Borba, 20. 02. 1964., S. 5

У статуту једног предузећа индустрије дрвета забележено је да се расподела чистог прихода на фондове личне дохотке врши ва

ч о правилнику који доноси раднички савет, дакле о расподели средстава на нивоу предузећа. Међутим, управо кад сте то закључили, неколико странида даље налазите да се „ра сподела врши на нивоу економских јединица на основу мерила утврђених у правилнику (опет се не види о којем се правилнику ради). И таман поверујете да је у питању само контра дикторност због стилске не

вети економских јединица, уколико буду овлашћени, могу донети своје правилнике о расподели чистог прихода у оквиру економске јединице“.

Кратко речено, овде се расподела практично „може и овако и онако“ спровести, већ како коме буде затребало.

Оваквих непрецизних, не доречених, _ контрадикторних одредаба није мало у појединим статутима, нарочито у оном делу који регу лише еконпомско-материјалне односе предузећа, на којима почива не само расподела, него и друштвени односи који израстају из те основе. А како се те одредбе праве у стилу „може и овако и онако“, то практично значи да основни фабрички закон, његов устав, оставља фабричкој бирокра тији одрешене руке, или бар, избегава да јасно декларише која права даје централном радничком саве ту, а која колективу и рад ним заједницама.

Узгред речено, за добар део фабричких статута који су досад угледали светлост дана уочљива је тенденција „чврсте руке“ и да вање више права радничком савету, а мање колекти ву. У том погледу карактеристичан је пример из јед-

ИОНАКО

фонд, фонд заједничке потрошње и резервни фонд. Однос између централног фонда предузећа и фондова економских једи-

стити, уколико то интереси пословања предузећа захте вају, и на нивоу предузећа. Одлуку о томе доноси раднички савет предузећа“.

На страну то што статут не треба да утврђује конкретне цифарске пропорције расподеле, као што је то овде случај. Као основно, пада у очи да одлуку о удруживању фондова доноси раднички савет, а не еко номске јединице,

пример ледне травничке фа брике где је дуго година, „у ско грло“ у производњи била ковачница у коју је тре бало инвестирати. Како је расподела децентрализована, економска јединица која није могла сама решити своје проблеме изишла је са предлогом да јој остале јединице позајме из своје касе новац било уз камату, без камате, или неповратно. На зборовима радника гото во једногласно је усвојена одлука о неповратном зајму који је омогућио да се прошири _ ковачница, јер су — како рекоше — сви ту нашли „свој интерес“.

Нешто је свежији пример „Натронке“ из Маглаја где је требало обезбедити прилично велика средства за проширење производње, О уједињавању фондова свих радних заједница у „Натронки“ није одлучивао ра днички савет него цео колектив који се о томе изјаснио референдумом!

Два последња примера ни сма случајно конфронтирали оним изнесеним на почетку. Наиме, јасно је да су васпитни, политички и остали ефекти сасвим друкчији кад се сваки члан колектива доведе у ситуацију да сам размишља „како колач да се дели“, а сасвим друкчији кад то право узи-

УЛАГАЊА У СИГУРНЕ ТУБИТКЕ

„= Тек што је завршена вемика основна школа у Сарајеву и деца се уселила у лепе и светле просторије, по-

зЕУ је да тоне један део зграде због недовољно испитаног

=—У Лиштици, у Херцеговини, изграђена је нова циглана у коју је уложено преко 360 милиона динара, а тек онда је констатовано да сировине не одговарају.

. _— На Требевићу каптажа воде за пиће постављена је испод хотела и свих санитарних уређаја „и тек кад су људи почели да се трују загађеном водом, констатовано је „да тако није смело да се уради“.

— Ни велика тек подигнута хала „Енергоинвеста“ не би се прошле зиме срушила под теретом снега да сео сличним стварима на време водило рачуна.

О таквим појавама расправљало се на недавном за седању Скупштине Босне и Херцеговине приликом дебате о друштвеном плану за ову годину. Овогодишње инвестиције у Босними Херцеговини осетно расту.

