Borba, 26. 09. 1954., S. 12
“7 # 27 А 2222
ДАЉА #22 2422
4 ЊЕ И у И И И ' ДИМА 74
Жоји се францускм енцикло~ | тедист још у ХУШ веку залагао за што већу потуларизалљју филозофије7
Какво је за време Првог сртског устанка била организована исхрана устаничке војске2
Како се може на потуларањ начин третставити Земљи“ "а старост у односу на ста
• рост појединих човекових тековина7
Како је међународна устанб-
ва за размену преписке добила назив — тпошта7т
Олговори:
Велики француски филозоф 18 века, Дени Дидро (1713—1784), један од оснивача чувене фран пцуске енциклопедије, истицао је практичан значај филозофије у борби против старог друштвеног поретка, а за стварање новог. Као идеолог тадашње младе и напредне буржоазије и један од поборника просветитељских идеја, схватио је да филозофију треба из луксузних салона пренети У народ и учинити је њему блиском. „Похитајмо да филозофију учинимо блиском наролу, ако хоћемо да га филозофи воде“, писао је он. И заиста, дела енциклопедиста писана су живим, лаким стилом и претстављају један од најлеп ших примера пропагандистичке литературе, као што је то приметио Лењин.
жж ж
Одлуком Народне скупштине од новембра 1805 године решено је да устаничке војнике од недеље до недеље издржавају општине које су за то одређене. Сваки војник добијао је дневно оку проје, пола оке ов-
и оновтевитевововика
чег, говеђег или свињског меса и један литар ракије. Под претњом смртне казне војни-
цима је било забрањено да ма шта сами узимају од становништва. жож
Ако усвојимо за Земљину старост вредност од три милијар~
де година, овај несхватљиви број можемо учинити схватљи вијим ако замислимо библио-
теку од 3.000 књига, у којој свака књига има пет стотина страна, свака страна 400 речи од пет слова. Свако слово у тој библиотеци претстављало би по Једну годину Земљине прошлости. Ако бисмо бројем слова једној књизи хтели да претст вимо Земљину старост, свако: би слово одговарало периоду од 2.000 година. Старост људ ског рода у тој књизи била би претстављена са три последњ реда, а историја наше ере ње ним последњим словом,
;
У некадашњој великој Римској империји разносили су нарећења државних власти, а и: приватну преписку, нарочити : весници или гласници. Они су: на брзим коњима хитали од: града до града. Када би до-: шли у ново место, сјахали би: с коња и привезали га за стуб: забијен за земљу, тамењен: баш привезивању гласничких : коња. Тај стуб Римљани су: називали »розииз« (од глаго-: ла »ропеге«-ставити, положити, : према законима појединих ев-: Рропских језика или позајмљи- ;
изевеоавонненевники ниши о оиитеоишиннии нити тититтовевевивевоветивевеввени возове вбнтоввовчевнвнновавнвнновевевненчнввевенивенвовевнованевнннновнвенонн и
вањем, међувародне речи : »розб«, »розбе« и сличне, при-: мењене као изрази за исту:
друштвену службу. Од имена: тога римског стуба, по свој при: лици германским посредова- : њем, постала је и наша реч: пошта, :
ииненнининонинивеввтнвененвввевннвовнввеевнниње;
А Е ; % << У 7,
1
пеииниивавнвенивнвнвнона невини ви ае инв авио анннонанавинннаннавннввннннкнвввновеновевавнвнвивевованивновевовнсвововнвввововновевнчове зссеввовновоооњевеновонвосевавовесавововвевозовосвововевово вон
ОРБА.
И
ЈУ Италији су људи све тужнији што се више иде ка југу. То нам овде излаже Жан Невсел, који већ годинама борави у Риму и који је измерио температуру (изванредно променљиву) италијанскот смеха.
