Borba, 26. 09. 1954., S. 1
ГОДИНА -Х1Х
_БЕ0ГРАД
Лист излази сваког дана
п “+ | роблеми који су стављени ' на дневни ред – Првог конгреса правника Југославије нису само правни. Било би погрептно очекивати да ће по сумарној процедури на овом скупу правника бити по тим питањима донети неки коначни закључци. Ни њихово теоретско продубљивање, ни оживљавање њихових правних аспеката искуствима из праксе и правне примене, на садашњем степену нашет социјалистичког развитка, не могу у себи садржавати, сем изузетно и делимично, ништа коначно. Фиксирање појединих појмова, правне формулације и дефиниције, по нашем мишљењу, засада могу бити само средства у методи постепеног "елиминисања или измене устаљених схватања, критичног проверавања степена њиховог захватања живог и динамичнот развоја и дубоких промена у друштвеним односима. У условима изградње социјализма утврђивање одговарајућег правног система путем кодификације појединих правних материја и категорија, или чак путем кодекса за читаве њихове групе, ако би неко то очекивао, радржавало би суштинску противуречност, јер за нови правни систем нису одлучујеуће никакве „рационалне шеме“, већ су од важности чињенице из историје, из револуционарног и стваралачког · збивања, као и друштвене снаге које су их узроковале и које их носе. Разумљиво је да иу новом пра вном систему морају постојати одређени општи принципи, којима се обезбеђује унутрашња повезаност и логика в еома разноврсних правних норми. Али и ти општи принципи су израз исте историске и стваралачке садржине, као и друштвених снага које су прихватиле такву основицу као научну истину. Друштвена својина на средствима за производњу и друштвено управљање у свима областима људских делатности _ јесу такви општи принципи који обезбеђују повезаност и складност правних норми, услед чега оне морају одговарати дру-
штвеној пракси, постојећим могућностима и стварним односима. .
" Из овога проистиче друштвено-политичка, а исто тако и васпитна, улога права у друштву које изграђује социјализам. Оно ту излази из круга утврђивања и регулисавања, као његових класичних функција, па служи и уравнотежава њу, усмеравању друштвених и материјалних снага и друштвених односа. Његове су функције у датој средини активне и оно се мора стално саображавати променама које су неминовне. У тој његовој активној функцији битни, су свест грађана, а нарочито правника, и њихово стварно прихватање поменутих и других општих принципа као научне основице у правног система социјалистич| ког друштва. Нужно је да при| хватање друштвеног и политичког система од стране правни ка буде свесно, а не само фактичко. У режиму политичког либерализма и економског индивидуализма улога права и правника сводила се на интер"претацију, егзегезу, научни прак тицизам и логицистику и таква безлична и пасивна актив-
Извршно веће
Извршно веће НР Словеније донело је на својој последњој седници одлуку о спајању Уни верзитета, Техничке високе школе, Медицинске високе шко ле и Самосталног факултета за агрономију, шумарство и ветеринарство у јединствени универзитет у Љубљани.
"Истовремено је привреме решењем _ спојено и некол факултета, који ће ка дискусије о коначном уреПап О МА | а ари лан а =
· Прва висока пећ у Зеници пуштена у погон
Сарајево, 25 септембра (Танјут) Вечерас је потпаљена прва
и озка пећ у Зеници, која спа-
да међу највеће високе пећи У
нашој земљи. _ Тена дневна
"производња изно
тро: за.
