Borba, 14. 12. 1966., S. 2
Титова честитна Новотном
"Скрапа 3.
ТРОЈНА НОНФЕРЕНЦИЈА У ДЕЛХИЈУ
(Индијско штампа дије ВЕЛИНОД _ велики публицитет _|ТУМГА 677
· спстанку министара
"ма у Делхију. Листови сма "трају да ће састанак допринети изналажењу путе ва за убрзање темпа рвзвитка Индије, Уједињене Арапске Републике и Југо славије. у
„Индијан експрес“ оцењује да ће на тројном сас танку доћи до општег спо сразума о сарадњи три зем ље на изградњи појединих објеката У туризму и ДРУ тим видовима шире привредне сарадње.
Пошто подсећају на октобарски тројни састанак, на коме је формирана иде ја о овој конференцији. ли стори изражавају мишљење да и поред компликова ног посла који очекује три земље, резултати могу би ти велики.
~ Р'
_ Председник Републике и председник СКЈ Јосип Броз Тито упутио је председнику Чехословачке СоциИјалистичке Републике и првом секретару Централног комитета КПЧ Антони ју Новотном следећи телеграм: „Поводом Вашег рођенда на, са задовољством Вам упућујем топле честитке и најсрдачније жеље за добро здравље, личну срећу и много успјеха у Вашем
раду, за добробит народа пријатељске — Чехословачке“. Председнин Тито захвалио на честитнама поводом Дана Републине
Председник Републике Јосип Броз Тито захвалио је на честиткама које су му поводом Дана Републике упутили шефови држава и влада, као и секретари комунистичких партија социјалистичких земаља. Председник _ Републике захвалиб је такође на“че~'
Делхи, 13. децембра (Танјуг)
(Индијска штампа дала је исцрпан публицитет тројним привредним разговори
упознао је
ститкама које су му УПУтили руководиоци _националних ослободилачких по крета у Африци.
Луј бајан отпутовао из Београда
Из Београда је јуче отпу товао у Будимпешту генерални _ секретар Светска синдикалне федерације Луј Сајан, који је у Београду боравио три дана као 1ост цв СсЈ. ~
У разговорима, које су чланови Председништва ЦВ ССЈ .са Светозарем Вукмановићеџ на челу зодили са Сајаном и личностима у ње говој пратњи, лидер ССФ информисао је представнике југословенских синдика
та о садржају начелне дек
ларације о проблемима европске безбедности коју је усвојио Генерални савет ССФ.
Председник југословенских синдиката Вукмановић представнике ССФ о актуелним питањима У спровођењу привредне
и лруштвене реформе у Ју
гославији и са непосредним задацима и активностима синдиката с Тим у вези.
На београдској железнич кој станици Сајзна је испра
тио Светозар Вукмановић.
Делегација ССРНЈ завршила
посету УАР
Каиро, 13. децембра Делегација ССРНЈ на чијем се челу налази генерални секретар Бено Жупанчич, завршила је осмодневну посету Социјалистичкој унији УАР, и отпутовала за Дамаск, у посету Сирији. Делегација ССРНЈ имала је у Каиру и другим местима Низ разговора са руководећим кадровима Со-
цијалистичке уније УАЕ. » » . Дамаск, 13. децембра
Делегација ССРНЈ стигла је данас у Дамаск, у осмодневну званичну посету Си рији, на позив руководства странве. БААС.
