Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

беди опстанак човека достојан. Зато смо и рекли да наш устав не иде тако

10 далеко као немачки." —_—

Интересантна је за ово схватање, па и за шире разматрање о социјалном праву, одредба члана 163. став 2. Вајмарског устава према којој се сваком Немцу, ако не постоји могућност да сам себе издржава производним радом, морају обезбедити средства за његово неопходно одржавање живота. Овај члан, тј. његове одредбе упућују на закључак да социјално право треба да обезбеђује заштиту оним лицима која не могу, без своје кривице, својим радом или имовином да обезбеде себи средства за живот.

Према наведеном схватању, социјално право се заснива на идеји правде, која је заједно са принципом једнакости и слободе, у њега дубоко уткана. Слободан Јовановић исправно примећује да се социјално право није јавило ради заштите појединца од државне власти, него ради потребе да се привредно слабији редови заштите од привредно јачих редова. ! Заштиту привредно слабијих пружа држава. За разлику од грађанских и политичких права, која имају за последицу умањење државне моћи, социјална права имају за последицу увећавање државне моћи. “ Без проширивања њених надлежности и на социјалне и културне функције није могућно обезбедити заштиту привредно слабијих. Према томе, социјална права су позитивна права, тј. права која претпостављају и захтевају активност државе, њено мешање у привредне, социјалне и културне односе. Без њеног мешања не би могли да се отклоне друштвени конфликти и да се обезбеди социјални мир, који претпоставља Један минимум социјалне правде. Ваља напоменути да заштита економски и социјално слабијих представља друштвени интерес и у име тог интереса држава интервенише у привреди и друштвеном животу.

Ако преузима на себе улогу да се стара о економски слабијима онда то старање, које представља циљ ове функције, према Тасићу значи, у ствари, обезбеђење њихове егзистенције (опстанка). Ове одредбе устава не представљају само дужности државе него и права појединца, тј. њихово право на опстанак. У суштини је исто схватање и Ратка Марковића према коме та нова концепција економских слобода значи да држава мора да заштити појединца од друтттнених ризика и да сваком грађанину пружи минимум животних услова. - Овај минимум животних услова значи и обезбеђење сваком грађанину минимума услова за вршење других људских права. Интервенцијом државе је правно заштићена слабија страна у привредном животу. Реч је о радницима чија улога је значајна за

'° [bid.

"Љига.

8 љга.

8 Ратко Марковић, Уставно право, Београд, 1982, стр. 579. 460