Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2010 Остваривање и заштита социјалних права

У земљама транзиције, у којима због одсуства традиције политичког плурализма (парламентаризма), односно недовољно развијене културе политичке толеранције, (а и у циљу деполитизације и професионализације управе), законско увођење система заслуга изгледа посебно важна нормативна претпоставка за остварење начела једнакости шанси и поступања, те eyaOujaibe дискриминације по основу политичке опредељености (припадности)"'. Отуда је у Србији Законом о државним службеницима из 2005. уведен у основи мерит систем, што се манифестује у одредбама о начину стицања звања државних службеника на извршилачким местима и намештеника, распоређивању, а нарочито оцењивању и напредовању државних службеника (сходно постигнутим резултатима, креативности у вршењу послова, другим способностима и квалитетима у вршењу послова). Деполитизацији доприноси посебно посебан поступак за заснивање радног односа државног службеника на положају (који треба да има високу стручну спрему и најмање девет година радног искуства), у коме учествује комисија стручњака, коју именује Високи службенички савет, и која упућује предлог Влади за постављење (не више од три кандидата који су најбоље оцењени од комисије).

Само законско увођење и регулисање мерит система, међутим, не може бити довољно за сузбијање облика (политичке и друге) дискриминације, ако није обезбеђена адекватна институционализација спровођења (и надзора над применом) законских одредби о мерит систему. Општи управни (инспекцијски) надзор (инспекција рада у општем правном режиму; управна инспекција у посебном правном режиму радних односа) се упоредном праву и теорији заштите права не сматрају увек довољним, па се отуда прихвата и законом уређује концепт заштите од стране специјализованих (управних) агенција - нпр. у Великој Британији, САД, Шведској, а од 2009. и у Србији.

Сузбијање антисиндикалне дискриминације

У погледу сузбијања облика антисиндикалне дискриминације, од посебног значаја су међународни радни стандарди садржани у Конвенцији бр. 135 о радничким представницима и у истоименој Препоруци бр. 143. Доношење ових стандарда је мотивисано потребом да се радничким представницима (синдикалним представницима, члановима савета запослених, управног или надзорног одбора), који су, због своје функције и активности, потенцијално највише изложени дискриминацији, пружи одговарајућа заштита у току трајања мандата, али (сходно Препоруци бр. 143) и једно извесно време по истеку мандата. За сузбијање антисиндикалне дискриминације од битног значаја је и формалноправно

51 ; ; О појавама дискриминације по основу политичке опредељености и припадности у земљама транзиције, ближе: [.. Вепеп, ор. ст, стр. 176 - 179. 25