Borba, 04. 06. 1966., S. 5
|
У
|
А у
|
Данас нико не спори да
је јавност рада саставни део борбе за развој непосредне демократије и самоуправљања. Међутим, има неспоразума око тога ко је одговоран У случајевима кад је Јавност дезинформисана, нарочито онда кад та дезинформација тешко погађа личност, њен друштвени углед. Обично и најчешће одговорност за, то пребацује се на „трудбенике који се баве изношењем јавне речи преко средстава информација“, новинаре, ретко када на оне који су их погрешно информисали односно нетачно оценили неку ситуацију или рад појединца и то саопштили јавности. . Последња седница Контролне комисије Савеза ко муниста Југославије је допринела да се ствари разјасне и да се одговорност за јавно изречену реч убудуће тражи на правом месту.
Џрема _ објављеним. информацијама са седнице „више чланова комисије се сагласило са гледиштима да убудуће треба позивати на одговорност оне због којих су кажњени чланови Савеза комуниста за које се касније утврди да нису били криви“. И даље: „Ову меру потребно је предузети нарочито против оних који случајеве не правилно кажњених комуниста изнесу у јавност и тиме још више нашкоде друштвеном угледу ових људи“.
На седници је изнето ми шљењг да оне комунисте који нису били криви, а кажњени су треба и јавно рехабилитовати.
Зашто је досад таква рехабилитација — изостајала7 Да ли је то због неодговорности оних који раде у средствима | информисања“
Чињенице, кад се ради о неправилном кажњавању комуниста им њиховој рехабилитацији, говоре следеће: досад, у пракси, штампа је, углавном, обавештавана само онда кад се расправља о нечијој одтоворности, било на састан ку основне организације или комитета Или кад се донесе дисциплинска мера. А ако се касније испостави да је комуниста непра-
вилно кажњен, што јавно треба рећи, се нико не сма Е Де Ба тра обавезда о томе обавести јав ност. Н + м они који су човека неправилно казнили ни они ј 7 менил : Пи је == АЕ ли О тоа ава комуниоји се на казну жалио и организација којој припада. Дакле 6 ту сво а , он бива у Тоза редини рехабили5 Њ, али је то тиха рехаено јер није _обавд широм јавношћу пред којом је окаљан његов друштвени углед.
Узроци оваквој досадашњој пракси сигурно нису техничке природе. Наиме, до „кратког споја“ са. јавношћу у овим случајевима сигурно не долази због нечије заборавности или због неспремности редакицја да Јавно исправе прву дезинформацију, мада и тога понекад има.
Разлози су, очигледно, друкчије · природе, и они. су пре свега у неспремности оних који су према комунисти погрешили да јавно признају своју грешку а и да због ње одговарају. Да је таква пракса сигурно је да би било и мање „тихих рехабилитација“ које, бап: зато што су тихе, и нису праве рехабилитације. Управо зато је и нужно подвући став комисије да „убудуће треба позивати на одговорност оне због којих су кажњени чла нови Савеза комуниста за које се касније утврди ла нису били криви“. Кад ово постане нормална пракса, сигурно је ла ће и рехабилитанија неправилно кажњених бити гласнија, односно обављена пред широком јавношћу.
Досад, као што рекосмо, било је мало спремности да до јавности допре рехабилитација „жажњемог комунисте јер такву обавезу једноставно _ нисмо Лот: развили. Досад се то
такође
дешавало само ако је такву "иницијативу показао рехабилитовани комуни-
ста, а већина њих, оторчени и увређени, то не ураде сматрајући, с правом уосталом, да је то дужност и обавеза оних који су према њима логрептили.
Ј. СОЛДАТИЋ
Гозбе на рачун реформе
Краљево, јуна
На један верски празник, почетком ове године, Краљево је освануло окићено цвећем и заставама, а, најве ћи жотељ у граду — затворен, Грађевинско тредузеће „Каблар“ триређивалљо је банкет у оквиру трославе двадесетогодишњимце 0снивања чија се цена веро ватно никад неће сазнати. „Грубе“ _ цифре, међутим, говоре да је утрошено око двадесетак _ милиона димтара, мада. је раднички савет одобрио само десет.
Уместо тортира, стражу
"на хотелским вратима чу-
радник м товдпо у лима не колико _ стотина чланова свог колектива “ око 350 гостију, мада је директор био најавио долазак „само 160 званита. До касно увеце диммлм си се роштиљи, празни ла самдици пића.
