Zlatiborski pravnički dani
Златибор 2009 Социјална права и економска криза
Што се субјеката, носилаца регионалног развоја, тиче на националном нивоу је најпре дефинисано постојање Националног савета за регионални развој који има председника и 19 чланова. Чланови Националног савета су представници релевантних министарстава, Аутономне покрајине, Града Београда, председници регионалних савета, председник Сталне конференције градова и општина, директор Канцеларије за придруживање Европској уније, директор Националне агенције за регионални развој и Национални ИПА координатор.
Задатак Националног савета се огледа у праћењу стања. давању сугестија и јавном промовисању регионалног развоја, давању мишљења на нацрт Националног плана, предлога стратегија и предлога Програма за финансирање регионалног развоја, анализирању ефеката мера и политике Владе у овој области, координацији рада регионалних савета.
Национална агенција за регионални развој учествује у припреми и реализацији развојних докумената, прати и спроводи мере у циљу реализације инфраструктурних пројеката и развоја привредних друштава и предузетништва, планира развојне пројекте и обезбеђује услове за финансирање пројеката из европских фондова, обавља послове међународне и међудржавне сарадње, планира и спроводи програме едукације, издаје акредитације за рад обласних асоцијација ! води регистар о томе, води регистар регионалних програма и обавља друге стручне, развојне и регулаторне послове у складу са Законом.
На нивоу региона се формирају Регионални савети које чине релевантни представници на регионалном нивоу. За стручне, развојне и регулаторне послове оснивају се регионалне развојне агенције.
На локалном односно обласном нивоу могу се у форми друштва са ограниченом одговорношћу односно удружења која се баве пословима регионалног развоја оснивати обласне асоцијације које морају за свој рад да имају акредитацију. Прва акредитација важи две године, а свака наредна се добија на период од 5 година. Извештај о раду обласна асоцијација подноси регионалној развојној агенцији и Националној агенцији за регионални развој, а оне врше једном годишње вредновање рада свих обласних асоцијација.
Иако постоји схватање да овако широка лепеза нових субјеката релевантних за регионални развој доприноси додатном увећању трошкова, ако се на прави начин спроведе реформа државне управе и рационализација кадрова ови трошкови ће се анулирати, а постићи ће се дугорочнији позитивни резултати преносом надлежности и координацијом субјеката на свим нивоима.
Значај регионализације Србије
Иако постоје и неке слабости везане за питање регионализације, ипак је више аргумената који иду у прилог овом процесу, а то су:
509