Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2010 Остваривање и заштита социјалних права

(у материјалном смислу) није свемоћан за елиминисање дискриминације, уколико није осигуран ефикасан поступак спровођења закона и неопходна (једнакост у погледу) заштита права запослених.“> Како повреда ових основних социјалних људских права из дискриминаторских разлога потреса саме темеље радноправне цивилизације, а запосленог доводи у зону личне (и социјалне) турбуленције, са имовинским и неимовинским последицама,“ изграђен је плурализам институција јавноправног карактера (али и приватноправног - нпр. арбитраже за индивидуалне и колективне радне спорове) у циљу заштите од облика дискриминације, која укључује не само судску и инспекцијску заштиту (инпектори рада), већ и посебну (управну) заштиту од стране специјализованих управних агенција (управо ради сузбијања дискриминације - нпр. Комисија за једнакост шанси у Великој Британији, САД и Шведској). Овај концепт дошао је до изражаја и у домаћем праву на основу Закона о забрани дискриминације из 20097" као и Закона о равноправности полова из 2009,7" Закон о забрани дискриминације, наиме, предвиђа надлежност Повереника за заштиту равноправности (као независног органа, кога бира Народна скупштина), који је, поред осталог, овлашћен да препоручи лицу против кога је поднета притужба начин отклањања повреде социјалног права. Утицај соттоп Ја“ концепта заштите од (непосредне и посредне) дискриминације на домаће право је очигледан, као и релевантних директива ЕУ, пошто Повереник, поред разматрања притужби због дискриминације – мирења и давања мишљења и препорука, има овлашћење да подноси тужбу којом тражи: а) забрану даљег вршења радње дискриминације; 6) накнаду материјалне и нематеријалне штете; в) објављивање пресуде поводом дискриминације. Правила о терету доказивања у споровима о дискриминацији су, исто тако, прихваћена по узору на европске радне стандарде.

У циљу ефикасног спровођења закона и заштите права запослених (од /антисиндикалне/дискриминације) предвиђа се плурализам институционалних облика заштите, који укључује, поред интерне (улога савета запослених у сузбијању дискриминације на раду је посебно важна у немачком радном праву“); заштите од стране синдикалне организације код послодавца и у нашем праву — могућност да синдикат, као умешач, уз сагласност лица које сматра да је дискриминисано, покрене поступак судске заштите од дискриминације) и аутономне (арбитража /колективне/ радне спорове“), судску за-

55.

L. Betten, op. cit., erp. 101.

L. G. Joel Ill, Every Employee s Guide to the Law, New York, 1997, ctp. 317 - 318. „Службени гласник РС“, бр. 22/2009.

„Службени гласник РС“, бр. 104/2009.

MM, Weiss, op. cit., ctp. 57 - 59.

60 Ближе: Б. А. Лубарда, Решавање колективних радних спорова, Београд, 1999, стр. 92 - 116.