о
С ГМ
ИТАЛИЈАНСКИ _
МА неизмерно више И хумора и комике у лондонском – предтрађу него у сунцем обасјаним уличицама Палерма. И, да ово упоређење још више сузимо, наћи ћете више радости у магла ма и на пиринџаним пољима „Ломбардије и Пијемонта него у Напуљском Заливу. Што се више силази ка југу Италије, људи су све тужнији,
Италијани су најчеш“ ће невеселм баш супротно слици коју су себи створили о томе други народи, Италијан је обично мрачан и меланхоличан. Далеко најпопуларнији песник у целој овој земљи је Леопарди, оснивач песимистичке школе — и то пе. симизма уздитнутог у ранг философске и моралне доктрине, На дну чизме, у Сицилији, становништво као да налази за.
довољство у мрачној тузи: ни, | , ,, #" и = Ијугт = мтР И
вениннвинивајавинвнннвиванеенннневевнннувин
Цео један живот: прва и послед“
ња лекција, (Цртеж Новелај
шта није свечаније и знаменитије од каквог гала-погреба у неком селублизу Агриђентеа.
Не инсистирајући даље на 0о„вим изразитим тенденцијама ка меланхолији, може се без претеривања рећи ла су људи овде претежно невесели, Свако зна,: као што је говорио творац про- : фесора Косинуса, да невесели људи никад нису озбиљни, Али, : за путника је важан спољни: изглед, а спољни изглед је, у: овој земљи, толико невесо да готово увек, становници држе: до тога да себи ладну озбиљан : изглед. Нарочито људи који, готово без изузетка, имају право: на неку титулу, било по рођењу, или по функцији или на основу дипломе. Овде човек није господин тај и тај; већ 1-: кетјеге х,
Соплпепдајоте У руту а с ееосегоскојкеосиневевенкаековововкоесвеекасава сове!
ХУМОР
СауаПеге 2... Доктор, витез, командант, архитект — то су најраспрострањеније титуле на Апенинском Полуострву. Италијан без титуле је опасан анархист (па чак и анархист који сам себе цени носиће традиционалну титулу сотравпо, пруг).
Кад се Италијана смеју
ЗНАЧИ ли то да се
Италијани никад жне смеју: Очигледно, не — и баш из ове тежње Италијана да сам себе узима исувише озбиљно, ињхови хумористи и сатиричари извлаче, каткад, нај боље комичне ефекте. Тако, познат је један Москин цртеж „господина Карла Росија“, који чучи у чекаоници неког министарства, опуштених бркова, с кишобраном, окружен пикавцима и пепелом: грађанин који је био толико наиван да замоли да буде примљен — не додавши уз своје име ни једну од најмањих титула — „доктора“ или „команданта“...
Чак и кад хоће да се забав-
банвннвненивиневнениннивенннвенанвнннввннаненннввннннннне
ШТА ЗАСМЕЈАВА ИТАЛИЈАНЕ
Отац м син шетају се воћњаком. — Тата, какво је ово воће7
— То су црне шљиве,
— Али, тата, оне су ружичасте!:
— Онв су ружичасте зато што: су још зелене.. :
пенанненивенњевина
Цена школских књига непре стано расте.
Професор ђацима:
— Дакле, за сутра ћете ми научити римске историје за 2.100: лира! :
Једна млада филмска звезда почетница прича редитељу Вито рију де Сики да се забавља са си-: ном једног милионара из северне: Италије.
— Ја сам сигурна у њега, каж она, сигурна сам да он не глед ниједну другу жену...
— Откуд си толико сигурнат
— Откуд7 Паон јелудза мном
— Припази ти мало, лудаци мо некад имају и светлих тренутака,
• • •
Један италијански новинар врши анкету код италијанских глу маца да сазна којих је десет нај-: лешших година њиховог живота, Славна наполитанска — филмска звезда Титина де Филипо одговара: — Десет најлепших година мог живота2 Године између моје двадесет осме и тридесете!
