Borba, 16. 09. 1966., S. 3

ђ.

Ж #

МА

227

% РА

МУ

1277:

а У

Посета Кув де Мирвила нашој земљи и разговори које је водио у Београдуи Загребу обележавају, уверени смо, почетак једне глодније етапе у југословенско-француским односима. у

Зато постоје сви услови.и веома солидна основа на којој већ почивају фран цуско-југословенски . односи, То је, између осталог, традиционално — пријатељство изграђено у заједничкој борби у два последња светска рата као и значајни успеси на економском и културном плану постигну ти у току последњих неко лико година.

Међу посебно повољне околности за ближу сарад њу између наше две земље треба свакако поменути еволуцију ствари мирне и независне Европе као и приближавање ми укрштање ставова двеју страна У разним међународним до» менима на јачању ствари мира и сарадње.

Тиме су испуњени основ ни' предуслови за једну успешну нову етапу у југословенско-француским од-

_ ЧЛАНЦИ > КОМЕНТАРИ. „ ИНФОРМАЦИЈЕ) БЕЛЕ

—_ ФРАНЦУСКО-ЈУГОСЛОВЕНСКИ | 445 | ЧЛАНЦИ.) КОМЕНТАРИ" ИНФОРМАЦИЈЕ: | БЕЛЕШКЕ), ЧЛАНЦИ

ПИР СИА ЊЕ

РАЗГОВОРИ

носима, У којој много више треба да дође до изражаја

„редовнија и пунија сарад

ња на политичком плану

укључујући и област међу.

народне политике, То је до шло до изражаја и у разговорима које је Кув де Мирвил водио са Марком Никезићем. После свестране размене мишљења није било тешко констатовати сличност и' блиског гледишта било да се ради о Вијетнаму, Немачкој или про блематици света у развоју. Оваква блискост гледишта, наравно, обвезује' и на сасвим одређену сарадњу У међународној активности, тим више што се ради о земљама које су свака на свој начин већ веома активне у међународном жи воту. 5 Охрабрујуће је при том што обе стране придају велики значај побољшању и проширењу билатералних односа. Не можемо би ти задовољни постигнутим резултатима ни на културном ни на економском пла ну, иако је последњих година много постигнуто. За даље успехе на том пла-

·носима, У којој ће

АКЕЈЈ ЧЛАНЦИ, КОМЕНТАРИ ИНФОРМАЦИ

ну потребно је проширити сарадњу и на друге области, између осталог и на политичке, тим више што За то постоје сви реални услови а и с обзиром на политичку ангажованост

двеју земаља у међународ-

ном животу за очување ми ра. | :

Посета Кув де Мирвила, уосталом, израз је реалистичког сагледавања како постигнутих резултата У досадашњој сарадњи две земље тако и нових могућ ности које се пружају. Зато смо и уверени да посета француског министра иностраних послова представља почетак једне нове и плодне етапе у југословвенско-ФфФранцуским од бити више посета и више разго вора на разним нивоима и више заједничких напора на, билатералном и међуна родном плану за добро на ших двају народа, за лепшу будућност Европе и за јачање ствари мира у све-

ту. Б. ТЕСЛИЋ

ПОСЕТА АДАМА МАЛИКА

Данас у посету Југославији стиже потпредседник владе и министар иностраних послова МИндонезије Адам Малик. То је прва посе та једне тако високе индонежанске личности нашој земљи после једног дужег прекида који је био наступио у пехад веома интензивним југословенско-индо нежанским контактима.

Тај прекид је после многих година изванредно успешне и срдачне сарадње у свим областима био изазван низом крупних промена које су се у спољној и унутрашњој политици Индонезије одигравале током последње две године. Прво су се те промене биле заче ле једним новим спољчопо литичким курсом, који је био кулминирао У истпању Индонезије из Уједиње них нација, и који је Индо

=— СВЕТ У БРОЈНАНА —

ж ЗЕМЉЕ Латинске Америке извозе у ЗЕТ робу за“2,5 милијарди до-

· _лара годишње, а увозе

| из овог подручја за 15 милијарди.

САМО у 1963. и 1964, го дини у изградњи разних привредних објеката у Јужноафричкој Ре публици фирме САД су уложиле 946 милиона до лара.

