Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

[9] —1

ГЛАВА ЧЕТРДЕСЕТ ДЕВЕТА

песме). (Сваки знатан догађај, чак до најновијих, видимо како се излива у песму, која живи у устима певачевим и даље се преноси, а нико не зна њеног стварача,.. Вук је њиховим објављивањем неумрлу славу стекао, и у исто време стекао је заслуга за изучавање словенских језика, (Ових пе= сама ради сад ће се, држимо, учити словенски... јер се српске песме не даду превести, т. ј. и најсрећнији превод увек ће изостајати иза орги= нала,« писао је Грим када је изишао Талфин превод на немачком. «КЛ. Зећг. ЈУ, 419—420).

(Славу српског народа коју је пронео по Европи народним песмама, Вук је раширио и Ранкеовом Историјом Српске Револуције. »На тај начин — пише Кулаковски —- историски списи Вука Караџића могу се сма= трати као почетак знања у Европи самог српског народа, јер до њега врло мало има списа у којима би се говорило о Србији ио српском на= реду... и име српског народа, тако недавно потпуно непознатог, забо= рављеног током столећа, придобило је у Европи симпатије ка новоство= реној кнежевини. МИ у том погледу он је можда учинио више него икоји други српски писац пре и после њега.« Фук Кар. по,

Никад се у Европи до овог светког рата није похвалније говорило о (Србима као двадесетих и тридесетих година прошлог века, и Вук је с правом рекао да »све што се у Европи о Србима зна, то је од Вука или чрез Вука.« Исто тако и Копитар је с правом жалио што Ранке није нашао грчког Вука, те би имали исто тако добро описан грчки устанак као што имамо српски.

Док су други књижевници пре и за време Вука преносили и ширили међу Србе идеје из Европе, дотле је Вук уносио у Европу знање о Србима. Због тога је ону Европи био више цењен од свих других српских књижевника, јер кога је Европљанина могао интересовати Доси= тијев Живот и Прикљученија, или Оде Мушицког, или Хаџићеви пре= води латинских песника, па и Милутиновићева Србијанка:

То је разлика Вукова рада од рада његових претходника по уну= трашњој страни, по садржини. — Још је већа разлика обликом т. ј. је= зиком и писмом.

5.

Вук је унео и одомаћио у књижевности народни језик и удесио према њему тако савршену азбуку, да је најбоља међу свима азбукама свих модерних језика,

Кад ми данас о томе говоримо, прелазимо као преко једног обичног факта, не дајући себи довољно рачуна шта то значи, и колика је то огромна добит за наш културни развитак. Писати данас народним го= вором и Вуковим правописом за нас је тако обична ствар, да ми и не помишљамо, колико је борбе и напора требало да се савладају предра=