Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

ЗАВРШЕТАК. ГЛАВА ЧЕТРДЕСЕТ ОСМА.

Вуков домаћи и приватни живот и карактер.

[

Вук као муж и отац. — Деца му Димитрије и Мина (Вилхелмина).

Досад је већ више пута било говора о узоритим међусобним одно= сима између Вука и жене му Ане, Таки су односи остали целога живота. Ана му је била безгранично предана, стрпљиво је подносила оскудице у које је Вук често западао, није роптала против честих и понекад дугих његових одвајања од куће, јер ју је Вук умео убедити да тако мора бити, и брижљиво је сама водила кућу и као нежна мати бринула се о деци.

Како је Ана обожавала Вука, најлепше се види из њихове преписке, а врло је карактеристичан и један случај кад ју је Вук довео први путу Тршић. Дошавши с њом до вратница од кутње авлије, он јој рекне: »Вво одавде је већ била земља мога оца, а кућа нам је била ево баш овдје. Жена његова, причају сељаци, падне на колена, и поколенце дође до места гдје је била кућа, па се онде помоли Богу, и целива земљу баш где је било огњиште.« «Спом. УП, 57.

Није дакле никакво чудо што се Вук паштио како ће после своје смрти обезбедити живот својој у истини доброј и преданој жени.

Чим је купио Лагатор, написао је тестамент 42 децембра 1859), којим оставља ту земљу на уживање Ани, »али да је не може продати ни заложити нити икаквим другим начином оптеретити, него само да ужива приходе од ње« После њене смрти наслеђује је Димитрије, али да половину прихода сако је могуће и цео» даје својој сестри Мини док је жива. Земљу у Тршићу оставља одмах Димитрију. Ако би те земље остале иза сина му или иза његова порода, наслеђује Мина; ако би остале и иза ње и њена порода, онда »да припадне Друштву Српске (Словесности (које је данас у Београду) да би се од њезина прихода давале награде српским списатељима, који би се с најбољим напретком трудили око нашијех народности око којијех сам се и ја трудио, узимајући међу њих и описивање различнијех зидина по народу нашему и о њима народнијех приповиједака.«