Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

Е [5 [2

ГЛАВА ЧЕТРДЕСЕТ ОСМА

(Сва ова одликовања Вук је марљиво објављивао преко новина, почи= њући од првих чланстава Петроградског и Краковског ССрп. Нов, 1821 бр. 44), па до последњег одликовања руског цара. Кад год је који орден до= био, одмах се обраћао српској влади молећи за допуст да га може при= мити и носити. Кнез Михаило му за црногорски орден пише не само да га може носити, већ жали што и он ордене не даје, од којих би за цело био један и за њега. Преп. УП, 658).

У првом издању Речника код речи иншршанш вели: »Ова је ријеч (с интригама заједно; дошла у Србију прошавшије година.« И заиста ин= триге су код аустриских (Срба биле главно средство како ће се доћи до положаја или се на њима одржати. Интриговало се и усмено и писмено, и пашквилама и денунцијацијама; интриговало се свуда и код свакога, па често и биз личне користи, већ да се другом нашкоди, или тек да се само интригује.

Вук се интригама никад није служио. У његовој огромној преписци нема нигде ни једног случаја да је о коме човеку писао једном једно а другом друго. (Он је увек хвалио или кудио људе према њиховим поступ= цима, и никад није кога у очи хвалио, а за леђима говорио друго. Ако је кога у писмима кудио, кудио га је и у очи или и јавно у штампи. О коме није смео рећи право своје мишљење, ћутао је не говорећи о њему ни зло ни добро.

У бурним годинама 1839 и 1842 када су бунама смењивани владаоци и династије, и када су се губиле не само службе него и главе, он се мало смео. Политика је и њега захватила, и он је 1839 стао уз уставобрани= теље, а против кнеза Милоша; 1842 пак уз (Обреновиће, а против уставо= бранитеља. Тада је изгубио пензију. После утврђења на престолу кнеза Александра, видећи да не може издржати политичку борбу, он се искрено и лојално повуче из политике, и гледао је само своје књижевне послове, Он је умео разликовати земљу од династије. Мако је у души био за Обре= невиће, никад није ни јавно ни тајно ништа радио против стања у (Србији, које је после њих завладало. Никад се није упуштао ни у критиковање тога стања, и био је потпуно лојалан и према новом кнезу и према влади. Кнезу је слао своје књиге, честитао му одликовање руског цара, празнике, и уопште понашао се као лојалан грађанин. Влади је прегледао законске про=. јекте с језичне стране, вршио набавке које су му поручиване, и слао им политичке извештаје о Црној Гори за време владе кнеза Данила «Ал. Си= мићу и Ил. Гарашанину). Таким начином могао је одржати раније односе с напраситим и ћудљивим кнезом Милошем, искрене и пријатељски одане односе с кнезом Михаилом, а исправне с Ал. Карађорђевићем и српском владом, а да се нимало не огреши о своју савест.

Зашто је и како је писао Историју кнеза Милоша, рекао је искрено Копитару («в. стр. 319. Хаџић је у полемици врло вешто искористио све