ЈИ ни од 1949 године,
а данас је пуштена У
погон. |
Ним ко
Недеља, 26 септембар 1954
Директор Влајко Беговић
Главни и одговорни уредник Мирослав Виторовић
Уређује редакциски колегијум
к ЦЕНА 10 ДИНАРА
_ ПРВИ КОНГРЕС. __ ПРАВНИКА _ ЈУГОСЛАВИЈЕ
до завршет- |
си 550 тона са ·
"редовни |
БРОЈ 232
сем петка
ност потпуно је одговарала таквом друштвеном и политичком уређењу и принципу законитости у њему. У режиму социјалистичке изградње та се улога у суштини мења. Она нужно излази из круга објективизиране безличности и постаје активна, свесна, и са знатном дозом субјективна активнест у стваралачким напорима за бољи и срећнији живот широких народних маса. Ту начело законитости уопште није могуће остваривати без проширене социјалистичке демократије и сталног јачања политичког и друштвеног система. Социјалистичка демократија — се не остварује само путем формалне законитости, која у крајњој анализи има увек само привремени карактер, већ се законитост у социјализму учвршћује све већим ширењем социјалистичке демократије и продубљивањем свести грађана о друштву без експлоатације, без привилегија, неједнакости и самовоље било које врсте. Другим речима, ради се о социјализму који се заснива на научним сазнањима и који, ослоњен на радничку класу, поставља јасну перспективу историске неминовности _ дубоког преображаја друштва, привреде и државе. Идеја социјализма, револуционарна по својим поставкама и циљевима, прожета је истинским демократским начелима и хуманизмом, јер полази од човека као реалног бића и његових основних потреба и интереса, као и интернационалним духом, јер при хвата заједницу народа као реалну основу узајамне сарадње и заједничких напора за успостављање и одржавање међународног мира. У таквој средини ова идејна садржина и овакви циљеви, који како је напред речено, опредељују функције права, правне примене и правног важења уопште, имплицирају у себи и посебне ознаке активности правника, као и садржај њихове опште делатности. Зато је неминовно да се правник који не би свесно прихватио ову садржину и овакве циљеве своје делатности изолује, усамљује и долази у противуречан положај са битним функцијама сопственог позива. Правници познају важност и прави смисао овог личнот опредељења. Али они знају исто тако, да у овој изванредно широкој области њихове интелектуалне _ делатности, њихови напори на даљем продубљивању битних научних поставки и општих принципа система, њихов критички став према постављеним предлозима и проблемима, борба мишљења у погледу даљег развитка, 0обогаћују идејну садржину и циљеве друштвеног и политичког система заснованог на најширем признавању демократских права, на једнакости и равноправности човека, — основним људским правима и људском достојанству. . Окупљање правника на овим основама и потстицање њихове веома значајне активности У правцу сталног |усавршавања функције права и правника у нашем друштвеном, политичком и економском систему, то су, по нашем уверењу, главни задаци и циљеви Првог конгреса правника Југославије.
Владимир Симић
Словеније донело одлуку о спајању факултета
ђењу радити као! одељења. Спа јају се Природно-математичкофилозофски факултет, а Правни и Економски факултет, спајају се у јединствени Правноекономски факултет. Свих шест факултета Техничке високе школе спаја се у један технички факултет, а Медицински и Стоматолошки факултет у Један медицински факултет.
· Отворен јесењи сајам у Грацу
Беч, 25 септембра (Танјуг) Данас је отворен Међународ|ни јесењи сајам у Грацу. На овогодишњем сајму између хиљаду излагача из Аустрије и 15 земаља, Југославију претставља 50 предузећа. Отварању сајма присуствовали су и потпретседник Изврш-
чић и претседник Народног одбора града Загреба Вјећеслав
| Хољевац,
нор већа Хрватске Иван Краја- |
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Честитка Претседника Републике колективу „„Грећи мај“
Бриони, 25 септембра
Одговарајући на позив да присуствује свечаности поводом данашњег спуштања у'море новог прекоокеанског брода од десет хиљада тона изграђеног у бродоградилишту „Трећи мај“ на Ријеци, претседник Републике Јосип Броз Тито упутио је своје честитке и поздрав радном колективу овог нашег великог предузећа,
Телеграм Претседника Републике гласи:
„Спријечен да лично присуствујем великој прослави, којом приликом ће се поринути У море досад највећи брод наше бродоградње, од десет хиљада тона носивости, шаљем вашем радном колективу најтоплија _честитања и срдачне поздраве. Нека овај значајан успјех послужи и убудуће као потстрек нашој младој бродоградилишној индустрији у њеном даљем развоју и савлађи+ вању још сложенијих задаћа.
Користим ову прилику да вашем радном колективу, а преко њега и читавој нашој бродоградилишној индустрији, упутим своје најбоље жеље за даљи успјешан сРад на развијању наше морнарице и јачању наше социјалистичке домовине,"
Изјава Франца · - · Лескошека о Новосадском сајму
Нови Сад, 25 септембра Друг Франц Лескошек, члан Савезног извршнот већа који је данас присуствовао отварању међународнот новосадског јесе њег сајма, дао је дописнику „Борбе" специјалну изјаву: „Мој утисак је најбољи. Пољопривреда је кренула напред, а исто тако индустрија пољопривредних машина, као помоћ на грана пољопривреде. Међутим, има недостатака у машиноградњи која ради претешке машине и не излази у сусрет пољопривреди у погледу квалитета као и потребе да производи јевтиније. Што се тиче дела пољопривреде на сајму, он је сјајан и поред сушне године.