:
Демохришћани и партија левице заједнички гласају да би из-. гласали пројекат о покрајинској децентрализацији, Коментар једног сатиричара:
„Чудна ствар, ти Италијани! Они су јединствени само кад се ради о подели Италије.“
бевезеновневивововнеа
„Тото Шеик“,
с ЈЊ ЈИ
љају, Италијани воле озбиљне ствари; њима су потребне сузе и трагедије. На сцени — или под њиховим пером — све се прилично брзо обрће у драматично, ако не и трагично, у сваком случају у сентиментално. Сваки италијански глумац, чак и комичар, увек чува у резерви сјецај (погледај филм »Чудо у Милану“). Титина, у локим комедијама Едуарда де Филипа, узбуђује гледаоце својим молитвама богородици (које је и сам папа хтео да чује у својој ватиканској палати). Нови филм који је, изузев америчке филмове, најопасније кон курисао Тоту, краљу италијанског смеха, био је филм „Жива закопана“, један од оних великих плачљивих драма које се серијски производе истом брзи. ном као и филмови славног Тота,
ин. 1 | Комичар Тото — пого-
мак византискихг царева
ТАЈ Тото који забав-
ља целу Италију и
сам је, у тој земљи титула, дивно послужен: он је директни потомак византијских царева. Он се зове, ни мање ни више: Његово царско величанство Анђело Флавијус. Дукас, Комнен од Византије, принц Антоније од Куртиса. Само на филму он се, фамилијарније, зове Тото. То је најплоднији комични писац у Италији, Он је успео — што је ретко у аналима филма — да постане своја сопствена личност, Сви наслови његових филмова носе његово име: „Тото Тарзан“, „Тото у јами с
НА ОБАЛИ
Џовек који је аплаудирао пре
лавовима“, „Тото ле Моко“, „Тото тражи стан“,
Тото фабрикује шест филмова годишње; он је, такође, звезда мјузик-хола, али се све више посвећује филму, јер тако више зарађује. Његови филмо-
“ви, заиста, приказују се на пе-
лом Полуострву, и Тото је, несумњиво, најпопуларнија личност у Италији, остављајући далеко иза себе бициклистичког шамџиона Фауста Копија или претседника Италијанске Републике. |
Тотова уметничка активност даје му довољно прихода да се парничи, безброј пута, с новинарима који, с времена на време, доводе у сумњу његово царско порекло, и ла финансира хералдичка истраживања која је поверио научницима који пре
ТИБРА
»Опростите, господине, колико још има паро“ ва до моста Виторнор (Цртеж Артиола
У „Епохи“ђ
завршетка симфоније. (Цртеж Новела)
врћу архиве по целој Италији. Тото има (у генеалогији) · опасног ривала: врло младог и врло ' бледог принца Марицана Лаварела, који за себе присваја титулу византијског цара. Међутим, пре неколико месеци, напуљски суд је одбио жалбу овог последњег и званично признао основаност Тотових титула. Традиција комедије дел Арте
У СТВАРИ, Италијани
неизмерно мање во ле да прате игру духа (енглески хумор није баш много популаран, а француска духовитост је увек прилично сумњива) него да стварају личности и да се смеју њиховим манама.
То је стара традиција Сотлтлефјае де! Агје, ЖХарекина и Панталона. Она још живи у провинцијским позориштима. Док се на позорницама вели-– ких градова играју само амерички или француски комади, нлрод, на Сицилији, у Ђенови, у Венецији, забавља се пратећи традиционалне вицеве старих личности које се непрекид но обнављају. Само је Едуардо де Филипо умео да се пласира на националном и на интернапионалном плану. Његове наполитанске комедијестално се приказују, његови филмови дају изврсне приходе, а приче о породици де Филипо (свађа Едуарда с његовим братом Петитном, изложба слика њихове сестре Титине) интересују и за. богљају портире и војводе Рима и Милана,
Али, сем ових изузетака, Италијани немају великих комедиогоафа, или их више. не воле.-Док је Молијер писац који је у Паризу увек у моди, класик Голпони се у Италији свиђа само снобовима.
