Borba, 04. 06. 1966., S. 6

јун стања __________________________БОРБА__________---- ——=—=—= ом ми

Ио МИЊА ВУ ЊУ

ЈАВНА ДИСКУСИЈА 0 НАЦРТУ ПЛАНА

спорије пли стобилније

Скупштина Привредне

коморе Србије предлаже

преиспитивање стопа раста, односа акумулације

и потрошње

Уз обавезне комплименте Нацрту плана што се тиче циљева, задатака и форми које ломе административни приступ планирању друштвено-економског развоја, јучерашња_ скупштина Привредне коморе Србије (председавајући Стојан Миленковић), истакла је, ипак, неке резерве на пред лежени документ. Основне замерке односе се на тредвиђену стопу привредног ра ста 'од 7.5 до 8,5, затим ' на однос акумулације и потро шње и услове привређивања. Сматра се, наиме, да су предложене стопе превисоке и да би — грубо говорећи — требало предвидети спорији развитак да би се обезбедила већа стабилност привреде. Осим тога, сматра се неуобичајеним да сеи пораст националног дохотка и бруто-производа планира у истим величинама. Тачније речено, национални доходак због повећања про дуктивности рада, економич ности инвестирања и рента билнијег пословања. морао би да расте брже од брутопроизвода. Друга замерка односи се на пропорције акумулације и потрошње. Предвиђено учешће акумулације у нацио налном дохотку (у 1970. износи 21,3, уместо 23,2 одсто колико је износило 1965) привредницима Србије изгледа незнатно смањење ко је не обећава довољно брз пораст животног стандарда. Посебна резерва исказана је на то што је за поређење пораста стандарда и личних доходака у. 1970. узета 1965. година у којој померања у зарадама нису довршена. тако да она није. нити може да буде реална база за процену и одмера- | вања будуће расподеле. |

Што се тиче услова привређивања. пледира се за | бржа решења _ системских , питања. Пре свега оних која регулишу проширену репродукцију и омогућују бр жу циркулацију друштвеног капитала између грана и групација. Мисли се и на девизни и спољно-трговински режим чије су најављене измене — према мишљењу Скупштине Коморе више декларативне него суштинске. У стимулацији из воза се не иде даље од ре- | тенционих квота и дела амортизације, што може бити брана и ограничавајући фактор бржег привредног развитка. Што се тиче бан-

ПОСЛЕ СУЂЕЊА ЕЗХ

ФАХРИЈА АЈАН

ПОСЛАНИЧКУ КОМИСИЈУ

Сарајево, 3. јуна

На захтев председника Комисије за представке и жалбе Скупштине Босне и Херцеговине Фахрије Ајановића који сматра да је јавност непотпуно обавештена о његовом недавном сведочењу у процесу који је У сарајевском Окружном суду вођен против бившег председника зеничке општине Езхера Арнаутовића, основана је по-

НАНО ЈЕ ПОТРОШАЧИМА ОДУЗЕТО ШЕСТ МИЛИЈАРДИ

|не дозвољавају бржу модер

карско-кредитног система којем се замера да је оптерећен _ „административним регулативима“, не види се у којој мери ће централно регулисање у додељивању кредита уступити место бан карским и економским кри теријумима. У вези с тим посебне примедбе упућене су на рачун емисија новца, уз захтев да „одмах треба престати са кредитирањем друштвено-политичких заједница из емисија“.

Скупштина се позабавила и проблемом неразвијених региона. Мада су се чуле примедбе да треба успорити стопе привредног раста. ипак се каже да су средства од два одсто за развитак неразвијених подручја недовољна. Уз овај противречан захтев чуло се мишље ње да није довољно разрађен „регистар мера“ за брже привлачење капитала из развијених у неразвијена подручја. Како је реч о републици пред којом стоје обимни послови модернизације индустрије. могло се очекивати да ће скуп њених најеминентнијих пословних људи нешто више рећи о средствима која остају привредним организацијама на слободном располагању. Бројка од 70 од сто — колико се сматра да ће привреда располагати за проширену репродукцију није незнатна али је потенцијално утрожена великим апетитима за орочавање баш тих средстава.

