Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

698 ОДЕЉАК ДЕВБТИ

то преко Тирке примим« реп. УП, 665). Тако је и учињено. Вук је с Цетиње дошао у Београд 29 јула, и после неколико дана а2 авг) оти= шао у Беч. За тај пут Гарашанин му је послао у Беч 79 дуката, али је Вук од како је из Беча пошао док је из Београда у Беч дошао потрошио још 27: фор и 20 новчића. Дошавши у Беч пише (25 авгу о томе Гара= шанину, и вели да је за прво путовање на Цетиње добио од кнеза 200 дуката, што је било кнежевски, и моли га да му пошље ако не још 130 дуката, да буде као пре, а оно онолико, колико је потрошио, — Гарашанин му је преко Тирке послао 1оо дуката, и извинио се да је смео с ума говорити с њим о томе док је био у Београду.

Почетком новембра опет је долазио у Београд, а 18 и. м, већ се био вратио у Беч. Фреп. УП, 668.

По адреси на једном писму био је у Београду 4 фебр. 1863 године, али је несумњиво био у Београду у мају, јер му је пасош визиран у Земуну за Београд 16 маја, а ч у Београду за Аустрију. Јуна 17 био је у Бечу. Преп. УП, 672. У јулу је био у Ремербаду у доњој Штирији, одакле је отишао у Далмацију до Котора заједно с Мином Френ. УЛ, 440), а 17 октобра већ је био у Бечу.

»На Митров дан 1863 светковао је 50-то годишњицу свога књижевног рада и са сузама у очима слушао поздраве младог нараштаја српског, који је ценио његове тежње и примио његове новости.« Феулаковски, 175).

Умро је 26 јануара 1864 године оплакан од целог српства и целог ученог словенског света.

Вук је дочекао ретку срећу великих људи да за живота види оства= рене своје идеале и победу својих идеја, које је проповедао и за које се борио целог живота.

Видне знаке признања и одликовања добио је с разних страна,

Јенски универзитет одликовао га је докшорском дипломом 42 сеп. 18237.

„Дошисним члансшвом одликовала су га ова друштва: Петроградско вољно обшчество љубитеља руске словесности (25 августа 1819), Учено Друштво при Краковском универзитету (3 новембра 1820), Тириншко=сак= сонско Друштво за испитивање отачаствене старине 42 фебруара 1824), Гетиншко Учено Друштво 48 дец. 1824), Московског Друштва историје и старине руске «14 марта 1828), Друштва Српске Словесности «и! јуна 1842), Бечке Академије Наука 44 јан. 1848), Руског Географског Друштва у Петрограду (а фебр. 1850), Берлиске Академије Наука «43 апр. 1850), и Петроградске Академије (29 дец. 1851). |

Почасним члансшвом одликовали су га Афрички Институт у Паризу (3 окт. 1848), Харковски Универзитет 47 марта 1547, Друштво за повесницу југословенску у Загребу 48 септ. 1851), Обшчество љубитеља руске словености у Москви «1 фебр. 1859).