Zvezda

(тгр. 806

3 В Е 3 Д А

бачси у траву. Приђе. нсгледа животину. баци јој на ноздрве грддву земље к< ја се раеирште но његовој белој длаци, па отиде звиждућући. Коњ је стајао докле га год нијо изгубио из вида, потом, знајући да ће му бити узахудно поптп, вачи да до>вати тако блиску тргву. леже ионово на бок и затвори очп. Сутра-дан Сидор није долазио. Кад преко-сутра доће, виде ра, је ћоко линсао. Тад он застаде, посматраше га, задовољан своји.м делом и у исто в]1еме зачуђен, кад то ире би. Гурну га својом ногом, ногом диже једну његову ногу, па је снусти; најзад седе о хозго н; њ и ш мнсле! и ни на гато загледа се негде у траву. Врати се у мајур али не рече шта је било, јер је хтсо да бар тог дана прошврља за оно време када је одлазио да премесги коња. Сутра-дан оти;|е до коња. Гаврани, кад га видеше, одлете.ие. 1 >езбј>ојне мушице куниле сј се по лешини и зујале око ње. Кад се врати, рече шта је било. Коњ је био тако стар да то никог и не изненади. Газда рече дв јици слугу: — Узмите ашове и законајте 1а тамо где је. И они законаше коња баш где је лиисао. 11 из његова тела расла је густа, зелена. бујна трава. Свет. А. Нетровпћ. 1 I У ЗАГРА4И (И з п: о з о р и ил: т ХВРМАН ВАР —#— Ту недавно исмевали су Хаунтмана што у Празиику Мира нрописује глумцу што игра Штолца да буде : „Необично велики, широких плећа, добро набељен; лица угојеног, црног и ирљавог; очију неко време као угашених, каткада лаковано сјајних". Један је критичар иронично приметио: „Овај лаковани сјај приказивач нам је остао дужан." А и шта да ради јадан глумац? Уопште се држи да нови писци траже од глумца више него што он може да да са својом уметношку. Шта ти они све но траже у загради! Т 1ко Георг ХиршФозд наређује приказивачу АдолФа И])еба у Агмеси Јордан : „Обори очи и постаје тамно црвен. 4 ' Као што треба глумац да учини па да наједанпут постане тамно црвен ? Или сама Агнеса за коју се у другом чину вели: „Изгледа бледа и неиспавчна, и нежно, младо материнство огледа се у њеним цртама и Формама, очи су ностале тамније и нису впгае онако светле и ведре као у детета". Шта т|)еба да уради глумица за време наузе између првог и другог чина па да јој очи постану нагло тамније, тамније и тужније, и не више онако вед]1е као у детета. А што тек не тражи д Анунцио у загоади! Н>егове су наномене чита вп неиздани |)0мани. За први чин Глорије пропиеује се сто: „готово жив од ско])ашњег ])ада од размишљања које је мало час над њим нагнуто било, од јединства људи који су око њзга окуиљени били : сго што стоји као ненокретна тачка од које ее зрачи и шири

[ снажна мисао и нека енергија пуна претње". Где ће редитељ набавити одмах такав сто? Или пак у иетом чину кад изиђе Комена.. Она има свега три речи да каже: „Уој ш' а8реН;ауа1;е".*) Али за то иисац ирописује: „Њен се глас од заповедног тона. снушта до неописане музике која се, испрекидано, као нродужује у најудаљеније тајне бића, у слепу тмину природе, где госодзре празакони, по којима се пренлећу сулбине створова односно живота и емрти у хпља^у кругова мржње п љубави. Њезингласкао да гита, али нека смела сигурност, нека стална, чврста извееност претв |ра ово питање у неко тврђење, као кад би рекла: Ти мени припадаш, ти си мој. Она је ту, ва вратима, без вела: њене су очи пуне судбине, она пружа руко, пружа пред н пм који чезне за светом. И она се смеши. и гле њезин осмех зауставља време и уништав^ свет. А он је посматра као што каква луда посматра привиђењс свога болесног уображења, немо с неким сг])ахом што сумња, и не може да верује дали постоји ова садашњост". Ово би био од прилике задатак на испиту у Консерваториуму: кандидат треба да се осм< хне осмехом „што зауставља гок времена и уништава свет". Или у трећем чину где Гуђеро Флама има да дрхти „као јако затегну го уже а љубомора дубе дубоку бразлу на дну носа и осенчава је". Али не треба се одмах насмејати новим писцима. Ови необични захтеви нису баш тако пови као што се мисли. У Сиромашном Песнику од Коцебуа тражи се од Лоренца да се „његова чедносг бори с глађу." У Бајарду**) вели се: Миранда стоји у куту и ћутке показује своје усхићење, а адмирал, напротив, своју љутину.... Долази МанФрона и мотри 010 еебе соколским иогледом' У Човекомржњи и Кајању*) мајора „уводе Битерман и Петар, к )ји је за све време сцене само ехо и мајмун свога оца." У исто време ириказати ех > и мајмуна није ни мало лакгае него осмехом заустивити време и унигатити свст Долазп Еулалија и нађе дете, налази Вилхелма. „Она чучне прела њ и дубока меланхолија осени јој лице. Док је сама с ма]ором, обори очи и бори се збуњеношћу једне лепе душе кој.ч : е заге' чена у добром делу А „мајор стоји према њој и баца нокат кад на њу ш гледе у којима плива његово срце." 1>ацаги поглед! у којима нлива срце — не знам да ли ту човек не би предао својим очима лаковани сјај. Или читајте напомене за Фијеска: „Јулија... дама од 25 година. Велика и пуна. Ленота покварена бизареријом. Заслепљујо човека али није донадљива. У лицу зао, иемевччки карактер " И тако даље; о Грабеу и романтичарима већ и да не говоримо. Није дакле бага тако ново да писци од глумца захтевају вшце н )го што лопуштају глумачка ередства и да својим захт вима н| екорачавају границе његове вештине. Како дол 'зе на то? ГИта мисле ири том? Јесу ли тако неискусни да не знају докле се и шта се може тражити од једнога глумца? Може ли се тако гато мислити о Хаунтману који је увек радио око позорингга, који је сгворио читав нов правац међу берлинским глумцима, управо дао берлински е/гил? Или о д' Анунцију, пријатељу Дузе и Законија, који ирисусгвује свакој предотави, свакој чроби свога ко*) Ви сте ме чекали Пр. **) Коцебуове драме. Пр.