Сељаци су се трудили, као што се види на сајму, да и даље унапређују пољопривредну производњу". ЈЕДИНИТЕ СЕ!
Први број „Борбе", органа Комунистичке партије
Југославије 1922 године.
изашао је у Загребу 19 фебруара 13 јануара 1929 године забрањено је
даље излажење „Борбе", а чланови редакције
„осуђени су на затвор и робију.
У Народноослободилачком рату „Борба" поново излази и то; у Ужицу од 19 октобра до 27 но-
вембра 1941,
и у дДранићима од 8 октобра 1942 до 27 фебруара 1943. у с 2
15 новембра 1944 гоцине „Борба" ваставља излажење у ослобођеном Београду,
Од 9 јуна 1954 године „Борба" је орган Социјалистичког савеза радног народа Југославије,
Посета претседника Тита је даљи корак у јачању
бурманско-југословенског _
пријатељства | — ИСТИЧЕ БУРМАНСКА ШТАМПА
Њу Делхи, 25 септембра (Танјуг)
Бурманска штампа поздрав-
ља ових дана посету претсед-
ника Тита Бурми као даљи ко-
рак у јачању бурманско-југо-
словенског пријатељства. Ли-
стови доносе слику маршала Тита.
Водећи дневник оф Бурма“ потсећа на топао пријем на који је наишао претседник Тито приликом посете Грчкој и пише: „Задовољ-
„Њу лајф
Састанак начелника генералштабова Грчке, Југославије и Турске
Атина, 25 септембра
(Танјуг) У оквиру конференције начелника генералштабова Југославије, Грчке и Турске, ме-
шовита комисија је данас ра- .
дила на изради “саопштења које ће бити објављено на кра ју конференције.
; 54 : ГРЧКИ ПРЕМИЈЕР ПАПАТОС
ва Југославије, Грчке и Турске, југословенски војни изасланик у Атини пуковник Радован Вој водић приредио је вечерас у просторијама амбасаде пријем.
Пријему је поред начелника генералштабова тенерала Дапчевића, Китрилакиса и Барансела — и чланова делегаци-
И ГЕНЕРАЛ-ПУКОВНИК
ПЕКО ДАПЧЕВИЋ
Начелници гтенералштабова данас нису одржали седницу. Они ће се састати у понедељак. Пријем пуковника Војводића у част учесника
Атина, 25 септембра (Танјуг) У част учесника Конферен-
А. Б.!ције начелника генералштабо-
број са замеником начелника Генерал-
је, присуствовао велики високих грчких официра, штаба тенералом Довасом на челу,
Са југословенске стране пријему је присуствовао југословенски амбасадор у Атини Радош с Јовановић са члановима амбасаде.
ни смо што је и бурманска влада“ — како се сазнаје „већ отпочела припреме за пријем који ће одговарати угледу госта“.
Лист се осврће на постигнућа Југославије у изградњи, на улогу маршала Тита у животу земље и на растуће пријатељ-
|'ство између двеју земаља. Лист
додаје: „Читав пролетаријат света поздравља Тита, дивисе његовој храбрости, његовом способном руковођењу. Бурма ће ускоро имати изванредну прилику да га и сама поздрави“, ;
Бурманска штампа потсећа да је ово прва посета шефа једне европске државе Бурми.
Истакнути првак француске Социјалистичке странке посетио Словенију
Љубљана, 25 септембра Члан Извршног одбора Соци јалистичке партије Француске и познати економски стручњак Андре Флип стигао је синоћ, на завршетку своје посете „Југославији, у Љубљану, где је данас разгледао творницу „Литострој". Госту из Француске приређен је ручак на коме су били и члан Претседништва ССРН Словеније др Јоже Потрч, републички државни секретар за привреду инж Маријан Тепина и претседник ГНО др Маријан Дермастија. После подне Андре Филип ће обићи две пољопривредне задруге у околини Љубљане, а сутра напушта Југославију.