У идућем броју:
ЛТАЛИЈАНСКИ ХУМОР | | околином:
ПИ ____
УКРШТЕНЕ __ШРЈЕ
Водоравно: 1 Мушко име — део лица; 2 С вољом — једна планета; 3 Цела — мера за дужину у Јапану — шаховски израз; 4 Опера од Вердија производ намењен продаји; 5 Град у Алжиру — врста драгог камена; 6 Део времена —
| заменица — стара мера за
тежину (1,250 кг); 7 Напад — град на отоку Цресу; 8 Обличасто удубљење у зиду, слепи прозор — си+ | растом, |
Усправно: 1 Мушко име — веран; 2 Врдати, изврдавати; 3 Наслов двају дела старе исландске књижевности (предања) — потврдна реч — заменица; 4 Енглески -књижевник (Бернард) — пре времена — предлог; 5 Разум — држава у Азији — јединица мере електричног отпора: 6 Усамљен — усклик — зоља; 7 Обалска лађа на Јадрану са две катарке; 8 име филмске глумице (Нилзен) — наша река и планина. ~
РЕШЕЊЕ БР. 471
Бодоравно: 1 Анемија — п;2 Са — парада; 3 Прилаз — ар; 4 Авдорепа; 5 Дион — алав; 6 А(нтеј К(овачић) — комита; 7 Лаокон Ин; 8 О — амонити.
Усправно: 1 А — спадало; 2 Нарвик — А. А.; 3 Еп — Идо — ком; 4 Малон — око; 5 Ира — Рамон; 6 Јаз — Ели ни; 7 Ад — апетит; 8 Параван — 1.
ШАХОВСКИ ПРОБЛЕМ БРОЈ 96
Ф. А. Л. Кускоп Мат у два потеза
2 7 Р7А
7 4 и
#
Решење двопотезног мат-проблема број 95 (12. Гвиделија); 1. Лаз — фе!
ВРЕМЕ ДАНАС
ТЕДШЕРАТУРА | у ПОРАСТУ
Прогноза времена за Југославију за 26 септембар; Претежно ведро осим Словеније и Северног При-, морја где ће бити облачно, а крајем, дана местимично слаба киша, Ветар јужни, слаб, у Подунављу и. Поморављу умерен, а на Приморју југо. Температура у порасту.
Прогноза времена за Београд са Ведро уз пораст дневних и јутарњих температура. Ветар југоисточни, умерен,
с =аитваинниј
УЛЕН РУМЕ УЛЕН РУЖЕ
УЛЕН Руж
«
(49)
; — Она нема књижицу и нема право да ради на улици. Она је скитница. Можда је здрава, а можда и није. Наша је дужност да се бринемо за здравље грађана. Зато смо плаћени. Молим вас, немојте мислити да се мешам у ваше ствари, го-
· сподине Тулуз „али отерајте је. Уклоните је од себе, послушајте ме уклоните је од себе, А ако неће да оде, јавите мени. Побрињућу се за њу.
· Видео сам их стотине као што је она. Рођене
_ су међу олошем. Посисале су порок са мајчиним млеком. Одрасле су на улици. Већ у петој години родитељи их шаљу да просе., А кад нНапуње дванаесту дају се за пет суа под степени-
· штем и у јавним нужницима. У петнаестој години почињу да раде по улицама.
— Али оне не желе да се у полицији региструју као проститутке и ла добију књижицу, јер се плаше да два пута месечно иду на лекарски преглед у Сењ-Лазар. Порел тога. сматрају да су врло веште ако раде на улици без књижице. Хоће да виде колико могуда нас вуку за нос. То је све врло лепо, али не желим да остане у мом кварту. .
Тлас му поново доби претећи тон:
— Не тиче ме се шта ће радити на другом месту, али ако покуша да ради у мом кварту, послаћу је у Сен-Лазар са препоруком да је задрже шест месеци. То ће је умирити.
