Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2009 Социјална права и економска криза

Иако социјална сигурност представља основно право за све, становништво неколико земаља у свету још увек нема приступа одговарајућим нивоима социјалне заштите. У 2003. години, мање од 10% држављана најеиромашнијих земаља остварило је заштиту из адекватне социјалне сигурности. • Недостатак заштите погађа најрањивије сегменте популације, као што су жене и старији људи, и изазива велике друштвене и економске последице. У 2003. години се покривеност системима обавезне социјалне сигурности у земљама у развоју са ниским приходима кретала ui распону од 10-25% запосленог становништва и чланова њихових породица“. Будући да се давања обично везују са доприносима, људи који не доприносе обавезним системима немају право да их примају.

Док су најразвијеније земље успеле да имплементирају свеобухватне системе социјалне сигурности, у земљама у развоју постоји неодложна потреба за установљавањем оваквих система, јер они представљају значајно оруђе за елиминацију различитих облика несигурности и сиромаштва. У том смислу, треба истаћи да се социјална сигурност не сматра само фундаменталним средством за креирање социјалне кохезије, унапређивање политичког укључивања и развијање демократије, већ и значајним оруђем за спречавање и олакшавање сиромаштва кроз повећање продуктивности, између осталог“.

Мада обезбеђују право на социјалну сигурност, општи међународни инструменти и надзорни механизми за људска права углавном не дају дефиницију овог права и његове специфичне садржине. У недостатку такве дефиниције, остављено је МОР-у, као агенцији Уједињених нација задуженој за промовисање стандарда рада, да установи параметре и суштинске одредбе права на социјалну сигурност. У том смислу, МОР-ове конвенције о социјалној сигурности су, од њиховог усвајања, представљале главне референце везане за садржину и компоненте оваквог права. Посебно је Конвенција о минималној норми социјалне сигурности (бр. 102), која је усвојена 1952. године и још увек се сматра предводником свих МОР-ових конвенција о социјалној сигурности, имала водећу улогу у дефинисању његових параметара. Иако је последњих година Конвенција бр. 102 била призната као савремени инстру-

tion for all. International Labour Office, World Commission on the Social Dimension of _ Globalization, Geneva, 2004.p.109). ° Up.:ILO, Vorking out of poverty,Report of the Direktor-General (ILC,91* sesion) geneva, International Labour Office.Available at http://www. ilo.org/public/standards/relmilc9 1/ _ pdf/rep-i-apdf (visited on 2 Maj 2007. p. 10-11).

У Подсахарској Африци и Јужној Азији, на пример, обавезна лична покривеност процењена је на 5-10% радне популације у 2003. години, чак са тенденцијом опадања у неким случајевима. Видети МОР, 2003-6, стр. 32 и 54.

8 "Резолуција и закључци о социјалној сигурности", у МОР, 2001. 469