Zvezda

Бх-ој 54

3 В Е 3 Д А

Стр. 431

Изео ме је живи ерам на оној бедној представи „Дииломат". Пре свега, сала је била идеално празна и ма да су се тога вечера мооилисалб обе наше примадоне (г-ђе Нигринова и Тодосићка) публика је остала хладна и према таквим- примамљивостима. Као да је публика знала да ће глумци овако осветлати образ пред једним страним колегом. Ја сам се пак цело вече само наштио и мучио да докучим: у које се доба дана или ноћи дешава овај први чин? Видим, изађе г-ђа Гавриловићка у шеширу дакле је ово даи; ал' поред ње седи Чича Илија у фраку и декорацијама -- дакле је ово ноћ! Одмах за тим дође г. Ј1. Рајковић у реденготу — г „дакле је дан", опет ја сам у себи, али ево где дође г. Гавриловић V фраку са белом марамом — дакле отгет ноћ, а г. Руцовић у реденготу дакле.... а г. Миљковић у ловачком оделу, дакле је јутро, а онај весели саксонски посланик, који се једва извукао испод арљева опет у фраку , Еишта не знам ни где сам ни шта гледам!! 0 сувремености одела и да не говорим, а улоге су горе знали но икад, а и то није мало речено! Зло да беше и трећег чина! У „Јованчиним Сватовима" Раја је као и увег; пр.го пријатно певао. „Олуја" је једна (срећа, те је само једна) посве неурачунљива ствар. Изгледа да је ни сам писац није у много што рачунао јер није ни догаао иа представу, а чуо сам да се брани пред некима како он није допустио да се овај комадић приказује, јер га је писао ире много година и желео је извршити претходно неке исправке. Ако је то истипа, онда је чудно да је у оиште доиустио приказ тог комада! Управа тек "није могла, покрај ове своје безобзирАости, давати један комад без допуштеља пишчевог. Може се веровати да је писац донекле зазирао од ове преставе, јер комад збиља не садржи у себи ни најмању клицу од какве сцене. Брзак је био до сада мало сретнији у компознцији, ма да се и у овом комадићу налази један разговор врло живог колорита београдског. Требало је Само ту коиверзацију применити на какву иоле карактеристичнију сцену. Кад се томе дода да је за време целе. преставе на позорници била ужасна, не олуја, него галама, а у партеру једва двајестак душа, онда сваки може уобразити како је ово једна весела престава била. Глумци су играли добро, као што им то увек исиада за руком у српским друштвеним крмадима. НресШог.

ЕМИЛИО КАС Г ГЕЛА V (1Ч)ЂБН У 1>'А 1ИКОУ СЕИТЕМПРА 183а ГОД.) Злог је удеса та јадна Шпашгја, земл.а антитеза и хинербола, како се некад звала, земља незнаља п опскурантизма, земља несрећа, како би се увек могла назвати. После многих узга- г, ево јој још једног удара, удара не

тако малог, шта више великог, особито у ове дане. Цео већ свет зна: — престал-а је да ради оиа глава велика и мудра као што је Философија старих освајача њене отацбине, престало је да куца оио срце племенито и врело као што је поднебље питоме Андалузије у његову завичају, угасио се онај логлед јасан и дубок као што је иебо у и.егову крају. Умро је политичар и државник, филосоФ и научник, књижевник и песник, умро је човек •»— Емилио Кастелар: он је спе то био. Љсгов живот био је чаман, па бурном мору. И како је тачно да се на муЦи познају јунаци, КасТелар је у свима онаспостима на бурВом мору био вазда јунак. Ко год прати историју свога времена, томе иије иотребно ггричати о Кадиксу завичају Сенеке, ЈТукана, Аверхоеса и Кастелара, о револуцији од 1.859 чије је он чедо и од 1868 чији је он отац, о његовом иовинарском и књижевном раду, о раду у Кортесима, о његову ирбфесоровању на Уииверситету, о његовим говорима, о 1&егову држању за Амадеја и после његове абдикације, његову председништву у Републици, његову паду, шеговој улози за владе Алфоиза XII итд., речју, о његовој иолитичкој каријери буриој као што је историја његове отаџбине, с којом је његово име нераздвојно везано. Рекосмо био је шолигичар. 1Г доиста, ако демократској епопеји треба јунак, демократском предузећу душа, демократској идеји аггостол и мученик- то је све Е. Кастелар. Он је био републиканац и демократ душом н срцем и у тренуцима кад је остајао с8м. Али његова честитост и карактерност као што му ;је налагала да каже: „кад једна идеја богом одбачепа хоћ<- да се паметне људма, н.епи се спмболи зову Карло VI, Фердипанд VI I, и Наиолеои Мали..." тако се н< <> иије бојала ни да зајеца пад песре1 |Ном и незаслуженом судбином тсра.љева --- палих... Као философ и научпик био је ученији од Хумболта: његова је глава била пајуниверзалнија и најразноврснија енциклопедија пред којом стојн запааен наш обичан ум: од математике до философије историје, од студије ја до студије светова иростирало се његово огромио знање. Он је био Аристотело мбдернога доба. Као иесмик по душн нио је из купе нектара свих поезија. Ученији од Хумболта био је већи еитузијазиста од Хига. ЈБегово перо била је кичица Кореџова умакана у плаво венецијанско небо. Али он је био још нешто, он је био човек у иајплеменитијем значењу ове речи, - а то је данас .• пгго пајвпше. С ретком срећом и особитом радошћу може се тачно и слободно рећи да је његбв иолитпчки живот био исто тако чист и светао као и његова литерарна и историчка савест и л.егово државничко поштење. То је-најленше нешто што сс може рећи о 1>астелару данас кад страсти заслепљују свачије очи и заводе свачијс срце. Он је био једна од оних песничких душа које ва:;да виде нлаво иебо, које се надају и верују. 1Бегове идеје биле су емеша либерализма и Шатобријапова католицизма. Као државник, далеко од нрактичиог Солзберија и гвозденог Бизмарка, ои је говорио пе да се користимо но што но то садашљошћу, но да не губећи је из вида живимо „у иади и по Еваиђел.у, јер је то Синај вечио обасјан на који човечапство мора вазда очи уирављати,"