чему запитам што кога.« реп. Ш, 296, 298, 365, 366. (Сутра дан писао је кнезу Милошу: »Други пут ћу вам послати неколико имена од нашијех старјешина и молићу вас да бисте ми о њима што написали, јер послије овога Рјечника најпречи ће ми посао бити историја народа на= шега од године 1804. па амо у напредак докле се буде могло,« «Преп. П, 726). — М Надеждину је писао 4ао јула 1848) да има готову Историју Карађорђева времена. «Рус. Арх. 62).

По повратку (Обреновића мислио је раширити књигу, »од почетка 1304 па до Светоандрејске скупштине 1858 године,« и то у две свеске од прилике по :5 табака, и вели и за њу, као и за остале, да је. »готово у свему овоме главни посао већ свршен, само треба још нешто да се прегледа, нешто поправи, састави и дотјера,« ФИстор. Сп. 1, 59.

Нема сумње да је пишући Гавриловићу имао на уму ону своју целу Историју Српског Устанка коју је имао готову на немачком («а јамачно и на српском) језику, и чији је преглед садржине послао Кепену још б окт. 1826 године — (в. горе стр. зо». — (Свакојако садржина те историје ушла је у Ранкеову Српску Револуцију, а видели смо да му је он давао грађу и за друго издање, где су ушли догађаји после 1827 године. Али где су Вукови рукописи! — (Од свега тога нашле су се у његовим хартијама белешке као називи глава почињући од 1804 године: :. Смрт Ћурчина, 2.

1 Може бити да је због овога писма, молећи (Совет (9 дец. 1847) да му врати задржату пензију, рекао: »ја сам одавно желео проћи по југоисточним крајевима да= чашње Србије највише ради језика и обичаја народа нашега, а сад сам особито рад пре нао нашшампам исшорију народа нашеаа за времена Кара-ђЂорђијева, да видим гдекоја шанчишта и разбојишта, за то-сам намислио на пролеће прећи тамо, па да не би губио времена молећи се за какве своје невоље и потребе, усудио сам се сал ову чрепокорну молбу своју послати Високославноме Совјету.« — Преп. УП, 574.