Неки посланици су изразили оправдану бојазан да ће се тако велики планови реализовати, а истовремено су изнели низ примедаба на досадашњу инвестициоону политику, истичући на прво место несолидност неких инвестиционих програма и пројеката, прекораче-

ства, припремљена за предстојећу седницу Одбора за друштвени надзор Скупштине БиХ, указује на јако раширену праксу да се искаже што мањи износ ко штања изградње објекта, да би се на конкурсу (или друтим путем) добио почетни кредит, а да се касније разним анексима траже повећања. Фабрика целулозе у ДРвару имала је одобрен инвестициони програм у вредности од 7,3 милијарде динара, а касније тражила и добила још 5,5 милијарди. „Комбитекс“ из Бихаћа стар

"предвиђали многе

товао је са 2,1 милијардом, а треба да заврши са 3,4 ми лијарде динара да би се реализовао измењени програм изградње. „Кнешпољка“ у првобитне прорачуне изградње за 52 процента. Фа-

ње рокова и одобрених сред става, слаб старт у пробној и редовној производњи уз велике губитке, најчешће због недовршености, слабе

организације и недостатака кадрова.

Цазину радикално мења првобитно усвојене програме чија се вредност пење од 395 на 655 милиона динара, јер најважнији процеси у производњи нису били до вољно простудирани. Већу "прошлој години према првим прорачунима имала је губитке око 100 милиона динара.

Невоље три новорођене фабрике из Крајине

фабрике: „Комбитекс“ из Бихаћа, „Кнешпољка“ из Босанске Дубице и фабри-

ка памучних тканина из Ливна. Првобитно усвојени пројекти показивали су да

ће изградња тих фабрика коштати 6.337 милиона динара. Али, да би се ваљда приказала рентабилност и оправданост улагања, инве-

нису ствари без којих иначе фабрике не могу да живе: изградњу индустријских колосека, ра дионица, складишта, управних зграда, неких котларница итд. У Бихаћком „Ком битексу“ главни пројекат је, на пример, дао неупотребљиво решење за дораду, јер се није водило рачуна о стројевима и технолошком процесу.

Међутим, нису невоље само у томе. Паралелно са изградњом фабрика нијеј рађена анализа тржишта. Како се наводи у анализи службе друштвеног књиговодства „Комбитекс“ већ сада има преко 190 милиона динара произведене ро бе коју не може да пласира, ливањска творница око 160 милиона, а дубичка „Кнешпољка“ у септембру прошле године имала је на залихи милион метара непродате памучне тканине. Слаб асортиман и квалитет неких производа умрт-

стициони програми

ЗАШТО НЕМА ДОВОЉ

Страна 5. |

_МЕСА У БЕОГРАДУ _

ца квалитетније месо. Наравно, жтвалитетније месо — зна-

чиалљо је пч вилце цене.

Тим поводом примила смо вилце писама. од нашмх чи-

талаца који су поставили питање: није ла то начим да се цене меса у Београду уотлште повећају; у

И, како је, истовремено, дошло до несташлмце осталог меса, оног које не стада у категорију „најквалетнијег“. (то јест беле телетине ч беби-бифа), обратили смо

се директору продаје Београдске кланице за. објашњење.

Одговарајући на питања нашег

сарадника, Живорад

Грчић, директор продаје Кланице је рекао:

— У Београду нема довољ но меса нижег квалитетаи

могло врло опширно да се говори. Тренутно у граду има квалитетнијег меса, али и то је резултат извесне политике и стања у производњи меса: заједница премира производњу квалитетног меса им све задруге, пољопривредна имања и приватни сектор оријентишу се на ту производњу.

У „Кланици“ даље истичу: „Наше откупне цене су замрзнуте и не можемо да набавимо довољно меса. Цене које произвођачима на територији где су наши извори сировина нуде предузећа из других крајева земље су више него наше ми не можемо да им конкуришемо. Они боље плаћају и лакше обезбеђују одговарајуће количине меса. Откупне цене које нам нуде произвођачи меса из унутра шњости су веће од наших откупних цена по килограму и за 30 до 40 динара“.

Поред тога, повећани извоз и последице тога су такве да београдска „Кланица“ не може да купи месо не може да га плати толико колико на другом месту произвођачи могу да га про дају.

— Другим речима, каже директор продаје „Кланице“, меса нема и неће га ускоро ни бити у потребним количинама.