А сама прослава, како су је њени организатори 34– мислили, имаља је вилице ко мерција јуни рекламни ка рактер. мање јубиларна. Ви "це пута помињан је тљланм рани укупни приход од 7.5 милађарди за 0879 годиљиј, за који сами радними кажи да је утраво то више рекламна, „потез“ одговорних
вао је једам ремено загло
у предузећу _ него његова стварна могајћност. Радни су. се затим разилилм кућама, а 7
забрани“ наставила славље са својим гостима у жотељи „Жима“. у Матарушкој Ба њи. Гостима је то. триликом, уз мезе, уручено још око три милмота динара "а име путних трошкова и дневница, док Је нови „међ цедес“ кружио до Краљева ч натраг а радним 4 бара хама, наслоњеним на ограду болнице, постављали си
Лескођачки баз
Лесковац, јуче у Лесковцу иЗ-
ар: На Хис ти неколико 20-
грађен је пр у а ских раз среће" ; = н, и у мрежи п 5 Она Ц о у оеман у изграђен код Мемојловциа, обесхрабров. у каквом ла- | 30 дана није одговорио на мера Али се 74 окутали. нл, са басеном У Сијаримској | раграфа, где се не Зна ни. његову жалбу. њему никада. Миси пш ће се Бањи, подигнутим зајед- РирИК лава ко је крив.| Не желећи да тако оде. Неизвесно Је % 7 када 52 ничким средствила тривре- | ко је ја а ла је знао шта | из радне организације, Јаикада окутати. Јер село се днит организација лесков с "го би се исте- | кимовски је поднео жалбу басен изграђен И ит в0- ца који је истуњен муљем Те. а права и ба- Општинском суду П У и 5: МЕ не море притисак град џ, камењем.. В ид Ба се нечим паметни- па ем бр. ; СНА ви ИУ узале. Хаљиј, Вра- : ; сеже улазал Владичином Џ им. бу као нео-
оне Ба рОвОоНе а је задеси уској Бањи и још неким ме ) Пре три године Парна | ја С жалбу
ле мјка Партизатској стима сада је актуелна ИЗ- | тивара У С опју је АДЕ Сине вести се није поа" итопсен Г. оцајт Ње- басена за кутање. сококвалификованом еећа мчесми, који је подигну градња . Про ли Јаки мирио с оваквим реш далеко 108. Лесковца. Већ не Само да се не ба за „Суб | талостругару ЈЕ помало | па се жалио Окружном су жЕлико година у фему 56 а бина“ лесковачких а7ене | мовском отк9 озина, Он ! ду у Скопју, који, решењем А Малљ изворчић на Ка Па ПЕЉКОВИЋ необичним разл МИНА БГ же
ј пе може 99
ји се рачутало,
питање: чија ли је ово тро слава, у ствариг
Само неколико месеци ра нмје у овом истом тредузећу људи су се закљлињалљи у начела привредне реформе, бучно расправљали о штед њи, о виликовима рдане сна ге % ратчмоналнијем тосљовањту. Па, итак, прославу ммје могао да омете на за 30 одсто подбачент тлањ производње већ у првом кварталу ове годињте, па ни то што радниим „Каблара пмају најнижи, лични 00ходак у грађевинарству Ср бије. 3 |У срезу Краљево, међутим, „Кабларова“ тросљава пмје једина, а ни последња. С милионима су то нешто „просљављалљи“ ч у крушевачлом шлјмеко-итдустриј-
Флотација у Бору: новим технолошким поступком поново се пречишћавају и о аР количине већ одбачене јаловине да би се из њих исцедио и последњи делић драгоценог метала који је на тржишту све траженији и све скупљи
БАКАРМИ СРЕЋКО ПРЕД КОРАЦИМА ОД „СЕДАМ МИЉА“
Бор, јуна
Борски басен подсећа ових дана и на помало збуњеног срећка.
Из бубња је, најзад, изву чен и борски лутријски број доносећи срећном улагачу животну премију. А искуство вели: кад се једном от качи, онда иде! Правац кре тања казаљки на графико нима светских берзи више је него оптимистичан. цЦе-
на бакра се вртоглаво пе- |
ње. Бор ослушкује њихове откуцаје, па и сам помало | збуњен препуном чашом меда, као, да се пита: да ли да се и ми укључимо у започету игру. Поглед у прокламоване и од свих усвојене принципе бодри га на то јасно исписаним текстом: шта чекаш, изгладне ли џине, што се устежеш2
Наизглед је све јасно и|доходак до радних једи-
све се сада чини лако водљивим. Новац притиче, а пред њим се и планине лако померају. Али милијарде могу, ако се лоше усмере, кроз мноштво рупа, и у неповрат да оду. А у Бор ском басену — као и свуда мање-више — и рупа има поприлично. Што се у њих више завирује лавиринт се чини све замршенијим.