Анри је упорно гледао у врх цигарете,
— Изгледа да змате врло много о „евојци коју сте само јелав минут гледали у мраку. Зар · нисте помислили да се можда варате,
Детектив се насмеја. |
— не варам се, господине Тулуз. У сваком
случају овог пута се не варам! Знам све о тој војци: Знам ко је и одакле је — све. Сећате ли се кад сте застали испод оне уличне светиљке и кад вам је затражила цигаретут Нисте ме видели, али ја нисам био ни лесет метара иза вас. Кал се сагла ла запали цигарету, могао сам лобро ла је видим и познао сам је. Не одмах, лли рекао сам себи: „Балтазаре Пату. пријатељ“ мој, ти си ову девојчуру већ петде видео", А Јутрос сам се сетио. Изашао сам, па сам мало проверавао. Имао сам право. џ
Очигледно се обралова кад примети изнечаћење на Анријезом лицу. Поново напуни лулу и неколико пута шумно повуче дим.
— да имао сам право — климну главом и
у 1 | а“ | = чк Борба едништво, админист Издаје и штампа Новинско-издавачко предузеће „Борда , уред! АЕ Ари тек, рач. код Народне банке ФНРЈ бр. 102-„Т“-16. Поштански фах
на ПР »
ЈУ
рам МОМ МО: Сана родили
Му :# УМЕНХТ ФА
о ОМАЊЕ
а
растера. руком дим. — Зове се Марија Франсоаз
Шарле. Рођена је у улици Муфетар. Шта; Ви не-
знате улицу Муфетар2 Е па, нисте много изгубили. Чак и у КБбарту Тампл нема такве улице, Налази се у средишту кварта трговаца вином и ракијом. Смрди толико да вас штипа за грло! Тамо је она рођена. Отац је у једном стоваришту точио рум у флаше, и, разуме се, био је пијаница. Мајка јој је била уличарка док је била млада, а сад има дозволу да тргује ситницама. Њена старија сестра Роза побегла је од куће
"кад јој је било шеснаест година и живела је у
кварту Себастопол, где сам радио у то време, Марија јој се придружила две године доцније. Као што рекох, био сам тамо са службом добро се сећам свега. Не можете а да је не приметите с оном њеном плавом косом и косим очима. Али она је ипак трула јабука. у ;
Пату је неколико тренутака „ћутао чачкајући нешто око луле као да је желео да Анри запам-
"ти сваку његову реч, а затим продужи:
— и тако сам јутрос отишао да нађем свог старог пријатеља инспектора Рампара из'санитарне полиције у кварту Себастопол. Питао сам га за Марију и, разуме се. имали су њен досије. Имала је подводача, неког Бебера, једног од оних који се не задовољавају тиме да живе искоришћавајући неку уличарку. њего с времена на време врше провале. Они доцније иду и даље убијају некога и најзад завршовају на гиљотини. Видите, она је била луда за тим Бебером. Стално је јурила за њим, умиљавала му се, куповала му пиће и бриљактин за косу кад је имала новаца, Као куја кад тражи... А једног дана он је отера. у
Анри је и даље упорно гледао у врх цигарете и није покушавао да прекине Патуа. Зашто га је тблико болело кад га је слушао како говори те ствари7 Знло је да је она скитница. А сад 'је знао да је пмала традиционалну, скоро класичву прошлост проститутке. Отап пијаница, мајка лроља, сестра проститутка, подводач... Зашто га је онда толико болело кад је сазнао како, је волела тог Бебера, како се привијала уз њега, куповала му пиће и бриљантин7 Звачи она је ипак имала: срце. била је способна да воли... И, направно. изабрала је неког кретена, неког простака са промуклим гласом ·М то је био део Класичне" прошлости. Па зашто га је то толико болелог
Ваљда се њије надао ла ће се заљубити у његат
Ипак није могао да буле; толико луд... — Зашто је отерао Марију — упита настојећи
А
да остави утисак као да је ово питао једино из радозналостит
Пату прсну у смех.
