Zlatiborski pravnički dani

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

6) питања репрезентативности, која се у континуитету јављају као отворена и у основи имају неповољан утицај на одвијање социјалног дијалога;

в) рад социјално-економског савета Републике Србије, где је постизање неопходног консензуса у великој мери отежано висином расположивих средстава у буџету;

г) функционисање локалних социјално-економских савета, чије се сонституисање одвија према неприхватљиво спорој динамици;

д) недовољно коришћење метода мирног решавања радних спорова, где су извршене значајне организационе припреме, где се примећује напредак, али не у мери у којој би могао и требао бити.

Наведена су конкретна питања која у многоме имају организационотехнички карактер, али без чијег решавања не може бити успешног вођења социјалног дијалога.

Закључна разматрања.

1. Социјални дијалог, у најширем смислу, јавља се као метод континуираног усклађивања објективно супротстављених интереса различитих друштвених група или слојева. То је начин којим се потенцијално конфликтне ситуације између социјалних партнера, доводе до усаглашених обострано прихватљивих решења.

2. Када констатујемо постојање различитих супротстављених интереса и истовремено отклонимо насилне методе, тада се социјални дијалог јавља као једина разумна алтернатива. Отуда, има основа за констатацију да социјални дијалог јесте значајно пивилизацијско опредељење савременог друштва које нема алтернативу.

3. Социјални дијалог у Србији непосредно је повезан са процесом транзиције. Процес транзиције код нас одвијао се са застојима и осцилацијама и неоправдано дуго траје, тако да Србија, у овом моменту, и даље, има све карактеристике земље у транзицији.

4. У периоду транзиције нужно и неизбежно јачају социјалне тензије које се затим, у зависности од околности, испољавају на различите начине. То, међутим, не умањује већ наглашава неопходност да се упорно ради на успостављању и вођењу социјалног дијалога.

5. Улога права је да допринесе да се у таквим, иначе неповољним условима, процес транзиције одвија са што мањим друштвеним потресима по обиму и интензитету и да се, у датим околностима, за све субјекте обезбеди неопходан степен правне сигурности.