Према плану за фебруар

„затворили“ своје произвођаче и они производе месо

неће да продаје „Кланици“ стоку за клање.

— Једном речју — неминовно је повећање цена ме-

У фебруару: 900 тона меса испод плана. — Београдсна кланица: Наше откупне цене

су замрзнуте и не можемо да набавимо довољне количине«, — Ипан. |

и ; |

и ду правилника. Не сто ница је у односу 10:80 У ко. Зашто посланици Скупштине Босне и Херцеговине траже : 3

ји Бо На а сЕ ита пренеа на фондова од аучније мере у инвестицион ој политици 3 ! на јснупљег меса има 4

ника, 5 а зепа. ондови економ а

Роа пи пе Пети ан | | - Ових дана је наш лист објавио информацију да Бео- |тих врста меса, каже К-. Сарајево фебруара |брика лепенке и танина у градска кланица пушта у продаји у неколико продавни- | тор. То није повећање це

на! То: месо за сада продајемо у три продавнице, а ако се покаже да је тржишту потребно — продаваћемо га још у десет продавница. · У Сада „Кланица“ дневно коље десет до петнаест тона меса, а према капацитетима треба дневно да обезбеди граду 30 до 40 тона! — Ако се ценв не повећају и ако не будемо могли да откупљујемо месо по це-

Насупро . “ умешности, а, већ неколико лизанији па Мене С 5 ! цена. Зашто тога меса _гма | само за локалне кланице.| нама других кланица, и ако чланова даље читате: „Са- предузећа, указуј ЊЕ Ревизија инвестиционе Најновија анализа слу-| Значајне поуке дају ијне може се конкретно одго- Чак и задруга у Малом По- | срезови не отворе своје тр- , ~ ује та политике · | кбе друштвеног књиговод- | три новорођене текстилне|ворити. Управо, о томе би повићу код Београда више | жиште и за нас — меса не- ;

ће бити више него ових дана, тврде у „Кланици“. Нама је у интересу да нам капацитети буду попуњени, али

пат

У београдским продавницама нема довољно меса

са! — кажу у управи београдске „Кланице“.

— Дали су цене „беби биф“ меса у вашим продавницама, које су изненадиле град, почетак повећања цена меса2 — питали смо директора продаје „Клани-

кад немамо стоке за клање — не можемо ни обезбедити наших осамдесет продавница потребним количинама меса! · Укратко, Београђани изгледа морају да се помире са тиме да меса нема, а ха-

жита

ЊЕ · | |

ведри > тле

не металне фабрике. Тамо ма неки централни орган, + су забележили: „Економске па макар то био и орган са- вио је знатна средства, што | београдска Кланица треба- | це“. да ће га бити — "нико сигур- “— м је онемогућило радикални- ; безбеди граду 1.000 јединице формирају своје моуправљања. је захвате да се ситуација ло је дао ди-траду 1“ = Висококвалитетно месо | но не-зна да каже. Изгледа фондове и то — пословни Јованка БРКИЋ поправи = „|тона меса. До јуче; кланица | заслужује ту цену и оно је | једино — кад се повећају ; је обезбедила свега — 580 | заиста квалитетније од дру- |! цене меса! _Б. ШЕКЛЕР |: С те Е: 5 и 4 2: После наведене скупштин | тона. "У 15 = ЈЕ 74 шашисшичке им аробизације ске дебате и других диску- | — До краја месеца сигур; . сија о тој теми закључено | но ћемо забележити мањак Пратећи последњих месе питници, у које треба уне- је да се из ових и сличних | од 300 тона меса, које Бео- :Е ци разноврсне састанке че- ти податке који су већ ра- примера извуку искуства и |град неће добити, тврде У “ ; сто се чула примедба да су није послати. Податке тра- поведе однучанји ОерОВ. 55 | наниле НА ћЕРО РОМУ БЕОГРА рационална и економски о-| Као тешкоће у набавци| | ГП

подаци статистичке службе површни, неажурни, нетачни, сумњиви...

Такве примедбе чуле су се ових дана и на седници Председништва Привредне коморе Хрватске. Али, том приликом су изнети још неки. детаљи. Из предузећа, наиме, упозоравају да тражење података често прелази сваку меру.

