Zora

НА МЛАЂИМА СВЕТ ОСТАЈЕ

231

ствар је саму усавршпо и накитио свима могућнм занимљивостима, које је год запамтио из опште исторпје, а додао многе друге што се можда не налазе ни у једној историји, нити којој другој књиги. СЧсакком вољом он то прича може се мислити, кад је чак устао код једног места, те узео сунцобран своје жене, да њпме ирестави саблл'. Јешина и Павлова жена су за то време тихо разговарале о „извођењу пилежа", а Миланова жена пратила је пажљиво причу као и Јеша. Она је чак по негде и подсећала мужа на нешто, што би он случајно заборавио. Мита и ГТавле слушају, слушају, па тек шапатом проговоре по неку о Љуби, па опет мало слушају, па опет о Љуби. Жене су даље повеле говор о разводу брака између Цајке и њеног мужа, испитујући до когаје кривица. Јеша је, пошто саслуша причу о открићу Америке, почео запиткивати Милана о звездама. Њих два су претресли звезде и прешли од некуд на веровање у снове. Одатле пређе Милан на нека објашњења о бесмртности душе и док је он то ватрено доказивао, Јеша је намислио да му исприча како је у сну јео глзнве и брао неке печурке и да га упита да ли то значи нешто. Мита и Павле грдећи Љубу почсше голико викати и лупати песницама о сто, да остали пресекоше разговор и слушаху њихову дебату. — Дочекаће вала и он и поп Коста да оду на робију због оног венчања! — виче Мита. Жене докопаше згодну тему за разговор н поведоше га наново шапатом за своју рачун.

— Мисле они са мном да играју жмуре! — викну Павле и лупи песницом по столу толико, да се једна чаша претури. Павле сад осу грдњу на поп Косту и не обзираше се да ли га ко слуша. Док он то викаше Мита се клсо Милану како га цени и поштује. Јеша већ почео да штуцка и дуго гледаше у свећу, а за тим прекиде Мити и Милану говор питањем : „да ли је богатија Француска или Енглеска.

Разговор тече све живље и сад већ готово сваки говори и нико не слуша. Јеша прича како је био добар коњаник. Измахује десном руком и командује: „сеци пешака на десно!" Милан пева „где јест сребро и злато". Мита и Павле говоре један другоме нешто у исти мах и вуку се за рукаве од капута. „Ура! Ура!" нродера се Јеша за свој рачун, и измахну десном руком, а леву држи, као кад се држи узда при јахању. Сви се окретоше њему. — Бод у лево! — командује он даље. Ово одушеви Миту, те стаде причати о свом наредничком животу. — Разумем, г. пуковниче! — говори Мита стојећи и салутира по војнички. — Уви мње слачајши Исусе! запева Милан и затури мало главу натраг. — Ју, баш је здраво комично! — цичи Миланова госпа слушајући како Павле отпоче да командује Јешп. — Ха, ха, ха, ал' је здраво комично! — смеје се она на свој начин.