На томе плану особито су се активирале комуне које су се у последње време сетиле свих законских прописа (камате на пословни фонд комуналних предузећа, доприноса на градско земљиште и слично) који им омогућују да дођу до ве ћих средстава. За њима не заостаје ни Република која планира орочавања (енер гетика), па и сама привреда која ту и тамо предлаже орочавање да би се решио било проблем изградње цементара, производња нафте, или извоз опреме, С обзиром на ове апетите изражена је озбиљна сумња да ће тих предвиђених 70 одсто, заиста остати 70 одсто, да неће окопнети на далеко мање свотице које

низацију.

Сем Нацрта плана развит ка Југославије, Скупштина је расправљала и о републичком плану.

Ј. БРКИЋ

ЕРУ АРНАУТОВИЋУ

ОВИЋ ТРАЖИО

сланичка комисија која ће испитати право стање ства ри у овом погледу. Комисија је основана на јучерашњој — преподневној седници Републичког већа Скупштине Босне и Херцеговине на којој је Фахрија Ајановић дао изјаву и тражио оснивање комисије како би престала разна нагађања о његовим односима са осуђеним у поменутом процесу. С.П.

Савезни одбор „Породица и домаћинство“

расправљао о заштити потрошача

На проширеном пленуму Са везног одбора „Породица и до маћинство“ одржаном јуче У Београлу констатовано је да има места организозаном де ловању потрошача на тргови; ну и прооизволњу. У том пиљу потрошачи могу па се повезу ћу у месним зајелнипама. где живе и непосредно се сусрећу са свим појавама у тргови ни. услужној ралионици или пијаци. до република и фелерапије. где би се покретала питањи ширет значаја. Је пинствена организација потгошача. сматра се. могла. би ла има утицаја и при изради напота пруштвених планова и свих аката значјних за живот ни сстенлаол ,

| ЈУ тволном излагању. пред селних Савезног олбора Пеппа Кардељ нагласила је ла у ттуинттиту неби требало ла бу де пилеме о организованој за титити потрошача Претходни разговори и Консултације и искуства по којих 1е пошла ова _ организација _ недвосмислено указују на то ла тоеба свестраније опзмотрити пита ње непосреднијег утишаја потоошача на производњу и тогопину. Било је. лодуше. и су протних мишљења. На пример. ла су такве активности пепотребне све дох буде би-

ло несразмерно између понуде и потражње. а када се ти олноси више ускладе. тржиш те ће само по себи постати ре гулатор и квалитета роба и услуга. и положаја потрошача.

— Међутим. нагласила је Пепца Карлељ. по нашем ми шљењу таква су резоновања погрешна и површна. Када би се на овај начин ствари саме по себи рептавале. чему би он да. на поимер. постојале потрошачке организације баш у оним земљама где су економ ски развој и робна произвол ња постигли највиши степен и гле је конкуренција на то жишту и те како велики регулатор 7

Пеппа Карлељ је затим на вела ла неправилно стечена имовина коју су тржишне ин спекпије опузеле ол радних огганизатија само У прошло голини износи око шест милијарти старих .тинара, Та су срепства. у ствари узета дипектно ол потрошача,

Пленум олбора .Поролица и томаћинство“ сложио се па предстојећи конгрес ССРН Ју гославије упозна са овом про блематиком предлозима и зак ључцима. ,

| мо Ћ,

СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ ВЕЋА СЛОВЕНИЈЕ

за отварање средњих школа

Љубљана, 3. јуна

Извршно ' веће Словеније разматрало је на данашњој седници више законских пре длота, информацију о оснивању ми раду штедионица и друга текућа питања,

Новина у Преднацрту 33кона о школама другог степена који ће бити дат на јав ну дискусију су пооштрени критеријуми за отварање средњих школа, Исто тако, предвиђа се поновна верификација _ свих садашњих школа другог степена у 900Ку од шест година, Као кри теријуми за верификацију на воде се: довољан број ученика, осигурана финансијска средства. одговарајуће просторије и наставна средства и број и 'стручност наставника. |

На седници је указано на, то да у Словенији износ ште дних улота знатно премаша потрошачке кредите. Конста товано, је. међутим, да садашњи систем штедње, а поготово мрежа штедионица У Републици не омогућавају да новчана штедња грађана доститне реалан степен. Изне-. та је с" оцена да је систем штедње још преоптерећен ад министративним ограничењима и да није прилагођен циљевима реформе и пословности. Према изнетим мишљењима. садашњи штедни и крелитни одсеци при пољопривредним задругама требало би да се издвоје као пословне јединице задруга и постану самосталне штедионице, це. чиме би се знатно повећала мрежа штедионица. (Танјуг)