Догађа се да истовремено са разних страна стигну У

жи, за своје потребе статистички завод, општина, слу жба друштвеног књиговод ства. синдикат... их затим, изгледа, за свој рачун и на свој начин обрађује. А те обраде су често само импровизације, ра де се нестручно и са великим закашњењем.

Отуда је, оправдан захтев да се хитно „преиспита“ организација статистич ке службе у Хрватској.

Поглед на један део хала „Кнежпољке“

Друштвена хроника

правдана улагања. М. БЕГИЋ 1!

меса „Кланица“ истиче и чињеницу да су срезови

И, свако о |_____________ нцннннннннннннниннннннннннннннннннннннннининнинниинннне

„Натеран“ да прими 210.000 динара

Сомбор, фебруара

па и према Ћушићу (коловођа про-

председник Милан Лончаревић. Таложили су се сукоби у Заводу,

На наше аеродроме слетаће ове године авиони још • . 6 иностраних компанија

У априлу и мају, уколико се повољно заврше преговори, на бетонске писте | аеродрома у Београду, Дубровнику и Титограду пр- | ви пут ће слетети и авиони Ер Индије, индонежанске Гарунде, _ Алиталије, Ер Франса и скандинавске ком паније САС. Воде се пре- |

тинити и гориво за млазне и клипне авионе, биће омогућен већи број слетања авиона страних ознака каже Милан Ђорђевић, ди ректор предузећа за аеродромске услуге „Београд“.

На сурчински аеродром сада, у просеку, слеће днев но око 30 авиона два домаћа и 16 страних превоз-

привредну организацију у- А. ЗИБАР — Писма слата у Београд и друга _ ТИВ мене) коме сам дао једном при- говори да и авиони колум | места су истинита. Наш директор се _ ЛИКОМ лошију оцену (отуд мрскња). _ па је једног дада дошло до буре. На !бијске „Алијансе“ , кори- | ника. Од априла на овај 4 Пребапује ми се да не улазим у по- састанку партијског актива форми-| сте наше аеродроме. | аеродром недалеко од Бео-

ИНДУСТРИЈСКА ПРОИЗВОДЊА У ХРВАТСКОЈ

заборавио. Возикао се колима, забав јао и много штошта другог радио.

литичку прошлост шофера Јожефа Витмана, а ја одговарам; зар не по-

рана је комисија за „случај Петра Свилара“. Он. међутим, оспорава (о-

— Пошто су смањене на- | кнаде за техничке услуге

града слетаће, како се очекује, око стотину авиона

А људи ћуте. Плаше се. Кад је Ћу- авиона, а ускоро ће-појеф- ' дневно.

УПРКОС ТЕШКОЋА – У ЈАНУАРУ ПОВЕЋАЊЕ Од 11,5 одсто

Мада је јануарска произ водња индустрије у Хрват ској била за 11,5 одсто већа него у истом периоду прошле године, многа привред на предузећа у овој Репуб-

· Лици суочила су се почетком године с низом тешко ћа — недостатком електрич не енергије; угља и домаћих и увозних сировина. У републичком Секретаријату за индустрију се, међутим, овогодишњи старт низа индустријских грана Хрватске ипак оцењује као повољан, а нарочито металске индустрије, индустрије гра-

евинског материјала, дрвне и дуванске индустрије, индустрије неметала итд.

Према друштвеном плану, овогодишња производња у _ Хрватској

реба да буде за око 14 одсто већа него прошле године. Сматра се да ће у напоРима“ за остварење планиРане производње веома зна

Загреб, 1. фебруара

индустријска ско-хемијска

чајну улогу одиграти извоз, у коме ће само загребчка привреда учествовати _ са око 67 милиона долара око 40 одсто више него што је испоручила иностранству 1963. године. Готово трећину свог бруто-продукта, ко ји износи око 30 милијарди динара, „Раде Кончар“ ће и ове године извести у земље Европе, Азије, Африке и Латинске Америке, док. је „Првомајска“ већ обезбеди ла. извоз 60 одсто своје производње _ машина-алатљика. Извоз лекова из „Пли ве“ биће за око 50 одсто већи него у 1963. години. Верује се да ће резултати индустријске производње у Хрватској бити знатно повољнији када Органиндустрија (ОКИ) буде почела нормалну производњу. Овим резултатима ћеу великој мери допринети и испоруке бродова током идућих неколико месеци. ' (Танјут)