Планиране инвестиције Бора су огромне. И, ма'колико да је акумулација увећана постреформским ме рама и срећним кретањем прилика на тржишту, она пред огромном свотом планираних потреба ипак изгледа недовољна. Ваља јој отварати нове изворе и то у самом Борском басену, У свим његовим погонима и
Подноси рачун и узимај што је твоје!
И Бор је, наравно, баш ових дана поднео рачун. Па жљиво је исцитирао принципе реформе и, у прилогу, приказао кретање светских казаљки. На лондон-
ће се "између "1.500 и 1.600 долара за једну тону, док је најнижа светска – цена 1.300 долара. Бор продаје бакар домаћим прерађивачима по 1.080.000 динара то му је цена после рефор ме — а сада тражи 1,200.000 динара. Преко 300 долара по тони мање од најниже | светске цене. Јесте, МС стидљиво и скромно али ипак је то повећање од 120.000 динара по тони. На укупну производњу Бора то представља годишње пој већање дохотка од око 6! милијарди динара.
Док посматра збивања око себе борском колективу се на махове чини као да се сада сви светски бубњеви за њега окрећу. Новац не да притиче, већ просто пљушти. Зна се углавном и шта ће се с њим. У току наредних неколико година
ском комбинату „Црвена за Бор треба да се креће ко-
става“, у „14, октобру“, У
„Ж утском рубини“, чатској Фабрими резног алата, где су бившем дирек-
тору — Живку Русимиру, 4 У растанку уручи ла 1,830.000 _ динара. заједно
с ловачком тијшком
рацима од по „седам ми-
у ча- | ва“, Да што потпуније ис-
користи својих пет минута како се никад више не би нашао у ситуацији да од по литичке лутрије чека срећу. Циљ је удвостручити производњу. И пут је углав
в1 143.000 и то све за прослави | (ом истрасиран. Али, како
десетогодишњилље која је 0пет стајала тешке милионе. С одоберњем органа 9трављања, а и без њих, тро пљљо се на име прослава у крушевамкој "робној за банкете ти токлоне тредузеће „Милан Богојевић из Лучана дало је седам ма итд.
и рабама. краљевачки, тривредними, уља нерадо говоре, мада влада милиљење да су прославе, ето, фор · кроз који неке зала алија жоће да покажу како тосље привредне реформе стоје на чврстим но гама пи да такви троштови
0не могу да поремете њихо- | врсна збрка
о пословање. во стабилн ». СО БЂЕВИЋ
енци без — боде
га палијна. плуштен. Лесковчани | тис
лј ћи; |
зато је басен На- | се није
у имали стом месту ч са басеном који је|три године,
се кретати по њему, то је да управо тема дана.
ода упрте де ми пио
Друштвена хроника
ској берзи цена бакра -
радним јединицама. Отуда настојање колектива да се релативно лак прилив милијарди не претвори у пли, му самозадовољства, већ у подстицај рационалнијег ра да.
То се очигледно схвата и утисак је да се цео овај огтромни колектив произвоЂача претвара сада иу сво јеврсну армију истражива ча. У Бору има шта да се истражује, а има и много разлога за то. Повећање производње бакра — усавр шенијом технологијом пре раде руде — само за један одсто доноси увећани дохо дак за преко 500 милиона динара. Новом технологијом пречишћавају се сада“ чак и огромне количине већ одбачене јаловине да би се из њих исцедио и по следњи делић драгоценог метала. Само за геолошка истраживања утрошиће се ове године 2 милијарде ди нара, управо онолико колико је за истражне радове утрошено за протеклих 10 година. Геолози се спуштају и у дубине до 800 ме тара јер што се дубље про дире то су богатији не само слојеви руде већи садржај бакра у њој.
Тема борска и југословенска Највећа пажња ипак се усредсређује на проблем од чијег се решења највише очекује, на тему која није само борска, већ и југословенска: како „спустити“
И ПОСЛЕ ТРИ ТОШЕ — ОТПоЧЕТКА
Скопје, јуна
збирка судских решења настала за последње три године У досијеу Николе Јакимовског по много чему је куриозитет и својеу којој је тешко снаћи се. Мада су про штле три године и мада је заказивано много суђења и донето _ ИСТО толико судских решења, његов спор померио с места.