НАЈВЕЋИ арапски про извођач петролеја јеку вајт, са око 110 милиона

тона годишње, затим следи Саудијска Арабија и Ирак.

незију почео полако да уда љује од њених традиционалних несврстаних партне ра, укључујући и Југославију. Онда је, са догађајима од прошле јесени, наступио преокрет у коме је, на међународном пољу некад то лико активна Индонезија, била силом прилика прину ђена да се готово у потпуности окрене тешким и чевс то трагичним унутрашњим проблемима и сукобима ко ји су наступили. '

Чињеница да Адам Малик, као једна од водећих личности нове владе која је ступила на чело земље после свих тих догађаја по сећује Југославију у оквиру своје прве светске турнеје уверљив је доказ да су основе на које је било постављено _ пријатељство између Индонезије и Лугославије биле довољно - звре

:те да издрже сва искуше~

ња.

Чињеница да је министар Малик за правац своје садашње турнеје поред Југо славије изабрао К друге во деће несврстане земље Индију, Алжир и УАР даје нову снагу у неколико

наврата поновљеним изја-.

вама нове индонежанске владе да жели да међународну оријентацију земље поново врати на путеве „традиционалне активне м независне политике“ и миро љубиве сарадње са свим земљама, :

Југославија је поздравља ла и поздравља те изјаве јер је дубоко убеђена да једном истински независном и мирољубивом полити ком Индонезија као велика земља може одиграти огром ну улогу У очувању мира у Азији и свету. Такође и да једино таквом политиком може обезбедити џи позитив но и прогресивно решавање крупних унутрашњих

тешкоћа са којима се још бори. У складу са тим гледањем југословенска с јавност је поздравила и конкретне међународне потезе нове владе који су били на линији прокламоване поли тике а данас дочекује и јед ног _ од најеминентнијих представника те владе. Министар Малик ће у Ју гославији наићи нема сумње на врло пажљиве и радознале саговорнике. Током више од годину дана догађаји у Индонезији наилазе на више него живо ин тересовање __југословенсхе јавности и прва посета, једне тако угледне званичне личности биће изванредна прилика за компетентно 06 јашњење многих детаља ко ји су у бури индонежанских збивања на овом растојању остали недовољно

„јасни. Дијалог. ће, нема сум

ње, обухватити и низ пита ња из међународних односа за која су две земље заинтересоване а такође пру жити џи прилику за разго-

БОРБА · комштиеиј инеотили | АРГЕНТИНСКА ПАНОРАМА

Пут дуг 36 годин

„ТОЛИКО СМО БОГАТИ ДА НЕМА ТЕ

(Од сталног Ддописника „Борбе“)

Рио, септембра Године 1930. Аргентину

Артентина има. 2,8 милио на Квадратних километара

су звали „житарицом све-|— више од десет Југосла-

та“ и „поносом Латинске Америке“; 1946, била је то „млада земља“; 1966. се бо ри да побегне испод терми на „земље у развоју“.

Данас, када је Аргентина већ преко два месеца У насловима. првих страна штампе овог континента. можда је интересантно: видети шта се то десило у 36 година живота неоспорно још увек најнапредније и најкултурније нације Латинске Америке (како кажу сви статистички показатељи), Какав је пут пра шла од тада7

Па ево;

Године 1980. један гене“ рал је ушао у главну салу Касе Росаде и одлучно ре као: „Председниче,ви сте збачени. Пратите ме“

Те године доходак једнор Аргентинца био је све га 25 одсто Мањи од Дохот ка једног Американца. Аргентина је била у климак су: први светски ИЗВОЗНИК меса. На сваког становника била су четири говечета.

Године 1966. један генерар ушао је у главну салу Касе Росаде и одлучно рекао: „Председниче, ви сте збачени. Пратите ме“.

Између тога Аргентина је имала 14 председника — 8 војника и 6 цивила. Ни је дан од њих није нормално завршио свој мандат: Иако устав каже да се председник бира на 6 година, дома ћини Касе Росаде остајали су у њој просечно 2,5 годи не. Рекорд држи генерал Франклин _ Роусон: био је председник цела три сата.