_ КОНТРОЛА ПЕВА У АРУМСКОМ САОБРАЋАЈУ

Сарајево. 19. фебруара а екретаоијат за опште при востне послове Извошног ве“ дете купштине Босне и Хеођ Вине изплао је панас нанадо којом су стављене пол по тоолУ пене и тапифе за Пепла путника и“ ообе мотор-

при Зозилима у“ јавном друм“ бе саббиоћа ћу. Ова изгепба аи се на тоанспоотна пое пузећа ћаачот саобпаћаја. ма с“ 'сталване потоне са само“

алним обрачуном када вр-

ше “услуге трећим лицима и на имаопе приватних моторних тозила У лоумском саоброћалуи. Контполу кена за превоз пу тника и робе вошиће оепубли чки Завол за пене. Одредбе ове нагетбе поимењивгће се ол 1. јанузоа 1964, голине. То значи па ће поелузећ- која су већ извпшила поскупљење превоза ообе и путлика мора-- заттаже олобрење за о-

т (Танјуг)

во повећање,

штић пробио лед сви су одахнули. Мислили с“ сад ће нешто бити, Од онда прође више од годину дана и вук појео магарца. Сад се поново закувало и ваљда ће најзад доћи свему крај. Само, није директор једини крив. Није он баш ни толико лош, они око њега су гори... И, запишите моје име: Марко Мартић. Ја се не бојим кад с правом критикујем.

Ето, један од службеника сомборског Комуналног завода за социјално осигурање слободно износи своје мишљење. А директор о коме је реч зове се Петар Свилар и, наравно, о себи и својим поступцима другачије суди: |

— На све стране сам оптужен и свашта ми се приписује. Па и поред тога тврдим ла су то клевете. Да почнем редом, Од пријема Ксеније Татомиров у службу. За филијалу У Кули расписан је конкурс. Јавила се само Кеенија. Пошто живи у селу Лалићу нешто касније је почела да прима по 10.000 динара месечно за одвојен живот. Тај новац нисам, ја дао. већ тако налажу прописи...

Са таквим „прописима“ се не сла жу у Заводу. Кажу:

__ Толико за одвојен живот (питање је и да ли она уопште има пра во) добијала су само још двојица за које се зна да су -У милости“ директора. А и споменути конкурс је У нашем стилу. објављен је на огласним таблама у сомборском и кулском заводу!

Ове две, па тако кажемо, замерке Петру Свилдоу нису ни једине ни најтеже. Уистину. "није ни лако све та извагати. Многа путовања аутомобилом Завода “ Љубљану. Аранђе ловац, Врњачку Бању, Ковиљачу, Бе оград; нетрпељив став према појелинцима; примање награде; Постоји ли одговор7

— Ишао сам колима кад сам мопао — говори директор — и не више ол колега из осталих завода. Имао сам пуно такта за све службенике,

стоје органи гоњења7 Узгред, он је од пољопривредних осигураника при мио само 30.000 а не 110.000 динара. А ја сам добио награду од 210.000. Готово силом... - -

Свилар, речит и на моменте плах, објашњава како је „натеран“ да при ми 210.000 динара:

— Пошто смо осигурали доста по љопривредних произвођача начел-

ник ове службе је предложио да ми-

се додели стална месечна награда од 15.000 динара. Управни одбор је донео одлуку, али ја нисам хтео да узмем новац док ми једног дана не рекоше: „Је ли, зашто ти не поштујеш одлуке органа управљања!“ Шта сам онда могао...

Оваква одлука је била незаконита: — Због тога је Управни одбор по ништио првобитно решење и наложио да Се директору исплати годишња награда у висини његових четворомесечних примања, објашњава

ои 7

во је, у ствари, блага реч за оно што нам је речено) наводе, а тадашњи се кретар Мијо Радић (прел директором и нама) упорно тврди да је потписао и као члан комисије записник „само због тога што је мислио да то није неки значајан докуменат!“ (није на одмет рећи да се чује како Ралић има много разлога за „измењен став“).