2
__БОРБА ЗАВРШЕН ДВОДНЕВНИ ПлЕНУМ ЦК кисс
ОДРЗНАВНА ПОЛИТИНА МАО ЦЕ ЈУГОСЛАВИЈА ПА У НОВУ ОПАСНУ ФАЗУ
+ Изражена сагласност са мишљењима партије да се стварају повољни услови за ново међународно саветовање га
(Од сталног дописника „Борбе“)
Москва, 13. децембра Пленум Централног коми тета КПСС је после послеподневног рада у закључци ма о реферату генералног секретара Леонида Брежње ва „О међународној политици Совјетског Савеза и борби КПСС за монолитност комунистичког покрета“, оценио да „великодржавна антисовјетска политика Мао Це Тунга и њего ве групе ступа у нову опасну фазу“. Пленум је изразио сагласност са мишљењем комунистичких партија да се стварају повољни услови за ново међународно саветовање, осудио агресивну политику ратоборних снага империјализма и иста као потребу даље свестране помоћи борби вијетнамског народа. : — Централни комитет, ис тиче се у закључцима, изражава сагласност са мишљењима братских комунис тичких партија да се стварају повољни услови за но во међународно саветовање представника комунистичких и радничких парти ја, које, како се наглашава, треба „добро припреми ти у току узајамних консултација међу партијама“.
Стварају се повољни услови за саветовање
У закључцима се наводи да је „сада као никад раније од значаја учвршћење монолитности солијалис тичких снага у свету и раз | вијање политичке и економ ске сарадње међу социјалистичким државама“. Такође се указује на неопходност учвршћења солидарности радничке класе и пружање подршке народима који се боре против ко лонијалног "угњетавања и неоколонијализма.
Централни комитет је, о добравајући политику Полит-бироа и совјетске вла де о вијетнамском питању и практичну делатност у односима саКки Кине инР Кином у закључцима иста као:
СТАМБОЛИЋ ПРИМИО ЛУПИСА
Настављени југословенско-италијански разговори
Председник Савезног из!
вршног већа Петар Стамбо лић примио је јуче држав ног подсекретара У Министарству иностраних послова Италије Ђузепе. Луписа. У пријатељском раз говору учествовали су им за меник државног секретара за иностране послове МиЕ Павићевић и амбаса-
· Италије у Југославији
Р и ВРхО Дучи. #
Јуче су у Државном серИтАрИЈА за иностране ослове нестављени југо-
_ словенско италијански раз _ товори. Претежан део раз“
области 6. Та-
а
САВРШЕНИЈИМ — истакао је на конференцији за штампу Ђузепе Лупис Државни _ подсекретар у
италијанском _ Министарс= тву иностраних послова Ђу зепе Лупис, који се, налази у званичној посети Југосдавији, срео се синоћ у просторијама италијанске амбасаде У Београду са има лијанским и птомаћим Но винатима. “ Лупис је веома задовољ
изјавио да је ан боравком
Стамболић се поздравља с Луписом
кође је било речи и о не ким питањима из међународног живота.
У току разговора обостра но је констатовано да су од сусрета Стамболић Моро нека билатерална пи тања решена на задовоља вајући начин.
У. разговорима су са ју гословенске стране учествовали заменик државног секретара за иностране по слове Миша Павићевић, саветник државног секретара Срђа Прица и други, а 'са италијанске државни подсекретар У Уиталијанском министарству иностра них послова Ђузепе Лупис, амбасадор Роберто Дучи и други сарадници.
ЈНЕ ПЕРСПЕНТИВЕ ЗА ФОРМАМА САРАДЊЕ.
|У нашој земљи као и разговорима које је водио у Београду. „Срећан сам, реКао је Ђузепе Лупис, због обост поверења — које се нарочито испољило у то ку разматрања — заједнич= ких проблема“, — ~“ Државни подсекретар Лу пис је подсетио новинаре на чињеницу да се по пру ги пут налази у званичној
посети Југославији. У вези са тим, он је рекао да је још прошлог пута, у вре ме посете председника Ми нистарског савета Италије Алда Мора Југославији, из вршен изванредан преглед претходне _ активности на билатералном плану, чиме су у ствари отворене широ ке перспективе за саврше нијим формама сарадње из међу 'две суседне земље.
„У току моје садашње мисије, рекао је даље Лу: шис, били смо у могућнос“ ти да учинимо нови корак напред какб у погледу раз мене мишљења из области билатералних односа тако и међународне сарадње“.