строжи услови

БОРБА

Пуштен у рад наш трећи нуклепрни репктор

Реактор института „Јожеф Штефан“ изграђен је у Подгорици код Љубљане. — Наша предузећа произвела знатан део опреме за реактор

Љубљана, 3. јуна Нуклеарни институт „Јо-

бљанско предузеће " „Обноа Индустријско-монтаж-

ва,

жеф Штефан“ у Љубљани.

добио је нови школски и истраживачки _ нуклеарни реактор који ће производи ти и радиоактивне изотопе за науку и привреду. Реактор је изграђен у насељу Подгорица, десетак километара од Љубљане, а да нас је, у присуству великог броја званица из земље и САД, свечано пуштен у рад. Максимална снага овог трећег реактора у нашој земљи је 250 киловата.

Цео објекат са реактором и хемијским лабораторијама, које се још граде, кошта око две милијарде ста рих динара. Савезна коми-

сија за нуклеарну енерги- |

ју обезбедила је милијарду старих динара, а остала ди нарска средства Извршно веће Словеније. Девизна средства за набавку опреме за реактор и торива (233.000 долара) добијена су из помоћи владе САД.

Реактор марке ТРИГА Марк П испоручила је америчка фирма „Џенерал атомик“. а знатан део опре ме произвела је и домаћа индустрија. чМариборско предузеће „Електроиндустрија и општа монтажа“ израдило је танк, више раз личитих експерименталних канала и већи део механичке опреме. У изградњи су учествовали и љу-

| бучио трупу

но предузеће, Институт за металне конструкције, Завод за испитивање материјала и друга предузећа. Осим великог значаја за привреду и обучавање стручњака реактор ће омотућити и широку употре бу такозваних краткоживећих изотопа и различита истраживања на пољу реакторске физике, физике чврстих тела, нуклеарне физике, хемије и медицине. За успешан рад реактора Институт је већ оспецијалиста, а у научном и истраживач ком раду у овој институцији учествује 160 висококвалификованих стручњака, међу њима и 52 докто-

ра наука. Ј. ПЈЕВИЋ

СПЛИТ. — Борис Крајгер, потпредседник Савезног извршнот већа и Марин Цетинић. члан СИВ. после посете Задру и Шибенику. стигли су јуче поподне у Сплит.

В. Ф.

ВАЉЕВО. — Председник и потпредседник Извршног већа Србије Драги Стаменковић и Владан Бојанић посетили су јуче предузеће „Кру шик“ у Ваљеву. По подне, Стаменковић и Бојанић разговарали са представницима среза и општине Ваљево и неких суседних општина. · '

(Танјуг)

ПОПЛАВЕ У ИСТОЧНОМ БАНАТУ

НАСИП КРАЈ ТАМИША НОД БОНЕ ЋЕ СЕ МАБИРАТИ

Поплављено неколико хиљада хектара ораница и нафтоносно поље код села Боке. — Најугроженије село Конак

Минирање насипа је једини излаз и спас за села Конак, Шурјан и Боку у источном Банату, које је набујали Тамиш опасно угрозио. На 'овом подручју, после продора воде из Румуније, поплављено је неколико хиљада хектара оравница и нафтоносно поље код Боке. Три и по хиљаде људи, стотину трактора и десетак булдожера ангажовано је око спасавања угрожених села и железничке пруте Зрењанин —

дом, али за сада нема опасности да буде поплављено.

Водостај Бегеја код Зрењанина стагнира, а код Итебеја опада. Од ове реке, као и Нере и Караша не прети опасност од поплава.

Према подацима Савезног хидрометеоролошког завода прекјуче и јуче у Војводини киша није падала. Такође није падала ни у области Карпата. Због тога се, према последњим информацијама, очекује опадање во достаја река у сливу Дуна-

ва. С друге стране, очекује!

се пораст водостаја на Нишави и Јужној Морави.

Јуче је у већем делу наше земље било лепо или умерено облачно време. Киша је падала само у јужној Македонији и јужној Србији. Највише кише пало је у Битоли (46 литара на квадратни метар), Штипу (48 литре) и Димитровграду (38 литара на квадратни метар).