Каква је земља Аргенти на 19662 Не рачунајући не ке промене спектакуларне нарави (адаптација острва Мартин Гарсија на Рио де ла Плата као ексклузивног затвора за збачене председнике, спој класичне ги таре и електричне струје да би се традиционални тан го могао савременије пратити, итд.), десиле су семно ге друге озбиљније ствари. Месо је рационирано. У пе. так и суботу забрањено је клање стоке и продаја меса. Доходак по глави становника данас је у Артен тини 6,5 пута мањи од о-

вор о томе како две земље ног у САД!

могу једна другој помоћи У

То је пут који је — пре-

садашњој фази њиховог раз| ма овој помало бизарној,

воја.

али верној статистици —

Д. СИМИЋ | прешла · Аргентина за 36 го

НО Црни спискови па

У Гватемали су; на основу наредбе министра унутрашњих послова Хектора Мансиља Џин тоа, спаљени тајни „црни спис кови" који су садржавали имена противника оних режима ко ји су се смењивали после пада

демократске владе Арбенса 1954. године, Гватемалски Лист „Импакто“

износи да су ти спискови „доз вољавали размену информација са другим владама Централ не Америке и пре свега са Сје дињеним Државама“.

СПРЕЧЕН РАСЦЕП

После деветодневних разговора у Марлборо жаусу у Лондону,

учесници

конференције земаља. Комонвелта коначно. су усвојила заједнички, коминике 0' мерама које би требало тредузети тротив режима Јана Смита у Јужној Родези- ! ји. Разлике између ставова британске владе и: представника других земаља Комонвелта су ц даље велике: Лотдон не жела да примени, силу за свргавање ра- !

систичког Смитовог режима, ли од тремијера Вилсона, да

зији док се не успостави владавина афричке већине. Нађењ је комтромис који је спречио дубљи расцеп, међу учесницима састанка, Британски гувернер у Солзберију ће именовати, прелазну владу и преузети команду над војним ч полицијским снагама, а Лондон ће инсистирали на уставним решењима. Израожена је ч спремтост да св, уз подршку _Комонвелта,.

а од Савета безбедности, одређене економске санкције према Родезији, еосиће се, дакле, најтре преговорима. са Смитом, а тек ако од.тога не буде ко-. |

9“ су други учесници састанка, претежно захтеваобавеже да неће дати независност Јужној Роде-

ристи — већинска влада поставиће се као услов за стицање независности.

На слици: Тројица од седамнаест учесника) састанка у Лондону — тредставник Тринидада ч Тобага Соломам, премијер Сингатура Ли Куат Ју ч трежијер Британске Гијане Бернхем, и ЈА и

дина.

Земља

Па ипак, упркос свему то је велика земља — и

| симболично и буквално.

РАЗБИЈЕНИ БУДА

вија. „Једна цеста која се управо гради — Виа де Ху ХУЈ — и која веже крајњи југ са крајњим севером 38 мље, биће дугачка 7.000 ки лометара, Аргентина има 22 и ај и једну феде-

те ј ; Белак риторију (Огњена

Света 18 одсто површине не може се продуктивно ис користити. Од осталог, 40 одсто не захтевају никакву иригацију: или претход не припреме. Тај део земље зову тамо „влажна ма па“ и у њој лежи Провин ција Буенос Аирес — која даје 40 одсто укупне ар тентинске производње. Зато и кажу да Аргентина има исувише „велику главу У поређењу са телом“.

То је земља где живи 23 милиона становника, са до хотком од 460 долара годиш ње по становнику. То је двоструко више него у Бра зилу, а ниже само од дохот кау Уругвају и Венецуели.

Тодишњи приход, девиза — углавом од извоза пољо привредих продуката — из носи 15 милијарди долара (колико и у Бразилу са ње гових 85 милиона становни ка) Али, индустријски про изводи почињу помало да „конкуришу“ месу и житу. Аргентина није више са мо земља пољопривреде. Године 1965. произвела је 200.000 аутомобила и има једна кола на сваких 16 становника.

Богати

У ових протеклих 36 го дина, Аргентинци су стал но понављали једну омиљену пословицу: „Толико смо богати, да нема те вла де која нас може уништи ти!« 1

То је велика истина. Јер богатство Аргентине није само материјално.

Када се разболи Аргенти нац има на расположењу више лекара по становнику (1:700), него Американац (1:900) или Бразилац (1:2,500).