Марфи задовољан резулгатима свога пута
Њујорк, 25 септембра (АП)
Помоћник америчког секрета ра за иностране послове Роберт Марфи изјавио је данас по доласку у Њујорк да су резултати његовог пута у иностранство „веома охрабрујући". Марфи је изјавио да је разговарао — са свим оним личностима са којима је намеравао да се састане и да је „разумно задовољан" ре зултатима.
Марфи је стигао у Њујорк после обиласка неколико европ ских престоница и одмах наста вио пут у Вашингтон где ће, како је изјавио, поднети извештај министру „иностраних послова Далсу.
ПРЕД ЛОНДОНСКУ КОНФЕРЕНЦИЈУ
Велика Британија изложила план за укључење Западне Немачке у Атлантски пакт
Лондон, 25 септембра (Танјуг)
У Лондону је данас званично саопштено да је британска влада упутила владама осталих осам земаља, чији ће претставници учествовати на Лондонској конференцији, меморандум у коме је изнела основне тачке свог става о укључењу
емачке као "равноправног партнера у западну алијансу: Овај меморандум садржи
главне црте британског плана за укључење Западне Немачке и Италије у чланство Бриселског пакта и Западне Немачке у Атлантски пакт.
Ужи кабинет француске владе разматра британске и немачке предлоге ,
Париз, 25 септембра (Танјуг)
Ужи кабинет француске владе разматрао је данас британске и немачке предлоге за наоружање Западне Немачке.
У овдашњим добро обавештеним круговима се сматра! да чињенице што Иднови, МандесФрансови и Аденауерови предлози имају више додирних тачака може у знатној мери олакшати израду једног компромисног споразума, који се не би мно го разликовао од основних начела на којима почивају француски предлози. | .
"Овде се, овим тога, сматра да ће Мандес-Франс · успети да увери америчког министра иностраних послова Далса, да би свако преурањено укључење Немачке у Атлантски пакт изазвало оштро реаговање францу ског јавног мишљења и Народне скупштине.
Бон сматра да је могућ компромис Бон, 25 септембра
Данас је званично објављен састав делегације која ће За-
САД сматрају да
падну Немачку заступати на конференцији девет сила У Лондону, На челу делегације, која броји око 20 лица, налази се савезни канцелар др Аден-
ауер. У западнонемачком Министарству иностраних послова
придаје се Лондонској конфе-
ренцији прворазредни значај. Западнонемачки дипломати с више ' оптимизма гледају на
могућност компромиса на Лондонској ' конференцији. Иако још инсу потпуно познати де-
главну одговорност
таљи ставова с којима на кон- | ференцију излазе САД и Фран цуска, у Министарству иностраних послова преовлађује уверење да је компромис могуУћ, Верује се да ће три западне велике силе моћи да се споразумеју о проглашењу суверенитета Западне Немачке и подвлачи се да је француска влада већ у принципу дала своју сагласност, (Танјуг)
за нове предлоге
„сносе европске земље МИ НЕ НОСИМО СА СОБОМ НИКАКВЕ ОДРЕЂЕНЕ СОПСТВЕНЕ ПРЕДЛОГЕ — ИЗЈАВИО · ЈЕ ДАЛС ПРЕД ПОЛАЗАК У ЛОНДОН
Вашингтон, 25 септембра (Рајтер)
Пред одлазак за Лондон, где ће претстављати САД на конференцији девет земаља, министар иностраних послова Џон Фреостер Далс дао је изјаву за штампу о значају Лондонске конференције. Према његовим речима, потребно је поново раз мотрити „изводљивост читавог програма колективне безбедности" Западне Европе у светлости пропасти плана о Европској _ одбранбеној заједници: Конференција је сазвана, рекао је он, да би се размотрила
„озбиљна ситуација изазвана одбацивањем плана за Европску одбранбену заједницу. Ми ћемо проучити нове начине за решење овог тешког проблема који је ЕОЗ требало да реши". „Пропаст ЕОЗ", рекао је Далс, „изазвала је сумње у вредност извесних начела која су претстављала срж атлантског система безбедности. Амерички министар иностраних послова је затим подвукао: „Већина Американаца схватила је да више није могуће враћати сказаљку уназад и тражити безбедност у изолацији. Ми та-
