Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2010 Остваривање и заштита социјалних права

Традиционално, такође, с позивањем на разлоге јавног поретка (одбране и безбедности), ограничавана је слобода рада женама на многим пословима у војсци или полицији. Међутим, развој радног права водио је омогућавању приступа запошљавању женама на све већем броју послова у војсци, укључујући и послове на којима се користи ватрено оружје (што потврђује случај 7аnja Kreil v. Germany (C-285/98).* Mutatis mutandis je y epporicKoM HeKOMYyHUтарном праву, јер Европски комитет за социјална права је нашао да су несагласне са Европском социјалном повељом одредбе прописа у Грчкој о квотама за пријем жена у полицијске школе (20%) и официрске школе (15%), јер представљају облике директне дискриминације жена у погледу права на приступ професионалном образовању и обуци, а да чињеница што грчка полиција носи оружје није сама по себи оправдан разлог за ограничавање броја жена које могу бити уписане у полицијску, односно официрску школу. =

Традиционално (и у међународном радном праву) женама је пружана посебна заштита не само за случај трудноће, односно материнства (Конвенција бр. 103) већ и заштита од обављања нарочито тешких физичких послова, ноћног рада у индустрији (Конвенција бр. 89), са изузетком жена које обављају руководеће (менаџерске) функције, послове техничке природе, као и послове здравствене и социјалне заштите (на којима не обављају физичке послове). Ипак, тенденција у европском (комунитарном) радном праву водила је стриктном ограничавању заштите жена у вези са трудноћом и материнством, тако да релевантне директиве Европске уније више не предвиђају посебну заштиту жена од ноћног рада у индустрији.

Запослена у домаћем праву ужива посебну заштиту при исказивању вишкова, пошто као мерило за утврђивање вишка запослених не може да буде одсуство запослене за време трудноће, породиљског одсуства, неге детета и посебне неге детета.

Најзад, мерама активне политике запошљавања потребно је отклонити последице родне дискриминације, ако је број жена (ређе мушкараца) већи у одређеној групи радника који су Мо ЗаНО СОНИ или који имају мање повољне услове рада од радника другог пола.“ На то упућује и српски важећи Закон о равноправности полова, пошто се не сматра дискриминацијом предузимање мера афирмативне акције – повећање запослености или учешћа мање заступљеног пола у стручном оспособљавању. Овај Закон предвиђа и могућност да синдикат (као умешач), уз сагласност лица које сматра да је дискриминисано, покрене поступак судске заштите од дискриминације.

* Tbid., emp. 235 — 236. 31 Samuel, op. cit., erp. 29 — 30. 23 Tbidem, erp. 445 — 448. 16