'Има 6 болничких кревета а 80

на 1:000 становника, одсто болница су државне, дакле бесплатне,

Две трећине Аргентинаца живи у градовима и то у просеку 62 године (мушкар ци ) или 68 година (жене). То је здрава нација. Основ ни узроци смрти су: старост, рак и срце. Кажу да је то збор огромне количи не меса што поједу. Сваки Аргентинац годишње пробави 65 килограма говедине и 25 килограма телети не и свињетине, |

СВЕТСКА ШТАМПА О ДОГАЂАЈИМА У КИНИ

ВЛАДЕ НОЈА НАС МОЖЕ УНИШ

у | ' ке ; 3 „ -

ТИТИ“

Буеноб Аирес

Али и то има своју цену. Аргентина бележи највећи светски индекс дебелих љу ди на 1.000 становника. Код жена је и горе: од сва ке 4 Аргентинке, једна је У свађи са вагом. |

Ти што једу толико меса могу се звати: само Хуан, Рикардо, Карлов или Сузана. Нико се не може звати Џон или Ивете и слично, јер закон од 1943. забрањује да се региструју деца са страним именима, митолошким називима или на-

ки Вилијам у Аргентини је тиљермо, а Мишелин је Ми гелита. Жил Верн је Хулио. Верне, а ни енглеска краљица Елизабета није изузетак; у Аргентини је И“ забел. =.

Готово није за веровати да је такав режим заведен у земљи коју су створили странци! И — о времена, о обичаји! — међу тим стран цима велику улогу играли су нико други до Енглези...

= симболима. Сва( | Жарко БОЖИЋ

ћнтишмеричке демонстрације у Еквадору, Чилеу и Колумбији

Рио де Жанеиро, 15. "септембра | Више хиљада радника м студената демонстрирало је у главном граду Еквадора Киту против Сједиње них Америчких Држава. Кад су покушали да напад ну зграду америчке амбасаде, полиција је растерала демонстранте. У току последње недеље сличне демонстрације радника и сту дената догодиле су се пред америчким амбасадама У Сантјату и Боготи: Приликом демонстрација у Пуерту Вијеху, у покрајини Манаби, један демонстрант је убијен, а више

их је рањено. Демонстранти и полиција су се борили ватреним оружјем. „"Потитичка ситуација У Еквадору се стално погоршава, јер идућег месеца треба да се одржи избор за уставотворну скупштину и новог шефа држа ве. Привремени председник Јерови Индабуру званично је саопштио да ће ове године напустити свој положај. Веома је тешко наћи замену, јер су политичке снате подељене и ниједна страна не може себи обезбедити потребну већину. Због тога је у целој земљи ситуација неизвесна,

биле

према њима заузима изузетно оштар критички став.

Агенција ТАСС, у извештају од 6. септембра, наводи какве су све

Страна 3.

ПРИВРЕДНЕ ВЕСТИ | из ИНОСТРАНСТВА _ ћ ма ал увоз ИЗ СоЦИјО_ земаља Њујорк, 15. септембра . Према извештају . Ројтера, САД су увезле у прошлој го дини из социјалистичких зе- 6 маља индустријске робе и ро + бе широке потрошње у вред-. ности од 137,500.000 долара. Увоз робе из социјалистичких земаља у САД нагло се повећава, што се види из чи њенице да је вредност. увезе | не робе у 1964. износила 98,500.000 долара, а у 1963. го дини 81,500.000. САД су пла тиле Совјетском Савезу 22,900.000 долара за материјале од платине, иридијума, па ладијума и с родијума, и за

друге племените метале неоп ходне за свемирске · потребе.

Бразил послао Куби 4 ' 8.000 тона кукуруза.

Рио де Жанеиро, 15. септембра (Танјуг)

Бразилска влада је продала Куби 8.000 тона кукуруза. Ово је највећа испорука војне владе маршала Кастела Бранка Хавани откако су САД завеле економску блока ду Кубе. Изјављује се да је испорука кукуруза Куби извршена из чисто хуманитар-. них побуда.