Новинари су затим упи-= тали да ли се у скорој бу= дућности може очекивати реализација _ посета вибоких југословенских функцибнера Италији, с обзиром на садашњи високи степен сарадње две суседне земље. Ђузепе Лупис је од говорио да се нада да ће у току идуће године доћи л реализације на том плану. Могу се очекивати нови контакти.
У току разговора са новинарима гост се ' осврнуо ги 'на нека питања из унутрашњет развоја политичких _ прилика У Италији.
(Танјуг)
— Великодржавна _ анти совјетска политика Мао Це Тунга и његове групе сту па у нову опасну — фазу. Курс садашњих руководилаца КП Кине на међународној арени нема ничег заједничког са марксизмом и објективно помаже импе ријализму;
— Пленум сматра неопходним да се одлучно разо бличи антилењинистичка политика и великодржавни националистички. курс садашњих кинеских руководилаца, да се појача борба за заштиту марксизма-лењинизма и генералне лини је одређене на московским саветовањима 1957. и 1960. године.
Закључци Централног ко митета, донети после дводневног рада, први су званичан документ после феб руарског пленума 1964. године којим КПСС критику је политику КП Кине. У фебруару је, као што је по знато, Суслов поднео рефе рат о стању у међународном радничком покрету у коме је указано на штетност политике Пекинга, по сле чета је у Совјетском Савезу вођена јавна полемика са ставовима КП Кине. После октобарскот пле нума КПСС 1964. године пре кинута је свака јавна полемика са Пекингом, што је касније потврђено као политика на ХХШ конгре су. КПСС суочена са после дицама „културне револуције“ и антисовјетском кам пањом у Кини напустила је политику уздржавања
од јавне полемике, па су у недавним говорима Косигин и Брежњев критикова ли политику кинеског руко водства, а 27. новембра ове
године објављен је дужи
редакцијски чланак „Прав де“ „Поводом догађаја У Кини“.
Одобрен план и буџет за 1967. годину
Пленум је __усвајајући реферат после дискусије 13 чланова Централног комитета. одобрио политику По литбироа на остваривању одлука ХХШ конгреса у ме ђународној политици и ме- | ђународном радничком пок рету, осуђујући ратобор«е снаге империјализма, посеб но САД и реваншистичких _ кругова СР Немачке који су озбиљна препрека на путу нормализовања ме ђународне ситуапије и учвршћење мира. У закључцима је указано и на значај даљих акција за учврш ћење европске безбедности, при чему су истакнути букурештанска _ декларација земаља Варшавског уговора и варшавски састанак Политичкот | консултативнот комитета Уговора.
После реферата председника Планске комисије Н. Бајбанова и министра финансија Б. Гарбузова одоб рен је пројекат државног плана и буџета за 1967. годину. Ова два документа разматраће Врховни совјет на седници заказаној за 15. децембар.
За новог секретара Централног комитета изабран је Михаил Соломенцев, руководилац одељења тешке индустрије у ЦК КПОС. .
Соломенцев је рођен 1913. тодине, члан је КПСС од 1940. када је и завршио Поли технички институт. Од 1954.
| мају никакве
ЗАСЕДАЊЕ Г
војних
ЕНЕРАЛНЕ СКУПШТИНЕ уно
АТРАЖИЛА УНЛАЊАЊЕ из КОЛОНИЈА ·
3 БАЗА
Среда, 14, децембар 0) 56,
,
—__ М ЗАВИСНИХ ТЕРИТОРИЈА
Њујорк, 13. децембра (Танјуг)
Југословенска делегација у Генералној скупштини Затражила је синоћ да се Уједињене нације антгажу“ ју на уклањању војних 4за из колонија и зависних територија. Југославија сма тра да Уједињене нације имају право и дужност па , томе помогну колонијалним народима, јер они немотућности да о томе одлучују.
