Značaj kulturne borbe u Francuskoj

4

толизма и циљ француски потпуно се разилазе. Католицизам тежи за универсалним господеством, француски патриотизам се тог гнуша. Римска Црква је мајстор троструког јарма, под којим јечи људско биће: она убија разум « вољу, злоупотребљујући свој ауторитет; она гњечи слободу народних трава, злоупотребљујући незаконште привилегије; она замотава у црно благостање народа, злоупотребљујући измамљени џи отети капитал.

Римска Црква и Народ, то је крволочни тиранин и спутани роб. И она, као така, не устручава се, да, тобоже, замјењује своје принципе са принципима, који не потичу од ње. То јест, како рече Луј Хаве: „Она се упиње из петних жила, да замијени римске принципе француским принципима; а овамо, она је највећи противник француских принципа, који су принципи модерног друштва, и који се потпуно разликују од принципа Римске Цркве. Јер није то била Црква, што је створила девизу Слодода, Једнакост, — не, то је била прва Француска Револуција“.

Римска Шрква није Народна рква.

Карактеристична је појава у историји Римске Цркве покушаји идентификовања католицизма са националним именом. Ти су покушаји избили и избијају у оно доба, када је немогуће, без моста, вршити мисију Римске Цркве.

Овај метод римске политике се опажа, у новије доба, п изван Француске. Тако н. пр. у српским и хрватским дијеловима Аустро-Угарске монархије настоји се, да католицизам буде идентификован са Хрватством, које је потпуно стегнуто под јарам Римске