"Треба, међутим, напоменути. да економска блокада Кубе, иако је тој земљи нанела велику штету, није била примењивана од стране многих држава Западне Европе и Ла тинске Америке, које су наставиле трговину са Кубом. Фрранцуска, Британија, Шпанија, Канада, Италија и Западна Немачка одбациле су захтев САД и Организације америчких држава о прекиду свих трговинских веза са Ку бом.

Ограничење кредита у Британији већ погађа раднике

Лондон, 15. септембра (Танјут) “

„Бритиш мотор _ корпорејшн“. највећи британски произвођач кола — који запошљава.више од 110.000 рад ника, први је осетио резулта те владине политике ограничења кредита. Овде је објављено да ће одмах око 30.000 радника спрећи.на 4-дневну радну недељу, због смањења производње за домаће тржи-“ ште.

Наговештава се, такође, да ће почетком новембра почети отпуштање с посла,око. 5,0

8 хиљада радника. Најпогође · није подручје је Средња Енглеска, јер се главне творнице налазе у Бирмингему, Оксфорду и Ковентрију. Смањење производње неиз-

бежно ће се одразити и на читав ланац малих творница| коопераната, па се рачуна да ће само у овој грани бити по гођенб око 100.000 радника би ло да ће бити отпуштени или да ће радити свега три до че» тири дана недељно. И то већ пре краја ове године.

последице „револуционарне

У Пенингу разбијена бронзана фигура Буде стара шест векова зато што »представља остатан феудалне нултуре«, – У Квејчоу претучени и затворени припадници црвене гарде. - Извршен налад на градски номитет МНу Тиенчингу

Неразумљивост % атсурдност збивања у Кини изазива пораст

забриљујтостт, у свету

стровођење „културне ревољуциј

до каквиж ће све нових деформација довести е“ у овој земљи ц, наметање линије

унутралињег развитка, која, стоји иза ње. Многима, је посебно несхватљиво да су се као објект рушилачке страсти гардиста често тојдвљивала културни споменици т, уметнилиа, дела непроцењиве исто-

ријске вредности, једно тенадокнадиво благо које

је у отлиту кул-

тајрнај ризнаилџу човечанства унео развитак кинеске цивилизације дуг

тет хиљада година.

· Отпор у Квеијангу

Према саопштењу које је данао објављено на једном плакату црвене гарде, јавља британска атенција Ројтер у извештају из Шекинга од 13. септембра, кинеска црвена гарда тинејџера _ апеловала је на ЦК КП Кине да предузме акцију против чланова једног провинцијског партијског комитета који су се супротставили њиховим активности ма. · и ;

У овом плакату се каже да је пар тијски комитет провинције Квејчоу, у Јужној Кини, организовао у три наврата, у току данашњег преподнева, демонстрације против црвене гарде У главном граду ове провинције, Квеијангу. <

У плакату се каже да су радници које су организовали локални партијски функционери заузели један научни институт који је првена гарда користила као своје седиште и претукли и затворили неке припаднике црвене гарде.

Једна делегација црвеногардејаца из Квеијанга, која се сада налази у Џекингу, упутила је писмо Централном _ комитету Комунистичке партије у коме захтева истрагу и кажњавање чланова провинцијског комитета који су им се супротставили. ; ·

У писму се каже да је у Квеијан гу потребно створити услове у којима ће црвена гарда деловати сло бодно. .

" Ко стоји у биоскопима

Монголеска новинска, 'Монтсама, у информацијама из Џе-

агенција |

| једна група средњошколаца из "кинга напала Градски партијски ко

кинга, саопштава да на _ улицама главног кинеског града људи раде са таблицама на грудима и леђи-

ма: на којима пише „Капиталиста“ ;

и „Приватни поседник“. Агенција

_ додаје да такви људи са таблицама

могу посматрати филмове у биоско пима — једино стојећи. Сем тога, по захтеву црвене гарде, у заједничким друштвеним ресторанима, изме њени су називи за тридесет два, јела. ;

У извештају агенције наводи се

· да су припадници црвене гарде при

морали једног старца, који није одговорио на питање о свом "социјал-

ном пореклу, да узме отров и затим.

су почели да га туку. Старац је Умро, а исто тако је завршила једна жена коју су гардисти тукли и која је главом ударила у камен.