нас је Јакимовски на ида где је био пре
само збуњен и
"је, према урученом решењу, нашао неке кључеве али их није предао свом шефу, тако да овај није могао тог преподнева _ да откључа нека врата, а једном је у радном времену оправио свој мотор којим долази на посао. На ово решење Јакимовски је имао право жалбе _управном одбору предузећа, што је он и учинио — био је уверен да му је отказ дат неправилно и на незакокит начин. Али, управни одбор у току предвиђених
из | ница2
Најтеже је, кажу експерти, пронаћи реалне цене, а оне су нужан предуслов утврђивања неопходних ме рила за међуфазне обрачуне међу јединицама. До сада су интерне цене утврђеване „од ока“, па су неки страдали, док су други, вештији, извојеваним ценама ; прикривали и свој заваш- | лук. Тржишне цене се мо- | гу применити понегде, али, бар за сада, не и свуда. За услуге администрације тржиштне цене практично не постоје: Или, рецимо, у јед ном окну садржај бакра у руди је 0,6 или 0,7 одсто, а У другом је много већи. На. илази се на слојеве где се садржај бакра пење чак и до 7 одсто. А за доходак радне јединице рудара није одлучујућа тона ископане руде, већ тона бакра. Неће ли, дакле, у недовољно прецизираним односима доћи до напуштања јама где је садржај руде 0,6 или 0,7 одсто иако се у свету рентабилно експлоатишту рудници“ где садржај бакра У руди не прелази 0,4 одсто. Мајданпек предлаже да се цене формирају према висини амортизације, док у Бору кажу да би то било добро за Мајданпек, али не и за остале.
Многа од ових питања су наизглед једноставна, али што се овом заиста кључном проблиму самоуправља | ња прилази конкретније, то се и путеви ка жељеним ре | шењима чине све замрше- | нијим. Ипак, кључеви се некако морају пронаћи јер је свима јасно да од решења ових проблема РАНЕ | много штошта. Подстакнути огромном снагом непосредног стимулисања, људи више неће мерити време од једне до друге фабричке сирене, већ ће настојати да рационално користе, сваки минут. А то је једини начин да их светске цене роба које производе одведу и ка светском ни-
воу личних зарада. Васа РОКИЋ
| |
Општинског суда „због них повреда парничког по ступка и погрешног утвр ђивања фактичког стања“, те цео предмет враћа на поновно суђење Општинском суду П. Овај суд поново разматра цео случаји како то стоји у решењу бр. 1832/64, уважава жалбу Ја кимовскогт, укида отказ И констатује да између пиваре и њега није престао радни однос,
Кад је Јакимовски помислио да је „ствар истерана на чистину“ и да је добио сатисфакцију, почеле су да се догађају ствари које је тешко разумети. На решење Општинског суда жале се Парна пивара и Окружни суд који је раније уважио жалбу Јакимовског, ад сад уважава жалбу пиваре. и, решењем бр. 357/65, укида решење
бр 575/64, укида тог бит
Општинског суда. ' Образложење: „погрештно утврђено“ фактичко стање.
' компетентних форума у оп
Страна 5.
— Банкорски сукоб
Крушевац- Алекспндровоц
Алекеандровачка банка по рецепту председника општине. — Док две банке ратују привреда трпи
Крушевац, јуна.
Због неспоразума прили- | ком формирања нових банака замрло је традиционално кретање капитала и међусобна повезаност привреде Трстеника, Крушевца и Александровца, која. акумулира 15 милијарди старих динара. Јер, хтели су по сваку цену да у својој општини ударају печате на чекове и у Крушевцу и у Трстенику. Стварни ин тереси привреде нису мно-. го уважавани. Каснији потези банкара | око — „освајања“ будућих оснивача драматизовани су погодбама, од јефтиног удварања са свим могућим обећањима до отворених претњи појединим привредним организацијама ускраћивањем дотадашње помоћи и прекидом већ склопљених финансијских аранжмана. Лични сукоби појединих руководилаца са мо су повећали препреке за сарадњу, а своје поступ ке покушали су да правдају „вишим“ интересима комуне. Из свега тога проистекле су оцене неколико
штинама и у срезу Краљево да се скоро на прсте могу избројати радне организације које су до детаља сагледале ефекте пласмана својих средстава преко банака за које су се определиле.
