Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

ГЛАВА ЧЕТРДЕСЕТ СЕДМА 697

остала је у Београду, и сама болешљива. Надала се, пише Вуку, да ће ову тужну зиму заједно провести, али се десило оно чега се бојала, да да ће он отићи у Беч, а она остати опет сама. Жалост Минина и њена слабост тако су је сломили, да само жели смрт пре њега.

(Ово често сновање Вуково између Беча и Београда несумњиво је било по пословима кнеза Михаила, чији је он био интимни саветник и повереник. За ово последње путовање несумњаво је, јер му је Рајовић по наредби кнеза Михаила послао (29. јануара) 30 дуката на има путног трошка за повратак. реп. М, 580). Кнез Михаило је био врло незадо= вољан унутрашњом политиком свога оца, што се види и из писма које је писао Вуку. Вук је имао и нека писма и поруке да саопшти некоме у Бечу Фруском посланику; — Преп. УП, 642—45).

Прве половине фебруара 4860); Вук се вратио у Београд. У априлу је ишао у Лозницу, а :3 јуна је стигао опет у Беч. Из Беча је пошао 25 јула и свраћајући у Врдник и Фрушку Гору стигао је у Београд почет= ком августа, — Почетком септембра Ана је с ћерком и унуком отишла преко Базјаша у Беч.

У другој половини новембра пошао је Вук из Београда преко Беча на Цетиње у изванредној мисији кнеза Михаила. У Котор је стигао 19 децембра, и одатле јавио војводи Мирку да долази. После неколико дана вратио се 6! дец» и 3 јан. 4861) пошао је преко Дубровника, Сплита, За= дра у Трст, па у Беч, где је стигао пре 24 јануара, и почетком фебруара дошао у Београд, где је остао до краја јуна. Звао је (29 марта) и жену да дође с ћерком, па би, вели, он и она отишли на 8 дана у Лозницу, а одатле преко Митровице у Земун, па у какву бању, а у августу би се вратили у Беч; боље би јој то било, него да сама седи у Бечу. Али Ана није дошла, и Вук је сам у другој половини јуна ишао у Лозницу, и кра= јем истог месеца се вратио у Београд, па је почетком јула отишао у Ројич. Да ли је из Ројича отишао у Беч или се вратио у Београд, не зна се, али је у септембру са ћерком био у Београду, и остао је до новембра, па се вратио у Беч.

У Бечу је остао до половине маја 1302, па је опет дошао у Бео= град. Кад је кнез Михаило пред бомбардовање путовао у Шабац и у Лозницу, и њега је собом водио, и с њим се заједно вратио у Београд 6 јуна. После неколико дана вратио се у Беч, и пише «22 јуна, кнезу Ми=

хаилу да се спрема ићи преко Далмације у Црну Гору да купи песама о. новим догађајима за пету књигу. »Црногорци се, по писму које сам до= био из Котора, бију с Турцима крвнички на све стране. Јунија 12 Мирко је у Бјелопавлићима преко пет хиљада Турака натјерао у некакве баре те се које подавили које их Црногорци посјекли. По Далмацији купе се и шаљу Црногорцима различне помоћи. Не би ли требало да им Баша (Свјетлост што пошљете; Може бити да би сад било најбоље да им се пошље остатак од онога што им је јесенас одређено. Ако Ваша Свјетлост то нађете за добро, молим да ми се одмах телеграфира да причекам док