Монголска агенција, наводи о је е-

митет у Тиенчингу, претукла гра-

доначелника и стрпала у. затвор се,

кретара Градског комитета задуженог за културну револуцију м Директора Техничког института. Тардисти су убили два лица и два ра-

· нили. Агенција констатује: „Слична,

хулиганска дела вршена су у градо вима Сиану и Чангшу и у провин-

цијама Хупех, Хунан и тако даље“.

"Писање мексичког А „Ла воса" И у Латинској Америци се поклања знатна пажња збивањима у Ки-

ни. Први секретар Партије народне авангарде Костарике Мануел Мора

, '

Валверде изјавио је, на пример, да „развој у Кини није резултат никаквог учења, а најмање марксистичко-лењинистичке доктрине“. Он је додао: „То што се дешава у тој земљи више изгледа као избијање масовног лудила, у великој мери изазваног демагошком и апсолутно антимарксистичком пропагандом“.

Валверде је затим наставио: „Пре тварање неког вође у полубога, а његовог личног мишљења у закон природе, то је нешто што је потпуно неспојиво са било каквим научним мишљењем, нешто што се приближава трагичним и црним логори ма. фашизма. Огромна маса људи коју чине стотине хиљада неискусних дмладинаца и отровна пропаганда, која од Мао Це Тунга ствара друго издање Буде, слива се на пекиншке улице да врши неразумна дела“.

Орган КП Мексика „Ла вос“ такође критикује политику „културне револуције“ у Кини и истиче да „не постоји више никаква сумња да су руководиоци кинеске партије им државе кренули путем који нема ни чег заједничког са марксизмом-лењинизмом“. У уводнику листа се указује и на заоштравање сукоба у Вијетнаму и истиче да је „одговорност Кине у том погледу очигледна, пошто је до јачања америчке атресије дошло у истој мери у кејој се Кина одвојила од светског социјалистичког система“. Орган КП Мексика истиче, међутим, да „методи културне револуције у Кини немају никакве ве зе са социјализмом“. ,

„То што у Кини сада раде неки руководиоци — каже „Ла вос“ — уопште није социјализам“.

Премазане слике

Совјетска штампа наставља да оп пау прати догађаје у Кини и, ма х директно не коментарише, и

богатства, г 1

њиховог презентирања види се да

информација и начина.

буре“ у пекиншким културним институцијама: разбијена је бронзана фигура Буде, изливена пре „тест столећа, (јер је „остатак' феудалне културе“), премазане су слике, раз бијене камене плоче са изрекама старих кинеских мудраца и писаца, итд. На њихово место црвеногардејци су написали цитате из дела Мао Це Тунга и подигли монументалне скулптуре Масу. „Обезглављен је и споменик познатом старом песнику Цју Јуану, у једном парку у граду Ухану, пошто „на ки неској земљи нема места човеку ко ји је служио феудалцима“.

По захтеву црвене гарде, уметни“ ци атељеа за илустрацију књига У граду Нанчану послати су у фабрике и села да „пропагирају идеје Мао Це Тунга, да пишу цитате Маса и револуционарне пароле“, Од тих уметника формиран је „пункт за писање цитата председника Маса“.

У једном другом извештају исте агенције (7. септембра) износи се да црвена гарда захтева да поседници земље, кулаци, колтрареволуционари, подривачки елементи, десничар ски елементи и капиталисти, излазећи, из кућа, треба да обесе таблице са натписом „Зао дух“, а „масе треба да врше надзор“.

Неколико дана касније, 12. септембра, ТАСС јавља да у Пекинг свакодневно стиже из разних крајева земље око 30 до 40 хиљада при падника црвене гарде.

Пекиншка црвена гарда затражила је од „поседника, кулака, штет= ни донтрареволуционарних елеоса до 17. септембра напусте

цу и да оду у села на сталан боравак, а да собом понесу. само најнужнију имовину — „која не ма политички значај“.

По одобрењу црвене гарде у Пекингу ће остати „патриотски настро јени капиталисти“, „десничари, уко лико не иступају против социјализма, прдтив КИШ, против идеја Маоа“. Ла

Како се даље каже у овом извештају из Пекинга, свакодневно одлазе у разне крајеве земље хиљаде црвеногардејаца. На зборним мести ма види се да са собом воде лица која носе таблице са натписима „Контрареволуционар“, ·„Поседник“ и. „Нечист“, ;

–