Најтоплије је било Хвару и у Пули (24 степена изнад нуле),

ВБ. ч.

Тутин под мајским снежним покривачем

У ТУТИНУ СНЕГ УНИШТИО УСЕВЕ

Вршац до које је вода већ стигла. '

— Овде се сваког часа 0очекују инжењерци ЈНА јавио нам је јуче око 17 часова наш дописник М. Каплопер. Њихова“ помоћ из гледа најпотребнија јер ће се минирати. насип на Та-

мишу. Кад он буде пробијен верује се да ће вода из новоствореног језера Бегејом отећи у Тису. Водостај на Тиси не расте.

Сви нафтоносни торњеви код села Боке су под водом која још продире из Румуније. Према изјави представника Општинске скупштине Сечањ, ова поља моту да буду оштећена тек ако вода пређе висину од пола метра и прелије нафту акумулирану у надземним базенима. :

Сада је најугроженије се ло Конак, где је одбрана веома слаба. Вода је продр ла на око 400 метара од села. Село брани 1.600 људи, без довољно механизације и врећа се песком. Одбрамбени насип који је изграђен у дужини од два ки лометра местимично је висок свега метар-два. Село Шурјан је још опкољено во

| Тутин, јуна

Невреме, праћено великим "снегом, које је крајем маја захватило југозападни Санџак, причинио је велике материјалне штете пољопривред ним усевима, воћу, поврћу и шумама. ' Према првим проценама стручних – комисија, које ових дана раде на подручју тутинске општине, штете су врло велике, Према подацима које смо добили од

пРТАа: · МИЛОРАД ДОБРИЋ

реферата за _ пољопривреду

ги шумарство Скупштине оп-'

штине Тутин, инжењера агрономије Фериза Мустафића, озими усеви на површи ни од 1.250 хектара уништени су у просеку за 85 одсто а јари-на површини од . 6.700 хектара за 40 одсто, 43.000 гродних стабала шљива, крушака и јабука уништено је у просеку 75 одсто.

И. ГРАХОВАЦ

Узнемирен мир у Призрену

Друже уредниче,

Наши судови су претрпани великим бројем тужби због кривичних дела увреде, клевете, самовлашћа, лаких телесних повреда, оштећења туђих ствари или права. као, и ремећења саобраћаја на јав ним путевима и нарушавања мира грађана. .

Они који треба да решавају ове предмете често се нађу У неприлици, јер сва ова дела нису предвиђена као прекршаји о Закону о прекр шајима против јавног реда и мира и Основног закона о саобраћају на јавним путевима, већ низом других саве зних и републичких прописа. А казне према овим закони ма могу се изрицати само за дела која су изричито предвиђена у описима наведених закона.

По Закону о прекршајима против јавног реда и мира предвиђено је да свако ко са умишљајем учини прекршај подстрекне другог или

му помогне, биће кажњен као да је сам учинио дело. А подстрекавање је широк појам. Узрок прекршаја против јавног реда и мира је најчешће непажња грађана. Јавно вређање другог, врачање, тумачење снова, давање алкохолних пића малолет ницима. беспосличарење, про сјачење, коцкање и слично може бити и подстакнуто.

На призренским улицама

су |има доста оваквих прекршаја

и доста омладинаца силеџија. Њихови несташлуци почињу од упадица, шала, па до туча.

Међутим, прописи дозвоља вају кажњавање СВИХ ових дела али се казне не изричу. Често појединци за веома грубе прекршаје не добију казну, јер захваљујући разним везама и везицама многи предмети остају толико ду то У фијокама док наступи за старелост гоњења, па су на крају прекршиоци ослобађају казни.

И то је један од елемената који стимулирају силеџијске поступке. Ово се односи под једнако на прекршаје јавног реда и мира као и на прекршаје у саобраћају. Дешава се да поједини руководећи служ беници, кад путују колима друштвене својине, чине про пусте. Они узимају кола воза ча и користе их бесправно. А познато је да возачи који ма су поверена кола и одговарају за њих. Било је при мера да после каварије дође до спора, а кад.се возач про тиви може му се десити да чак добије и отказ.

