Zora

18

Р О Б

Причају, да је таудовица држала некакав лонац под пријекладом више огњишта. те кад је игћела умријети заклела • Бошњака, да лонац с њом заједно закопа. Пошто сеБошњаку разбијелонац, он се више и не шћеде окренути на гробље, каодасе тамо њега ништа не тиче, и као да му тамо на гробљу није нико ни познат, већ у један пут као изван себестаде викати: „а ђе су ми коњиРикао бијесан одјури пут Босне од кудсеније више никад ни вратио, а ђецу и кућу оставио је за вазда. Људи чудећи и снебивајући се закопају удовицу па се разиђу својим кућама. Ето отуд су се прозвали „Бошњаци." Вечерали смо и полијегали онако Мостар

на извану под отвореним небом. Ведро је било као иза туче. По небу јездио је пун мјесец, а негђе у градини ћукао је ћук од времена на вријеме. Но мени су се непрестано врзле мисли то о Бошњаку, то о удовици. Поноћ је преминула, ајанисамзаспо. Сујевјеран нијесам да вјерујем у какве чине и мађије, но опет причајету живо народно ггредање. Морало је од свега овог нешто бити. Премишљао сам дуго и најзад сам дошао до закључка, да ту нијесу упливисали зли духови и мађије, већ љубав, која је, како рече наш окруњени пјесник, „слијепа сила." У том размишљању, превари ме сан, и ја сам заспао, тако слатко, као да сам се напио ципра. А ко и не би могао заспати у чистом и мирисном сеоском ваздуху! Огњен.

^ОБ (из ЗАБОРАВЉЕНИХ ПЕСАМА). ^јјјШг ез месеца нојца тиха, мека, " Сном увита равница далека, А пучина неба трепери виш главе, Р Повио се ветрић долином, врх траве ј Чудна, бајна ноћ ! И тишина света овладала широм: Праведни и грешни почивају с миром, Заћутале тице, а даљина сања, Изумире шумор тиха лелујања Кроз шевар и грање, у шапату тајном, И умире пољем, даљином бескрајном. Ено, звезда мину преко неба равна, И оте се пуцањ — доља јечи травна. Роб измаче један испред дремне страже; Узбуна се поне — пошли да га траже...