Члан југословенске делегације Александар Божовић изнео је ово у пленуму Генералше скупштине, где се већ неколико дана води општа дебата о давању независности колонијама и зависним територијама. Он је изјавио да се гро цес деколонизације одвија под веома тешким усповима у којима су народи преосталих колонија суочени са удруженим отпором моћ них снага које пастоје да
до 1957. године био је секретар чељабинскогт Обласног ко митета. Био је и други секре тар ЦК Казахстана. Соломенцев је изабран на место недавно преминулог се кретара ЦК Рудакова.
СЛ. ВУЈИЦА
САРАДЊА ФРАНЦУСКЕ И СССР ОТВАРА ПУТ МИРОЉУБИВОМ РЕШАВАЊУ ПРОБЛЕМА У ЕВРОПИ
—- истакао Кув де Мирвил
Париз, 13. децембра | (Танјуг)
сФрранцуски министар иностраних послова Кув де Мирвил изјавио је данас да Француска и Совјетски Савез имају велику жељу да развијају међусобну сарадњу како на економском, тако и на политичком плаву. Говорећи у Комисији за спољне послове француског парламента, он је додао да таква сарадња отвара пут мирољубивом решавању проблема у Европи. Осврћући се на недавну посету совјетског премијера Косигина Француској, Кув де Мирвил је такође рекао да постоји ширско поље разумевања. јер обе стране сматрају да се решење немачког проблема
љубивим путем.
Говорећи о кризи кога је довела до стварања нове западнонемачке владе, Кув де Мирвил је рекао да њени узроци, поред унутрашњих. леже у још дубљим спољнополитичким узроцима, као што су финансира ње америчких, британских и белгијских трупа у Немачкој и „илузија која постоји у духовима неких Не маца о учешћу Федеазалне Републике у нуклеарним пословима“.
Министар Кув де Мирвил се истовремено осврчуо на Ффранцуско-западнонемечке односе, изјавивши ца чрап цуска жели да нова западнонемачка влада приближи своју политику Ффранцус-= кој политици и да предвиди контакте са 'сточноевропским земљама.
“
успоре ток политике и економске еманципације. На рочито се то показује У слу чају португалских колони- 5 ја, Јужноафричке Републи мој ПЛАН ке и Југозападне Африке. « Њујорк — седиште УН Португалски колонизато- = ри, изјавио је Божовић, и У расисти на југу Африке ра : ме Д чунају на снагу својих са- У МЕ везника. Те снате не огра- о ничавају се само на отзо- Ј ~ . | Ј ме рено ангажовање у борби | 5 против колонијалних наро У да, већ применом економ~ Р 4 скосид гог притиска на- | стоје да лЕну 5 унутраш | _(Таставак са |, стране) |да и даље остаје на сназ њу и спољну оријентапију| Кизингерова влада „изјав | “7 лштајнова доктрина, ше земаља које су се ослобо- | љује да ће настојати да ње|ју су пре неког времена бо: ЛИ на земља послужи: „као | -5и политимари прекрстили Говорећи о улози стра- | мост“ између Истока и За- ЈУ „право самозас ЈЕ них сила, југословенски де | пада, „Ради се о томе да сејтавог немачког народа. легат је истакао да су оне | са источним суседима, који Односима са Вашиниеданас у ствари једина пре- | имају исту жељу. побољ- |ном дато је доста сторг прека борби колонијалних || пају односи у свим области | У3 наглашавање да је: народа за слободу. ма привредног, културног и са САД и осталим па У политичког живота и да сејма НАТО „од животног увтереса за Западну Нема
Умро Луиђи Меда
дугогодишњи _ председник Југословенско“
италијанске трговинске ка ЈЕ комора ' јј 50 13
У Милану је умро Луиђи Меда, дугогодишњи предсе дникж Југословенско-италијанске трговинске коморе. Познат по свом антифашис тичком ставу. Луиђи Меда је за време другог светског рата био у затвору, касније је замењен за вишег немачког официра, ад после то га је отишао у партизане. Априла 1945. године био је председник ослободилачког комитета Милана, Касније |је изабран за посланика, а заузимао је и друге важне функције у друштвеном и политичком животу Милзна и Италије, Носилац је највиших италијанских од ликовања, да 1965. године од ликован је и Орденом јутословенске заставе са златним венцем.