Мислим да су сви државни органи, установе и радне организације подједнако заинтересовани да прекршаја 0вакве врсте буде мање, па не би требало да дозволе да се На сузбијању ових појава ам

на |гажују само судије за пре-

кршаје или органи гоњења већ и други фактори. Призрен, јуна Имер УКАЈ Доситејева 6. 6.

СТАНИМИР ПЕТРОВИЋ

После дуге и тешке болести. пре два дана је у Београду преминуо Станимир Петровић Станко, капетан У пензији и носилац партизанске „Споменице 1941“. Рођен је у Малој Врбици код Крагујевца. За време изучавања заната у Крагујевцу активно је радио у Урсовим синдикатима, а у Јагодини, где се касније настанио, учествовао је у многим штрајковима и због тога био хапшен. Године 1941. ступио је у Бе личку партизанску чету која је касније ушла у састав Поморавокот партизанског од реда. После повлачења одреда из Поморавља. Станко је учествовао у свим борбама које је водила Друга пролетерска бригада. У њој је био на разним руководећим дуж ностима.

Одликован је Орденом за храброст, Орденом братства и јединства другот реда, Орденом заслуге за народ другогт реда и друтим одликова| њима. Лик револуционара и | великог борца Станимира Пе тровића остаће у драгој успомени његовим ратним дру говима и пријатељима. Сахрана ће се обавити у Светозареву. Кубота, 4,

Запосшађљене сектпорске

амбуланше на Кордуну

Друже уредниче,

Поново се говори о здравственој заштити пољопривредника која постоји дуже

" време али у свим крајевима

није на одговарајућој висини. Ево примера из Кордуна.

Пре више година основане су секторске амбуланте У удаљеним селима. И у њих долазе лекари обично два пу та недељно. Али многе од тих амбуланти, као на пример, она у Бовичу немају ни најминималнијих услова за рад. Амбуланте немају одго варајућих просторија, л У многима нема струје. Нема ни минималних количина лекова који се. узгред речено не могу добити НИ у седиштима комуна, односно здравственим станипама, јер су и оне слабо снабдевене. Зато је редовна појава да болесниџм морају да пешаче по 10 до 11 километара Са 5епептом ла би подигли лек У Вртин Мосту, Топуском или „чак у Карловцу. ·

Поставља се питање, како решити овај проблем Ја предлажем ла се оснују приручне апотеке при секторским амбулантама, обезбелити бар оно што је најнужни је па да људи не пешаче

због сваке ситнице, и ла се због пешачења не чека дутд на Лек који је веома хита

Треба напоменути да сеља ци у овим крајевима све ше напуштају примитивне ва чине лечења. траже здрав, ствену заштиту. Лекари имају пуне руке посла и све св. кторске амбуланте су опседнуте пацијентима, Посебан проблем представљају не амбуланте којих нема довољно. Зато треба одати по. себно признање лекарима кр ји раде у секторским амбулантама на Кордуну. јер 7 чине савесно и уз огромне напоре, под веома тешким ус ловима.

Сматрам да је време да Од штинска скупштина Вргин Мост посвети посебну Пажњу здравственој заштити по љопривредника, а посебно Лу и условима секторских ам буланти. Ово је важно

· због тога што су секторске

амбуланте досад одиграле от оомну улогу. а њихов значај и таље пасте не само због ла чења оболелих већ и због здравственог просвећивањад и спречавања болести. Загреб, јуна х Љубо МРАОВИЋ Зарковечка 2.

Докле на кробођима Балона2

Друже уредниче,

Пре неколико тодина писао сам о незгодама путника ко ји свакодневно путују ол Босанског Новог до Загреба. Ме ђутим, ситуација се до данас није изменила. Радници-путници, који раде у ноћној сме ни губе око осам часова за одлазак и долазак јер им не одговара бед вожње. Како је у питању локални воз, нешто би ипак могло да се учи ти. Има и много гужве па се људи возе између вагона а и на крововима.

Моторни воз који из Затгреба полази у 18,50 долази

у Сисак око 20 часова, Он има само четири вагона и препун је већ у загребачкој железничкој станици, А » Сиску га чекају стотине пут ника. Тешко је описати све што се дешава У овим страховитим гужвама.

Од Сиска до Босанског Бр да путује много радника и ученика. Крајње је време да се реши ова неприлика радника-путника који се година ма малтретирају на путу од фабрике до куће.

