Zvezda

ВРОЈ 87

6Е0ГРАД, НЕТВРТАК 7 ОКТОБАР 1899

ГОД. III

и 3 л а 3 и четвртком и недељом

ЦЕН А за 1 месец 1 динар или 1 круна

Претилату иримају с.ве аоште у Србији и иностранству.

ПОРОДИЧНИ ЛИСТ

Претплату треба. слати : Уредништву „Звезде" Кнежев Сиоменик бр. 9.

НЕПЛ.АЋЕНА ПИСМА не ИРИМАЈУ СЕ

Рукописи не вра&ају се. уредннштво се налази : Кнежев Сломеник бр. 9.

број 1^5 нр. дин.

Уредник: ЈАНКО М. ВСЕЛИНОВИЋ.

број 1(5 нр. дин.

СЕОС^А ВОДЕНИЦА Заспало је цвеће, заспала је трава, А ја још сам будан, мени се не снава, Воденица стара, као хавег нека, Клопара и лупа, не да сна менека. Слушам је где тутњи у густом шумарку, А одјек се шири у ноћи и мраку, Отворена врата црна, окрзана, На огњишту стоје неколико грана, Поредовник један саг'о се и дува, И, ено, где плану врбовина сува! Осветљено сад је у иајмањем куту, Таваницу видим наспаљем иосуту, А чађаве дрске ишаране редом Пепелом и тестом, угљеном и кредом... Пламти ватра, иламти, све се разјарава, Дим полако иде у небеса плава .. Поред жарка огња седе два другара, И причају приче из времена стара, И чутуром пуном један другом здраве, Као добра браћа и комшије праве! — Хеј, да су нам гусле, то би било славно. Јуначку сам песму срочио одавно, Знаш кад оног лета на Бељини бесмо, И о Ивањдану Старачу узесмо, Па мене уморног опколише Турци, А ја шкрипнп зубма, јатаган извуци Хајд' у здравље ове успомене миле, Ох, дивне ракије — жене би је пиле!... Догорело грање и пухвр се хвата, А невидна тама улази на врата, Улази и пада у углове тамо; Ево и колача! — узмите га само, Стакоше угарке, оиет ватра плану, Чутурицу нразну вргоше на страну, Узмакоше сламу, гуњеве и ствари,

Па седоше јести безбрижни другари. А после су сложно, хитро и весело Покупили брашно што се је измлело, Па засули жито да иде нолако, А они крај ватре проспавали тако, Све док није коло почело да хуче, И угрејан камен стао да јауче! Сокољанин. ОЗБИЛзНЕ, НАУЧНЕ СТВЛРИ. ХаСр&тг IV хир(со тгачтотг, Ауатг^то! абеЛ^оц тгаХ^ ерај, Ха(ретг б х6р1 ос, и.т^гч (Ј.гр1/Ј.7атг. М1§., Ра1х'о1. ^гаеса 1 49. 50. р. 821. студија РАДОЈА М. Д0МАН0ВИЂ.А (наставак) Бејах се решио да нреетанем са овим својим „озбиљно научним стварима" јер ово је тако учена ствар, да је може човек прекинути где хоће и кад хоће, па да то нико не примети. И заиста, нисам се преварио. Его већ толиког прекида, па ме нико, ни шале ради, не упита што сам иресгао писати, а то ме, као и све научнике, куражи да продужим даље, јер, хвала милостивом Богу, изгледа да нико и не чита, што је најјачи доказ да језаиста ствар науч/на Не знам тачно где сам био стао али ми се све нешто врзе по глави некакав паш „ филолог" Момчило ИваниЛ, те ми према томе изгледа да сам сигурно говорио у иоследњем броју о рђавој критици. Није то ништа чудновато, то је проста асоцијација идеја. Ко би га знао што, али когод погледа тог човека, смем се кладити, да ће се, и ако га никад није чуо ни видео, морати подсетити на рђаву критику, на старе вокале ж. и а или у најбољем случају на какав иадеж без тсредлога. Госнодин Момчило спада у оне срећне људе, који мисле да су врло духовити кад знају повадити цитате из свију могућих филолошких расправа, поменути имена Миклошића, ШаФарика, Јагића, Даничића, Новаковића синтаксу, Тумачењеречи, Вука,