Општински председник тражи банку која кува кафу
Шансу за опстанак пред ступање на снагу новог закона о" реорганизацији банака, трстенички банкари видели су у сукобу директора бивше Комуналне бан ке у Крушевцу Гвоздена Анђелковића и председника александровачке Општи не Милана Шљивића. Последица једног чекања алескандровачког председни ка пред вратима директора крушевачке „велике“ банке било је изненадно повлачење свих средстава двадесетак радних ортанизација Жупе из ове банке.
Тог тренутка у „игру. су ускочили трстенички банкари. Истовремено, пред орган управљања банке у Крушевцу стигло је ултимативно писмо председни-
| товој 'три службеника
ка Милана Шљивића. По његовом „рецепту“, између десетак захтева, крушевач кој банци је наложено и да се у нове просторије александровачке експозитуре обавезно унесе и нов намештај. Такође, по ње-
оцени, дотадашња била су недовољна да обављају бан карске послове за потребе Жупе, па је захтевао да се упосли 10 људи, а да би експозитура приличила угледу који јој је он прида- | вао, за госте из Општине морала је у својим просторијама да организује и кување кафе.
Таква је, отприлике по „рецепту“ председника, тре бало да изгледа банка У Александровцу. Позадина тих захтева, међутим, била је да се по сваку цену из његовог атара истера крушевачка банка, а последица — отварање трстеничке филијале на само педестак метара од већ уходаних шалтера.
Тврдоглавост која је скупо стајала
Преко ноћи Александровац је постао једино место у Србији у којем истовремено послују две банкарске организације, иако нема довољно посла ни за једну. Све привредне орган низације у Жупи, осим нај
веће — „Вино-Жупе“ која се само симболично учланила _у крушевачку,
прешле су на пословање с трстеничком банком, мада су Крушевљани за изград- | њу нове Фабрике воћних сокова _ одобрили _ кредит | од 13 милијарде старих динара. Представници и једне и друге банке, међутим, тврде да им је пословање на овој територији | уносно: Трстеничани чињеницом што се александровачка привреда њима „приволела“, а Крушевљани са већ пласираним сво-
јим капиталом од преко две милијарде динара У инвестиције на овој тери- |
торији с које имају око 70. милиона убраних од кама- | та, али одбијају да их поново тамо улажу. Крушевљани чак отворено прете да неће одобрити нових 400 милиона за довршење поменуте Фабрике
Формицеути Србије 0
Јуче су се у Београду оку- | пили на редовно стручно саве товање фармацеути Србије. Посветили су га обавештава њу о савременим резултатима и тенленцијама у лечењу 066љења срца насталих услед сла бости његовог рада. Као што је познато. обољења срца су У нас “ сталном порасту, већ су избила у први ред.
Данас се у свету кардиотоницима. лековима за лечење инсуфицијенције срца посве ћује посебна пажња. У исто време велике фармацеутске фирме у свету свакодневно из бапују на тржиште нове и нове лекове за лечење ове врсте срчаног обољења. Лекари фармацеути и у свету и у нас налазе се пол снажним притиском _ пропаганде _ моћних фармацеутских фирми. ИзмеЊу осталог. и због тога су фар
Цео предмет враћа се Општинском суду који опет уважава жалбу Јакимовског решењем бр. 1140/65, укида отказ и констатује да радни однос није прекинут. Парна пивара се изнова жали и Окружни суд поново поништава од луку Општинског суда...
Ових дана ће се Јакимов ски наћи опет пред Општинским судом П, али с ' мало наде да ће једном изићи из овог врзиног кола
га још ве зна ко је у пра| ву, као што се није знало ни пре него што је потроше на толика гомила папира. — као да се ништа није ни догађало у палати прав де и у животу Јакимовског — а зна се да су спо рови из радних односа хит ни. Спор се није ни помакао од почетка, а Јакимов ски има породицу у којој је био запослен једино он. ___ Драган НИКОЛИЋ
новим лековима за срце
мапеути сматрали ла је потре бно ла најпозванији стручње пи лађу опену вредности нових препарата за лечење ин-
! суфицилјенпције српа. Истовре-
мено. ла би фармацеути и ле кари били у току са савреме ним лостигнућима у терапији ове врсте срчаних обољења, па стручном саветовању посе
бно се говорило о рашу на да љем усавршавању хемијских. фармаколошких и клиничких вретности препарата.