Сисак ПТ, јуна Милан МАРИНКОВИЋ Колодворска број 35.

Ко сђе скупља пашарину2г

Друже уредниче,

Ових дана у својству одбор ника посетио сам председника Скупштине општине Црна Трава и видео педесетак гра ђана из црнотравских села са признаницама у рукама који су дошли да се колективно жале председнику због високе пашарине коју заводе непознати сопственици цр нотравских пашњака.

Пашарину на црнотравској територији наплаћују три шумска газдинства (шумско газдинство Лесковац, газдин ство из Врања, газдинство из Лужнице и четири секције; из Сурдулице, Предељана, Лесковца и Бабушнице). Тако су само шумском газдинству у Врању и Лесковцу сељаци из Кућишњака испод Млачишта платили следеће; Чедомир Младеновић за 1 грла стоке 19 хиљада старих динара, Никодије ·Анђелковић за 7 оваца 15.000, Стојанче Анђелковић за 9 оваца 16.600, Новица Тазић за 10 гр ла — 16.000, Цветко Дојчиновић за 10 оваца — 12.000 динара. То су дакле два власника. А шта ће бити кад се појаве ми остали. Неки од ових сељака мораће да плате и по 60.000 старих _ динара.

Ово није први пут да групе по 10 па им 50 сељака долазе код председника општи не и жале се због пашарине,

За исти број стоке и исте пашњаке плаћају вишеструке обавезе. Изгледа да се више не зна ко и под каквим условима може да одређује плаћање пашарине у Црној Трави, Забрињава и ово малтретирање сточара, опседање општинских канце ларија, штто већ овде постаје озбиљан проблим. Ко је надлежан да реши ово питање о коме је већ било речи у овој рубрици. 295 Црна Трава, јуна : Радомир КОСТАДИНОВИЋ наставник

Мното пригобора. субошичком · » ГТртопромешу«

Друже уредниче, 'Трговинско предузеће „Тр-

гопромет“ у Суботици једино је у овом граду које се

продајом воћа и поврћа. Тре нутно највише приговора У“ пућено је „Тргопромету“ због воћа и поврћа. Иако је сезо на ових артикала нема увек

довољно или оно што се Мо

же наћџ је веома лошег ква литета. Тржиштна инспекција стално подноси пријаве про тив појединих продаваца али се ситуација није промени“ ла.

Суботица. јуна

Јосип ИВАНИЋ |

ПОНЛОНИ МАЛОЛЕТНОМ ДЕТЕТУ

ПИТАЊЕ:. М. К., Београд. Обавезан сам пресудом да да јем издржавање малолетном детету. Међутим, и поред нов чаног давања ја му сваког месеца купујем поклоне и старам се бо његовом одевању. Да ли се овај облик ла-

вања може сматрати као из-'

државање и стога смањити висина новчаног доприноса који дајем7

ОДГОВОР: Ви сте на основу правоснажне пресуде обавезни да дајете допринос за издржавање коли је утврђен У месечном новчаном износу и никаква друга давања у дру том виду не могу заменити ову вашу обавезу из пресуде нити се може вршити преби јање оваквих поклона које чините ~ било ком виду са новчаним износима које сте дужни да дајете,

Све што дајете малолетном детету изван обавезе давања у новчаним износима, не осло бађа вас да плаћате сваког месеца новчане износе, нити

ЗВЕРКЕ

можете месечне износе до“ приноса за издржавање УМФ њити за вредност учињеног поклона.

СЛУЖБА У ЈНА И ОТНАЗ СТАНА

ПИТАЊЕ: В. Р.. Зрењанин: Носилац сам станарског пра“ ва на једној гарсоњени у стем беној згради у лруштвеној својини. Да ли ми може бити отказан Уговор о кој ењу стана за време док се будем налазио на одслужењу војног рока7г

ОДГОВОР: Чланом 61 07. > Закона о стамбеним односима утврђује се да се отказ УГ9" вора 0 коришћењу стана #0 може дати носиоцу станар“ ског права онда када је 68 члановима свога породичног домаћинства престао користи“ ти стан зато што се налази #% служби у Југословенској #88" родној армији.

Према томе, док се будете налазили на одслужењу 80] ног рока не може вам отказан уговор о коришћењу стана.