Značaj kulturne borbe u Francuskoj

2

и назадних традиција, наставља борбу започету Великом Револуцијом, спасавајући индивидуе од учмалог ропства. Неустрашиво и сигурно, мало по мало, приводи се крају то велико дјело.

Након минулих сто година, након узбуркане и магловите борбе, током цијелог ХТХ-ог стољећа, млада удружена воља, множећи се и јачајући вољом ослобођених робова, одлучује се на важна и велика дјела.

Ова година, година хиљадуидеветсточетврта, живи је свједок те моћне акције, којој је на челу егзекутиве данашње министаретво Емила Комба.

Ну не треба мислити, да је триумф младих воља достигао своју мету. Јер није лако искоријенити старе навике, које су се укорјениле, прелазећи с кољена на кољено и заточиле разум и вољу још многих индивидуа. Али ипак ова година даје врло видан и значајан плод тог тешког рада. Она приведе к дјелу санкционисани закон о укидању конгрегација, она пружа ловор-вијенац народном учитељетву, прекида везе с Ватиканом и она довршава гроб ултрамонтанској идеји.

Успјех 1904-е подмлађује дух прогреса, који ће, тако подмлађен, да настави борбу двоструком снагом и да извуче пошљедње перо из старих крила мрачњачког духа.

П

Кад се укоријени неко мишљење, тешко га је угушити. А и ако се угуши, не значи, да је искоријењено. (С тога је и јасно по које назадно мњење и код појединих већих људи. С тога је и схватљива њихова борба против рушења многих мрачњачких идеја и против укидања опасних установа.

Отуда долази и мишљење академичара Ф. Бринти-, јера, које на челу ових редова наведосмо. „Католицизам, рече, то је Француска, — Француска, то је католицизам.