Тако једна комисија није ништа урадила. Сада је све у своје руке Узео Општински комитет. Секретар, Дане Боца, рекао нам је:

— Познато ми је још од раније да је било речи о смењивању Свилара, али се никад није радило о некаквом прогањању. А то он воли да пот црта, нарочито у оваквој ситуацији...

ЈОШ ЈЕДНА ТЕРМОЕЛЕ

У индустријско-енергетском комбинату Костолац ускоро ће почети мзградња термоеЛектране са инсталисаном снагом од сто мегавата, Ова термоелектрана, која ће сеј градити поред садашње. про, изводиће годишње између 550 и 650 милиона киловатчасова електричне енергије.

Главни део опреме, чија ће монтажа почети најесен, биће увезен из Совјетског Савеза. док ће мањи део произвести домаћи произвођачи, међу којима и „Раде . Кончар“. Термоелектрана ће бити за

НТРАНА У КОСТОЛЦУ

Костолац почеле су и припреме за отварање новог угљенокопа са годишњим капацитетом од око 500.000 тона, чиме ће потребе садашње и нове термоелектране бити задовољене.

У Србији ће, иначе. ове го дине бити пуштена у рад два нова енергетска извора термоелектрана Косово П и топлана Нови Београд. у којима ће се до краја године произвести око 280 милиона киловатчасова електричне сенергије. Са повећаном про-, изводњом у другим објектима. рачуна се да ће Србија

Пошто су. како смо већ гекли, службеници Завода пријаваљивали свог директора разним форумима. и Јавно тужилаштво је. са своје стране, почело.ла испитује. Ол тужиоца Арпада Хорвата смо сазнали:

— Постоје представке на основу којих ћемо утврдити да ли има елемената за покретање кривичног поступка. Засад могу да кажем само то да је Петар Свилар стварно незаконито примио 210.000 динара.

Ако је директор Комуналног завода за социјално осигурање у Сомбору крив (а то ће се ускоро и службено знати). бар друштвену осуду треба да осете и чланови Управног одбора који су са стране (представници осигураника) и због тога могу непристрасније и потпуније да улазе у живот установе где су бирани. Овако се њихов рад. изгледа. сводио само на прихватање предложеног. Још је болније што се и актив Савеза комуниста повео за појединцима и тако испустио улогу коју мора да има. Сигурно је да ће се односи у Заводу средити, али посредници треба да буду“ и виши форуми ове установе. Не само Сомборци.

вршена крајем идуће године и за њену изградњу биће утрошено око 11 милијарди ди нара. У колективу индустриј ско-енергетског комбината

_ Од првог априла из Срби је ће се роба намењена извозу отпремати и прек) луке Бар. Тиме ће се у зна тној мери растеретити ријечка лука, где у последње време бродови чекају на истовар и по месец дана, због чега се плаћају веома високи пенали. До лукг Бар и из ње у Србију робу ће транспортовати предузе ћа јавног саобраћаја, која ових дана уговарају превоз са произвођачима, Предвиђа се да ће преко луке Бар извозити сви велики произвођачи робе и материјала, међу којима и Ваљаоница у Севојну, Фабрика каблова у Светозар“ ву, „14. октобар“ у Крушев

Душан ЧУКИЋ Братислав САВОВИЋ

цу, комбинат „Магнохром“

Трепча и други. За транс-

дати ове године укупно близу 400 милиона киловатчасова електричне енергије више. него 1963, године.

(Танјуг)

од АПРИЛА — ВЕЋИ ИЗВОЗ ПРЕКО | БАРСКЕ ЛУНЕ

порт робе преко луке Бар модернизовани су сви путе ви на овој релацији. сем де онице од Титовог Ужица до Бијелог Поља, дугачке око сто километара. Она ће како је предвиђено, бити мо дернизована до краја годи не. Рачуна се да ће у прво време преко луке Бар про мет из Србије бити око 100.000 тона робе годишње.

Предузећа јавног саобра ћаја из Србије, преко свот пословног удружења, ужур» бано раде на формирању сервисних станица, успостављању средстава везе између Београда и Бара и "оснивању транспортног бироа у Бару да би се транспорт робе преко барске лу ке обављао што ефикасни је. (Танјуг)