БРИТАНИЈА МЕ СМАЊУЈЕ АРМИЈУ НА РАЈНИ.
Бон није преузео обавезу о издржавању британсних војнина, „Тајме“ пише о „крупној дипломатеној победи Вашингтона“
Лондон, 13. децембра Британске. снаге у СР Немачкој, које броје вилпе од 50.000 војника, неће бити смањиване у догледној будућности. Према оцени многих посланика, како Ла буристичке тако и Конзер вативне странке, то представља први крупан неуспех лабуристичке владе у настојању да смањи. војне издатке.
- постићи само миро-
Вишемесечна владина ре
визија прекоморских војних издатака избацила је у први план смањивање војних издатака ва армију у СР Немачкој. Ово је требало постићи или тако да трошкове за издржавање те армије преузме СР Немачка или да Британија «драстично смањи“ те снате. После тројних разговора између Вашингтона, Бо на и Лондона донета је одлука о којој је синоћ британски парламент обавенштен да се за сада снате у СР Немачкој не дирају. ка де бонска влада није треу зела обавезу за њихово изпржавање.. Ланашњи „Тајмс“ конета тује да то представља „кру тву дипломатску победу Ва шинттона“ који се увек про тивио сваком смањивању сената у СР; Немачкој, у
Већ група лабуристичких посланика је затражила. ла
се у најскорије време са-
зове састанак на коме би се размотрило питање британске армије на Рајни. Из гледа да ће вођство странке и парламентарне групе удовољити овом захтеву. Заменик британског министра иностраних послова Џори 'томсон изјавио је да
ће Сједињене Америчке Државе потрошити у току 1967. године још 35 милиона долара на куповину војне опреме у Британији, Нове наруџбе представљаће допуну куповина које су већ утврђене постојећим аранжманима. (Танјут)
Америчко Министарство иностраних послова демантовало је синоћ постојање тајног америчко-кубанског споразума у време кубанске кризе 1962. године.
о демантија је дошло тосле ерашњег написау после ДУ лејбој“. у коме се тврди да је премијер Кубе др Ффридел Кастро недавно изјавио да су 1962. године „САД дале и неке друге концесије осим оних које су јавно биле саопште в“, Часопис наводи да је кубански премијер рекао, такође, да је „споразум по џ тигнут путем размене писама кроз дипломатске
ЊЕ - у кана синоћној конференцији за зитампу у Вашингну, едставник Стејт то ртмента је рекао да су
депа постојању, тајног
Вашингтон, 13. децембра гласови 9 '
сдд ДЕМАНТУЈУ ДА ЈЕ постојао ТАЈНИ 75 рпоРАЗУМ С КУБОМ
споразума и раније кружили у јавности. „Међутим, на тласио је он, не постоји и никад није постојао споразум у овом смислу“.
Турска одбила да пошаље трупе у Вијетнам
нистарства иностраних пос лова изјавио је да је турска влада одбила захтев САД да пошаље трупе у Ви пива си ла це х зема. 1 ( НАТО-а, терени понет“ ник је рекао да „слање тур ских оружаних сната у Ви јетнам не долази у питање и да турска влада зас тупа политику да се сукоб вијетнамског проблема ре6 Мровубивим дутем,
тамо, где услови омогућава ју. такође успоставе дипло матски односи“. каже се у декларацији. Нова влада из ражава жељу за измирење с Пољском. али изричито одвлачи па питање конан· них немачких "граница уможе“ средити само стободно изабрана општенемачка вла да“, То је само поновљена стара теза. коју је у својим изјавама износила и Ерхар дова влада. 5
У односима са Чехослова |
чком такође се „жели споразумевање“. „Савезна влада осуђује Хитлерову поли тику, која је била усмерена на рушење чехословачког државног организма“ и изјављује да Минхенски уговор из 1938, „више нема важности“, Међутим. са овом земљом још: увек посто је проблеми „који захтевају решење, као што је на пример питање права држа. вљанства“ судетских избег лица. Овај исти став је заузимала и Ерхардова влада, једина је разлика у неким акцентима и у томе што је Ерхард Минхенски уговор огласио неважећим у неписаним изјавама. а Кизингер га уноси у званични документ владе.