Међутим, код срчаних 06о љења насталих услед слабости његовог рада полази често и ло застоја излучивања течности преко бубрета. У таквим случајевима лекови тпротив _ инсуфицијенције _ срца комбинују се с препаратима који потпомажу брже излучи вање заостале течности. За по следњих лесетак година у 06 ласти лијуретика (лекова за избацивање _ заостале течности) постигнуто је много значаћнијих резултата. Пронађени су и усавршени нови лето ви који побољшавају избацивање заостале течности, а немају негативно споредно дејство. Стручно саветовање траје лва дана и учесници ће саслу шати реферате познатих про фесора Медицинског и Фарма пеутског факултета у Беотра-
лу. ИЈБ.
Пореч, јуна словеначког дела истарске После вишегодишњих | обале. | припрема, предузећа „И-|. Постофећи _ капацитети
старски водовод“ и „Рижан
ски водовод“ ускоро ће пот писати уговор о заједнич-
кој градњи резервоара на
ушћу Мирне, капацитета
70 хиљада кубних метара дневно, који ће снабдевати водом Пореч, Новиград, Умаг, Бује, Бузет и градове
воћних сокова, чиме би ње но пуштање у погон почетком сезоне било доведено
у питање. У међувремену из радних _ организација Жупе
све чешће долазе гласови о тешкоћама у пословању са две банке.
— Тачно је да и поред најбоље воље, трстеничка Комерцијална банка не може увек благовремено. да нам одобри кредите за обртна средства у износу који захтева тако велика организација као што је наша, каже директор „Вино-Жупе“ инжењер Божидар Ми хајловић, али је, као и сви други привредници У жЖупи, одбио да наведе разлоте због којих се његова радна организација определи ла за пословање баш с трстеничком банком.
Колико су дубоки корени сукоба банака из Крушевца и Александровца најбоље се видело када су обезбеђивана средства за реализацију инвестиционог пројекта Индустрије хидраулике и пнеуматике „Прва петолетка“ у Трстенику. Крушевачка Инвестиционо - комерцијална банка понудила је тада као учешће „14. октобра“ пола милијарде старих динара за сарадњу у овом пројекту. Али, крушевачким банкарима било је „неугодно“ да о томе на само тридесетак километара обавесте Трстеничане, већ су за посредника узели једну београдску банку из које обавештење није стигло на време. Банкари из '"Трстеника су у међувремену обијали прагове других финансијера по читавој земљи, тражећи неупоредиво мање износе.
У међувремену _ многе привредне иницијативе на територији ових комуна, због неусклађених односа међу банкама, још увек чекају. Александровачке радне организације, и поред вештачког прекида цир кулације капитала, и даље се обраћају крушевачкој банци 3за средства, иако нису њени чланови. Ова банка такође нуди учешће од 600 милиона за финансирање пројекта за плантажирање воћа који се углавном реализују на територији суседних комуна.
Љубиша ЂОРЂЕВИЋ
ЗА УВОЗ РОБЕ ЗА ШИРОНУ ПоТРОШЊУ ЈОШ 5 МИЛИОНА ДОЛАРА
Ради допуне асортимана робе широке потрошње У време туристичке сезоне одобрено је пре извесног времена 5 милиона дола“ ра. Ово је на седници Одбора Савезног већа за дру штвени план и финансије, између осталог, рекао представник Савезног се'"кретаријата за индустрију и трговину у одговору на питање посланика Танкосаве Симић: „Шта се пре дузима да би се средило стање на тржишту“ 2
Већина тих средстава, 3,200.000 долара, већ сетро ши за набавку резервних делова За аутомобиле, репродукциони материјал за израду разгледница и затварача за пивске флаше и друго.
За увоз квалитетне смрз нуте рибе утрошклиће се око милион долара, док ће се за остатак средстава увести, или је већ увезено: прибор за риболов, стране новине и часописи, жестока пића, сувенири, јужно воће и јабуке.
Знатна девизна средства | за увоз робе широке потрошње дају и сами увозници; „Генералекспорт“, „Бродокомерц“ и Представник _ Секретарија та за индустрију напоменуо је да се разматра могућност увоза парадајза из Италије.
5 =
јединствен водовод за истарске _ традове
једног и другог предузећа више не подмирују потребе истарских градова који
се нагло шлире.
Изградња заједничког во довода стајаће око 3,5 милијарде старих динара и у ( овот краја пијаћом водом за сле
подмириће _ потребе
дећих 20 година. В. Д,
други, .
оста
да два —= не-==>
таи
нииљ-ииу-ини-