Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

ГЛАВА ЧЕТРДЕСЕТ ДЕВЕТА 128

и не нв на ___________-___-----

Ти датуми за обележавање периода у толико су тачни, што обеле= жавају почетак новог правца, али не и престанак старог. (Стари правац живи и даље, али је све слабији и слабији, док се не угаси; нови јача све више, док потпуно не завлада. Књижевност је као конац, који се преде без прекида, само се у предиво уноси од времена на време жица друге боје, која постепено све више осваја, док сасвим не да концу другу боју.

То се тиче како унутрашње садржине, тако и спољњег облика, је= зика и писма.

Прелаз од старе књижевности ка новој извршен је код нас током ХУШ века. Стара књижевност, створена под утицајем византиске и која је била претежно богословског карактера, после пропасти српске државе слабела је све више, и после последњег њена представника патријарха Пајсија «614—1647) спала је на танку жицу преписивања књига, и то поглавито за црквену службу.

Преласком (Срба у Аустрију српски калуђери настављају свој пре= писивачки рад обредних књига, али доласком у ближи додир с Русима писци и преводиоци потпадају под утицај и тадашњег рускословенског језика и руске богословске књижевности, под којим у тој струци остају

кроз цео ХУШ и ХЛ век,

Поред богословске јављају се средином ХУШ века под утицајем запада и зачеци световне књижевности, чији је главни представник Доси= тије «од 1783 г). (Он је представник западноевропског хуманизма и рацио= нализма. (Он кида са средњевековним традицијама и незнањем, и својим списима шири у српском народу нове, савремене идеје о друштву и о животу, које су тада владале на западу. (Он проповеда на првом месту подизање просвете и ширење знања и наука у народу. Пишући за народ он усваја у својим списима и народни језик, и постаје учитељ и просве= титељ народни. (Он налази и следбеника, и могао би се навести читав низ књига које су разни писци саставили или превели или по његовој личној иницијативи, или по ономе што је он у својим списима препору= чивао. Али његови следбеници нису га ни достигли, а камоли престигли, и зато је његов утицај био огроман не само на савремено друштво већ готово кроз читаву прву половину ХЛХ века.

Али ни Доситије ни његови следбеници нису оргинални писци. (Они су само преносиоци кроз књижевност западних идеја у српску сре= диву. ЈЊихови списи или су прости преводи, или су рађени по идејама туђих, западних писаца у циљу просвећивања народног, и као такови имају великог значаја за наш културни развитак,

1814 године јавља се Вук као први српски оргинални писац, Он се не угледа ни на кога, већ иде својим новим путем, ствара праву нацио= налну књижевност. (Он пише о народу за народ, и шири у народу знање о њему самом; он шири знање о српском народу у европском ученом свету, који о њему тако рећи никаква појма није имао; он на основу

46"