Zvezda

66

3 В Е 3 Д А

—• Да се ље прођем ? ! Залуд трошиш речи. Нећу ја ту девојку изееверити, док сам год жив и док ме сунце греје. — Нећеш се ње махнути ? Промисли се, Тимошу, па ми реци носледњи пут : зар се нећеш оканити те девојке ? — Очи ми се врелим песком засуле, ако је оставим! — Видећемо! рече Хима и оде у кућу. — Пакосна девојка! проговори Тимош и тешко се замисли. И дође му на ум Олена, која беше лепа као сјајна звезда. па послушна, па нежна, као сива голубица. Помисли он на њу, па узвикну: — Свет не знао за ме, ако те изневерим, грличице моја! III И науми Тимош да пошље просиоце у прву недељу. Рано у јутру рече својој старој мајци : — Нано, заволео сам девојку и хоћу да је узмем ; дај ми благослов ! - с — Бог те благословио, синко ! Ожени се, мој соколе. А коју ћеш то да просиш? Је ли Химу? — - Није, нано, него Олену Бондаривну. — Олену? А ја сам се све надала узећеш Химу, Лепа је девојка, а и мене погптује. Али сад што му драго: кад ти се допада Олена, узми Олену. Мени ће свака снашица бити мила: само нек тебе воли, сине мој. Одоше просиоци. испросише девојку, примише јаглуке. Чу то стара Хана, па вели кћери : — Ваљда ти, ћерко, није суђено да се удаш за Тимоша. А ја сам већ поуздано мислила да ћете се ове јесени венчати. — А шта је поуздано на свету, мајко ? одговара јој Хима невесело.