Život i rad Vuka Stef. Karadžića : (26. okt. 1787 - 26. jan. 1864.)

730 ЗАВРШЕТАК

бранио свој правопис, доказујући да је добар, да је бољи од других, (Он је само нападао на неједнакости у писању. Не само код разних писаца него и код једног истог писца у истом спису, па често и на истој страни налазиле су се недоследности у правопису. (Све што је од књижевника тражио, то је да буду доследни, да пишу свуда једнако, и онако како им се чини да је најбоље. (Он се само љутио и борио се против државне забране његова правописа, даказујући да тога нема нигде у свету, да то није државни посао, већ посао самих књижевника, и да су таке забране само од штете по развитак књижевности, Тражио је у томе пуну сло= боду за све, верујући да ће победити онај који буде најбољи.

И да није било Вука, или да је победила струја која је захтевала да се пише славеносрпски да се не удаљавамо од Руса, тај би се вештачки књижевни језик морао удаљити од руског, што су и Руси током ХЈЛХ века све више чистили свој од словенизама, Наши књижевници, ако би хтели одржавати везу с њима, морали би ићи за њима и од славеносриског језика градити рускосраски. Ако то не би хтели чинити, остали би опет усамљени са славеносрпским језиком, који се данас не би више ослањао на руски већ само на језик богослужбених црквених књига, И У том случају ништа им друго не би остало већ да се врате народном говору, као што су то и Руси учинили. Али колико ли би времена у томе изгубили, колико ли би се индивидуалних књижевних језика за то време појавило, колико ли би разних лутања и заблуда било! Несумњиво је да то питање ни до данас не би било коначно решено, да Вук та лу= тања није пресекао, и за времена књижевни језик на прави пут упутио,

Али док би и без Вука можда до данас како тако изишли на прави пут у језику, дотле би, да није њега било, несумњиво остали назадни у правопису. Да он није тако рано, готово у почетку стварања књижевно= сти, изишао с овако савршеним правописом, да то питање није везао с народним језиком, и да сам није тако много и популарних списа њиме написао —- несумњиво је да би ми и данас писали, ако не љи ни др, а оно посигурно е, %, а,ло и љ, — Ми смо видели да су идеје Вукове о народном језику много пре овладале у књижевности него његов пра= вопис. Ништа није консервативније од правописа кад се већ једном утврди у књижевности. Др. Стејић н, пр. писао је 1836 године да је Вуков пра-= вопис несумњиво бољи, али се не може примити што »је мало доцкан дошао, и ми с њим не би толико добили, колико би изгубили « јер би >тим учинили да нам се ова досадашња наша књижевност заборави.» Па то понавља и 1849 године, и као нове разлоге додаје: ау што ни Ша= фарик не сматра да је то тако важна ствар; 6) што се стари правопис много не разликује од црквено-=словенског у нашим светим књигама, те ћемо их лакше читати: и ву што наш грађански и државни живот иште да га задржимо, »јер сва наша акта која овамо спадају и сви наши толики досадашњи закони овом су ортографијом написани и сваки се дан њоме пишу.« Сл. Др С. Сл. ТУ, м—а2у — То је узрок што се право=