— Због тога што није зарађивала доста новаца, наравно. Била је сувише млада — у то време имала је једва седамнаест година и сувише га је волела да би могла да примами друге људе. Није радила са вољом. Кад је требало да тражи клијенте, желела је да буде крај њега. Бебер је најзад изгубио стрпљење и отерао је. То се десило пре две године и можда се мало опаметила. Али сумњам. У сваком случају, сигурна је једна ствар, а то је да се викад више није вратила у кварт Себастопол. Само не желим да остане у мом кварту.
Наже се напред и у његовим очима појави ре израз неочекиване благости,
— Видим да вас боли све ово што сте чули, господине Тулуз, али била ми је дужност да вам докажем да је она трула јабука. Један тако племенит господин као што сте ви...
Анријев изненађен поглед изазва осмех на његовом лицу:
— ... Ох, да, знам све и о вама! Видите, ми морамо да будемо обавештени о свима који живе У нашем кварту. Знам чак много ствари и о гобподину грофу, вашем оцу... о његовим коњима, његовим птицама... његовим... ;
Анри није могао да презре човека који му је 'уништио срећу. Угаси цигарету и позва келнерицу. „ ( — Врло сам вам захвалањ за све што сте ми рекли о Марији. Слажем се с вама и жао ми је што сам вас ноћас преварио. Штета је, заиста, што је нисте послали у Сен-Лазар. Како бих могао да поправим непријатност коју сте имали због мене2 Био бих срећан ако бих то могао да учиним. А у
Лако румењило обли Патуово грубо лице,
— Има нешто, господине Тулуз, учинило велико задовољство. Већ дуго сањам о
томе да имам: портрет своје ћерке. Она се удаје..
Њену слику могао бих да обесим изнад камина, да ми прави друштво. у
Заиста, живот је пун ироније. Човек ти је сломио срце, а ти му из захвалности сликаш портрет његове ћерке. ' :
— Биће ми велико задовољство да насликам њен портрет. Доведите је у атеље кад год желите. Није потребно да вам дам одресу, зар нет Ионако знате све о меви.
Кад се увече а у атеље, приметио је ла је госпођа Лубе ставила вечеру на сто. Флаша, шампањца хладила се у леду. На столу је било и цвеће. Соба је била очишћена, већ топла и заложена, а кревет намештен. Добра госпођа Лубе! Могао је лако претпоставити шта је све мислила. Могао је скоро да чује како негодујући гунђа.
Сутра ће све бити заборављено и опроштено. Темерас. после вечере, рећи ће Марији да иде... Пату има право. Она је трула јабука...
— погледај! - “
Стајала је на прагу обучена у јевтину црну сомотску хаљињу. а око врата је као све уличарке 'имала перје.
Прави сомот: Дивно, зар не!
Пошла је према њему преко собе.
Била је скоро поноћ. Пуних пет сати Анри је седео на ивици софе, са флашом коњака крај ногу, ослушкујући сваки звук. Кад год би зачуо кораке на степеницама осећао је како му срце застаје и после сваког разочарења осетио био како у њему расте бес. Та дроља, бедна дроља! Није се враћала! Колико ли се причајући са Бебером смејала патуљку на патрљцима који је спасао од полицијет Јер. свакако је отрчала до свог налицканог макроа, предала му нову новчаницу од сто франака, коју јој је дао онај луди богаљ...'
рација и штампарија „Борба“ Београд, Дечанска 31, телефон 24-001; претплата за
што би ми,
Гледао је у њу сувише бесан, сувише уморањ — сувише срећан да би могао да говори. Она се вратила...
— шта је то-с тобом Је си ли болестан Зашто не кажеш нешто Зар ти се не допада моја хаљинаг Купила сам је врло јевтино од једне пријатељице,
Седе крај њега на софу.
— Ипак сам морала да платим педесет франака. Прави сомот је скуп. Џипни га. Р
— Педесет франака за ову крпуг — викну Анри.
