Zvezda

Б гој 45 3 Б Е

0 ПСЗОРИШТУ - ВЈЕЉИНСКИ ГГозориште! . . . Волите ли и ви Позориште тако, како .га ја волим, то јест, свом снагом душе својо, свим ентузијазмом, свом екстазом, којом може да л.уби ватрена младост, страсна и лсудгга, утисака леиога ? Или, бол.е рећи, можете ли ви не волети нозориште више свега на свету, осим добра и истине ? И доиста, зар се не сједињују у њему све чари, све дражи, све обмане лепих уметности? Пије ли оно једино самовласни господар наших осећања, који мозке у свако доба и у свакој прилици узбудити их и нотрести као пгго ураган по равним арабијским степама подиже пешчане сметове?... Која од свих уметности влада тако моћним средствима да фрапира душу и да њу потреса самовољно . . . Лирика, епопеја, драма — шта вам се од овога највише допада; или нак све подједнако волите? Тегобан избор, зар не? Па зар се у силним строфама великог Державина, и у разноврсним песмама протеја Пушкина не приказује иста ирирода која и у песмама Бајроновим или романима Балтера Скота, а у овим последњим опет иста она која и у драмама ПГекспировим и Шилеровим. Па ииак ја највише волим драму, и канда је то општи укус. Лирика изражава природу неодређено, и тако рећи музикално; њен је предмет сва природа у свој својој бескрајности; предмет је драмии искључиво човек и његов живот, у ком се показује виша, духовна страна свеопштег живота у васељеНИ. Међу уметностима је драма то што је историја међу наукама. Човек ј'е свагда био и биће најинтересаитнији иојав за човека, а драма представл.а тога човека у његовој вечној борби са својим ја и Са својом судбииом; у његовој ^вечној радл>ивости, којој је извор тежња к неком тамном идеалу блаженства који ретко схвата, а још ре1)е достиже. Самој епопеји даје драма њену вредност: роман без драматичности је млитав и досадан. Донекле епопеја је само особита форма драме. И тако рецимо да је драма ако не најбол.а, оно најближа иама врста поезијо. Па шта је онда Позориште где се та силна драма облачи од главе до пете у нову снагу, где она ступа у савез са свима уметпостима, зове их себи у помоћ и узима од њих сва срества, свако оружје, од којих је свако, оделито узето, довољно снажно да нас отргне из узана света брига и да нас однесе у нријатни свет високог и лепог ? Шта је„ иитам вас, то иозориште ? . . . 0, то је прави храм уметности, у који кад уђете ви се тренутно одвајате од земље, ослобађате од таштих животних брига. Они складни звуци инструмената у оркостру обхрвавају вашу душу очекивањем нечег чудесног, стежу вашо срце предосећањем неког неисказаног, слатког блаженства; онај народ којег је пун огромни амфитеатар, дели ваше нестрпл.иво очекивање, слива се с вама у једно осећање; она раскошна и дивотна завеса, оио моро светлила наговештава вам чудеса и дивоте расуте но прскраспом Божјом с.вету, а усредсрећене на узаном иростору бине! И ево сад ће да јекне окрестар — и душа ваша предосећа у његовим звуцима

ЗДА С тр . 359 опе утиске који се спремају да је пораче, и ево диже се завеса — и пред вашим погледом простире се бескрајни свет страсти и судбина .људских! Ево молећиви јауци Дездемоне смирено и пупе љубави мешају се с бесиим јауцима л>убоморног Отела; ево, усред поноћи, појављује се ледн Магбст, с голим грудима, с рашчупаном косом, и узалуд се пашти да са своје руке спере крваве мрље, које јој се појављују у мукама осветничке савести; ево излази бедии Хамлет са својим заветним питањем „бити или не бити"; ево пролазе пред вама и божанствени сањало Поза и два рајска цветка Макс и Текла са својом небеском љубављу; речју, сав раскошни и бескрајни свет, створен плодном фантазијом Шексппра, Шилера, Гетеа, Вернера . . . Би овде живите не својим животом, страдате не од своје туге, радујете се не своме блаженству, дршћете пе због своје опасности ; овдо ваше хладно ја ишчезава у пламеном етару љубави. Ако вас мучи тешка мисао о тегобном подвигу вашег живота и слабости ваше снаге, ви ћете је овде заборавити; ако јо ваша душа икад жудела за љубављу и заносом, ако је у вашој машти светлуцао икад, као лако привиђење ноћу, какав чаробни лик давно заборављен као празно маштањо — овде ће та жеђ планути у вама новом неукротл.ивом снагом, овде ће вам се лик поново јавити, и ви ћете видети његов ноглед управљеи на вас с тугом и љубављу, опићете се његовим чаробним дахом и задрхтаћете од ватрена додира његове руко . . . Но јо ли могућно описати све дражи позоришта, сву његову магичку сиагу над душом човечјом... 0 иднте, идите у нозориште, живите и умрите у њому ако можете ! . . . Свет. А. Петрови 1>.

ЗАНИМ/ћИВЕ СИТНИЦЕ Како иамвтан нчрод иостуиа са ирода/пш душама. У ночотку Бахове системе ступиоје у државну слгужбу новелиста Кути , и ако је пре тога донета одлука од. стране мађарских патријота, да се свави ирезре, ко ступи у Бахову службу. Он је био за цео свет мртав. Чак му пнсу пи смрт саопштили. Његово се повеле не читају и иеторија литературе га и не помин>е, и ако је био једап од првих у свом жанру. ' С НајвеИа кимга. — Бсз сумње највсћа књига која је у свету штамнаиа, неизузимајући ии оне огромпе ®ормате који су од вајкада били можда _у Кини, јесте „Паитеон инглеских јунака", која је изашла 1832 год. у Лондону. Дужипа сваког листа те огромне књижуриие нзносн четири хвата, а ширина два хвата. Па према томе и слова су сразмерно грдно велика, са позлатом штампана, свако слово дугачко је пола стопе. То дсло извесно једини ексемплар те величине, штампано је о државном трошку, али издање је тако скупо стало, да су га само у сто примерака одштампали и одустали од распродаје ио књижарама. Ових сто књига раздељене еу