Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

126 ЗАВРШЕТАК

би била још јаснија да су свуда стављени и тачни датуми да се има пред очима хронолошки ред догађаја,

Његове чланке о устанку на дахије Кулаковски овако карактерише: »Ако они с једне стране по своме облику и тону излагања личе на ме» моаре, то с друге стране, као производ човека заиста даровита и знаоца својега народа и своје историје, они дају одличну карактеристику тога времена српске историје, када се из средине угњетеног и ропством изму= ченог народа јављају људи, који силином карактера не уступају најзна= менитијим јунацима светске историје, људи, који су саздали садашњу срп= ску кнежевину при необично тешким околностима, Епски тон причања даје привлачност томе описивању рата против дахија, а епизоде и карактеристика појединих лица дају грађе за просуђивање целе те епохе. На тај начин мора се признати да се једностраност и непотпуност приповедања накнађује живошћу и природношћу излагања, што даје томе производу пера Караџићева особито значење, и можда боље осветљава ту епоху него белешке других савременика, као Мат. Ненадовића и др.« «Вук Кар. дд.

Пишући историју живих људи, а нарочито кнеза Милоша; од кога је много зависио, он се ипак нигде не удаљава од истине. (Све што би му се имало приговорити, то је, да није потпун, да се имало још што шта рећи. Али оно што је рекао, остаје као истина, и ако је било још истина које он јавно није могао рећи, а да не нашкоди тек почетом ства= рању државе и њену представнику. Зато је у писму кнезу Милошу излио сву своју душу, и без иквакве резерве изнео преда њ све рђаве стране његове управе, као што ретко кад пријатељ пријатељу истину у очи може рећи. На тај начин је слика Милошева владања потпуна, тако да сеи изврсно дело Гавриловићево о владавини кнеза Милоша потпуно слаже с Вуковим описом. |

У описима живота главних личности из устанка умео је у мало речи окарактерисати личност, и у појединим епизодама и анегдотама дати пот= пуну слику нарави и појмова људи тога времена. Међу њима је и прва по реду и најзнатнија биографија његова љубимца Хајдук-Вељка, тог у истину правог епског јунака из првог устанка,

(Све што је Вук својим списима пружио Европљанима, било је за њих ново, и нов принос у ризницу општег знања и науке европске. У ово доба када се у Европи говорило (у колико се говорило) о (Србима само као бунтовницима у Турској, Вук је изнео пред европски учени свет и исто= рију српског устанка и приказао Србе с њихове културне стране. У томе свету он је више раширио име српско него све победе Карађорђеве и сви успеси Милошеви у стварању нове државе,

(Српске народне песме појавиле су се пред учени европски свет у јеку романтизма, и дочекане су као новина дотле нечувена. »Од Оми= рових песама није се у читавој Европи десио никакав појав, који би нам могао јасно објаснити суштину и постанак епоса као оне ст. ј. народне