Кад се ослободио стрепње да му се неће вратити, постао је поново бесан. 5 5
— ниси ни десет франака платила за ову хаљину! Али. не мари. А шта је са нашом вечером7 Рекла си да ћеш доћи у седам.
— Десет франака2г — викну бесно. — Види се колико се разумеш у хаљине! Шта ти уопште знаш о хаљинама2 Код хаљине је важан материјал. Опипај га само. Она се приљуби уз њега. — Опипај га! Зар мислиш да се то може добити за десет франакат
Он је грубо одгурну тако да је пала на софу. Приметио је колико је изненадила снага његових руку. Имале су челичне мишиће захваљу-
јући сталном ослањању на ограде од степеница.
Изненада је осетио жељу да буде сам, да спава, да је никад више не види. Желео је да оде и са собом олнесе своје лажи, и своју јевтину хаљину.
свој прости говор
— ЛОТРЕК: Посета — улица де Мулен (1894) у У
ТУЛУЗ
бр. 629. “ ! Ае а МИ
је Ху
"да дођем на вечеру: А
"Усред бурних загрљаја почео је да
) 1 један месец за нашу земљу 250, за ст
— Добро — рече уморно. — Да. то је прави сомот, и ти си га платила педесет франака. ТИ си добра девојка и задовољан сам што си се вратила. Али размишљао сам о стварима и било би најбоље да...
— Због вечерет Због тога што нисам могла ја сам мислила да ћеш бити срећан кад ме видиш у новој хаљини Тр“ чала сам цело поподне да нађем девојку како бих од ње купила хаљину. Затим сам Ут да видим сестру. А она је болесна, заиста је 5 лесна. Хтела је да останем, али рекла сам о. да сам обећала...
— Ох, престани да лажеш! Није важно! Не марим за вечеру „не марим за твоју хаљину, ТВОГ пријатеља. твоју сестру... Остави ме на миру: Умбран сам. Хоћу да спавам. Ево узми ово. -•
Маши се за унутрашњи џеп, али она га обгрли око врата.
— Али истина је, кунем ти се! — викала 5, а усне јој додирнуше његово уво. — Кажем ти, отишла сам да је посетим .а она је лежала . кревету са јаком грозницом. Дала сам јој чак М новаца, да позове лекара. Али нисам остала. а ла је ла останем, али рекла сам „не". Види да сам се вратила, Вратила сам се, зар нет
Узалул је покушавао да се отме од ње. . — да, да — бунцао је уморно. — Добро, Врати си се. Срећан сам што си се вратила. Мило што си купила хаљину, али молим те. •• 5 Протести се утопише у заносу њеног пољуп Е ца. Затворио“ је очи. 4 5 Целе ноћи борио се против ње и против себе. "ој преонву је. час бесним гласом, час молећиво „кајзад ба њеним, сањивим мрмљањем. Али она га није шала.
— Свиђам ти се,
зар не2 — певушила је по“ дижући се, осветљена месечином. Свиђам ТИ се много. је л' дат Знам. Срећањ си што сам 5 вратила. Не желиш да одем, Желиш да остан зар нег ; .
Најзад су заспали, испрпљени, са устима која су се додиривала, загрљени, Један прамен плаве косе падао је као свила преко Анријевог рамењ“
У зору се пробудио за тренутак и гледао 10 широм отворених очију. Е +
'Не вреди! ... Ништа не вреди... Није важно“ шта је рекао Мату, шта мисли госпођа Лубе, шта је обећао самом себи, шта је она и где је била. Ништа није било важно осим да је она овде приљубљена уз њега, да може да осети њено топло тело, па 'је милује. 3
Полако затвори очи. Није се више борио Св собом. Као сумрак који пада на бојно поље на њега се спусти мир — поразни мир.
(Наставиће сеј
Крајем овога месеца роман МУЛЕН РУЖ ; излази из штампе као књига штам“ |
_ пана ћирилицом, у издању издава- |
чко-штампарског предузећа _ | КОСМОС, Београд, пошт. фах 991.
у. 8, 1 #
ране земље 500 динар