Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

720 ЗАВРШЕТАК

одговарали даровима. (Само се од грчког крања Отона није ништа кори= стио, и од 1845 године престао је слати му своје књиге,

Одликовања учених друштава требала су му ради подизања угледа код народа, да би тиме показао како учени људи цене његов рад, те да би

се с више ауторитета могао борити са својим противницима, — Још 1818 год. пише му «3 јан у Фрушић: »зар не може Копитар чест ти учинити и предложити те за члена содружества Краковског или Варшавског; И име што значи. Познајеш шта су наши малоумни учени и неучени људи. Пре= зирати вишег од себе то им је наравно. А код тебе сасвим познано, Звечило би то и код Милоша, и код Видаковића и Митрополита и свуда по Србљима,« «Преп, 1, 63» — ИМ после изласка Речника почеле су стизати

дипломе на чланства, прво Петроградског вољног опшества љубитеља руске словесности (25 авг. 1819, па Краковског универзитетског књижевног дру= штва 64 нов. 1820), па даље редом. — Кад је добио титулу доктора фи= лозофије од Јенског универзитета, Копитар му је писао да би било боље да се задокторио у Гетингену, да га »ча-(Стева« не би могао грдити, а да и себе не нагрди. »Или да нећете постати његов колега у Гетиншком ученом друштву '« Вук му одговара да то најбоље може учинити он, преко Грима, који ће то радо учинити ако му он успише, »Није прилике, вели, да му ја о томе говорим или пишем; него ћу му ја послати све три књиге пјесама за библиотеку Гетиншку, и тако ме он уз то може препоручити Бенеки и Ајхорну (који и мене сад познају).« (Преп. ], 241, 24%. И то је заиста и постао, и то у исто време кад и Грим. Преп. П, 48).

На својим списима почињући од 182: до 1834 године потписивао се увек с титулама додајући на свакој новој књизи нове титуле које би до= био, а на последњим чак »и бивши президент славнога магистрата наије и вароши Београдске.« На Пословицама се потписао само »философије доктор и различних учених друштва член,« После тога времена потписи= вао је само име и презиме без икаквих титула.

Слично је било и с орденима. Кад је преко Грима послао Речник за пруског краља, овај му је препоручио да накнадно пошље спроводно писмо у коме ће рећи да уз раније послате књиге песама шаље сади Речник, и нека се потпише члан Бечке и Берлинске Академије, »па ђе остало већ бити збринуто.« И заиста добио је Црвеног орла. «Преп.

П, 63, 64). Тако је јамачно било ис аустриским орденом, и — после изласка другог издања Речника — с медаљом за науку и уметност.

Понајтеже је ишло с руским. Кад је добио аустриски орден, писао је Надеждину да никад није ни сањао да ће га добити пре руског, »па ето га добих!« (Рус. Арх. 7, ги). Поред тога као узгредног наговештаја, радио је и преко других. Кашкаданов му пише (8 нов, 1859) да се обрати кнезу Милошу, и он ће му сад лако израдити Владимира Ш или Станислава [| степена. Напослетку се непосредно обратио Балабину, и добио је, заједно са другим словенским књижевницима и научницима, Ану [| степена. ФРтеззе 1862 бр. 279.