Што се тиче међунемачких односа, у декларацији се говори о олакшавању жи вота људи са једне и друге стране граничне линије. о могућности контаката званичних представника влас= ти и о повећању међунема чке трговине, Али, Кизинте рова влада себе сматра једи ним органом који „има пра во да говори у име читавог
немачког народа“. _ Значи,
ИРА ДИНАМА ИН
МИНИСТАР
; иностраних послова УАР Махмуд Ријад састао се с амбасадором
СФРЈ у Каиру Салком Фејићем. Извршен је преглед „развоја догађаја у свету, на Средњем истоку и у Африци,
__ ПРЕДСЕДНИК _ Извршног већа Словеније Јанко Смоле примио је у — протоколарну
посету представника Свете столице при влади ОФРЈ апостолског делегата Марија
љин сателит
ПРЕДСЕДНИК ЏОНСОН НИЈЕ ИЗМЕ ти Европи идућег пролећа, Оквалификована вест која се појавила у америчкој штампи 0 сон цм од предвиђеног путовања У ЕГ ИШЕ ОД 20.000 ЛУЧКИХ РАДНИКА У . донело је одлуку да пне штрајк" шао у девету недељу. Штрајкачи траже да и мешање у рад лучких синдиката, (танју7) ОВИЛЕТОКИ САВЕЗ ЛАНСИРАО ЈЕ У злу ; „Космос-135“, кој шу Џ ) 93,5 минута, банова ово макбималва са Земље од 662 километра, а минимално 259
ку“ и уз изражавање увее ња да је привредно И пош тичко „јединство Европет кође у америчком интере су“. Великој Британији! Италији посвећена "је 08! "но једна реченица; Владе товдравишти: при. , У дона Заједничком трјкиг ту. а са Римом ће наставе ти сарадњу са пуно пое рења — каже се у д цији. ; 1 за
» Али. зато је односима о сРранцуском, које је Брхај“ дова влада једва спомен ла у прошлогодишњој пр“ грамској изјави. п.' читава "страна и по'у зинтеровој декларацији. „Одлучујућа улога за бул“ ћност Европе припада #66 чко-француским односима наглашава се у документ
рве размирице између Бранта и Шредера
Бон, 13. децембра
(Танјуг) На јучерашњој поподне» ној седници, која је трг)
до пола ноћи, коначно су врђене програмске см унутрашње и спољне 1 тике Кизингерове владе, 4 ко тврде неки извори. у 5 јучерашње седнице је ду чрвиХ размирица изиг ђу министра иностраних сре“ лова Бранта и ЊЕГОВОГ У ходника, садашњег МЕ Бундесвера Шредера 9 њима нуклеарне у Сам канцелар
; је рао је да интервенише жели да двојица шј
„имају јасну конц заседању Савета НАТО, кој
се одржава ове # ризу: з 54 к
а с Кању, и задржао се у краћем говор».
у БУДИМПЕШТУ
је с 2 товала делегација ЦВ бре светску синдикалну # родни“ цију За развој међунаг их 0
м трговинских и еконо '
носа у интересу Бгрдизвику
народа, која У 9 Светске синдии ал у 2 ције почиње 14 6
се легапију предвол цајиар цев СОЈ Антон п
плав 9 4 ин као ви ме М
пу: “ Бар уније