кође знамо да не можемо себи допустити коцкање са нашом безбедношћу и нашим опстанком путем споразума и програма који немају разумних изгле да да пруже стварну безбедност. Охрабрује нас инцијатива коју су узеле владе Велике Британије и Француске за израду нових предлога. Сједињене Америчке Државе сматрају да главну одговорност за нове предлоге сносе европске земље и стога ми не носимо собом никакве сопствене одређене предлоге, али одлазимо да би били од помоћи ако можемо",
/
Едвард Кардељ и Владимир Бакарић отпуто|вали из Љубљане у Норвешку
Љубљана, 25 септембра
Генерални секретар ССРНЈ Едвард Кардељ, чланом Претседништва Социјалистичкот савеза др Владимиром Бакарићем, отпутовао је данас из Љубљане преко Аустрије за Норвешку: Кардељ и Бакарић путују у ову земљу на позив норвешке Радничке партије. (7
До аустриске границе на |
Љубејском Превоју другове Кардеља и Бакарића испрати-
ли су претседник Народне
скупштине Словеније Миха Маринко, потпретседник Извршног већа др Маријан Брецељ и секретар Већа Борис Коцијанчич. 5 На аустриско-југословенско,
граници Едварда Кардеља и Владимира Бакарића дочекао је шеф југословенског Уреда за везе у Целовцу Душан Бравничар. (Танјуг) :
ЈУГОСЛОВЕНСКА ВОЈНА ДЕЛЕГАЦИЈА ОТПУТОВАЛА У ЕГИПАТ -
Јуче је отпутовала у Египат делегација ЈНА с“ генерал-
'потпуковником Радованом Ву-
кановићем на челу. Делегација ЈНА задржаће се у Египту око 20 дана и на тај начин вратити посету коју је прошле године учинила једна делегација египатске војске Југословенској народној армији. Југословенски официри биће примљени код претседника Ре публике Нагиба и претседника владе Насера, затим ће посетити команданте генералштабова свих "родова египатске војске и обићи неке јединице. Свечаном испраћају делегације на земунском аеродрому присуствовали су генерал-пот пуковници Душан Кведер и Воја Тодоровић, генерал-мајор Вјекослав Клишанин и група виших официра ЈНА. Делегацију су такође испратили египатски посланик у Београду Хусеин Ружди и први секретар посланства г. Ибрахим Махмуд. (Танјуг) жожож
ДЕЛЕГАЦИЈА ЈРМ ОДЛАЗИ У ПОСЕТУ ЕНГЛЕСКОЈ РАТНОЈ
МОРНАРИЦИ Београд, 25 септембра (Танјут) У понедељак одлази у посету
Енглеској краљевској ратној морнарици делегација Југословенске ратне морнарице са ви. цеадмиралом Матом Јерковићем на челу.
Делегација ЈРМ боравиће У Енглеској око десет дана и за то време посетиће неколико јединица и установа британске морнарице.
ПОЧЕЋЕ РАЗГОВОРИ О ПЛАНУ ОТПЛАТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКИХ ДУГОВА ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ
Влада Велике Британије сагласила се с предлогом наше владе да почну разговори ради разматрања плана отплате дугова, које југословенска влада треба да изврши према влади Велике Британије. 5
(Танјуг)
АДМИРАЛ МАУНТБАТЕН ПОСЕТИО |
КОРЧУЛУ +
<
Сплит, 25 септембра (Танјут)
Адмирал Маунтбатен напустио је у току прошле ноћи Дубровник и јутрос, око 640 часова, ва адмиралском броду „Глазгов"' упловио у воде острва Корчуле, недалеко од Веле Луке. С крстарицом „Глазгов“ упловила је и јахта лорда Маунтбатена „Серпрајз".
Адмирал Маунтбатен провешће на Острву Корчули два дана. У понедељак ујутро стиже у Сплит.
Јуче поподне напустила је наше воде британска крстарица „Гамбија“, која је била у пратњи лорда Маунтбатена.
ФУНКЦИОНЕРИ ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ ДОПУТОВАЛИ У БЕОГРАД
Јуче су допутовали у Београд функционери Европске економске комист'је, директор за индустрију Хенри Варинг и специјални помоћник извршног секретара Вацлав Костелецки.
заједно са