Borba, 14. 12. 1966., S. 3
| (Среда, 14. децембар /1966.
ЧЛАНЦИ КОМЕНТАРИ | ИНФОРМАЦИЈЕ ВАЛЕШКО 4 ЧЛАНЦИ
7 РРНИ ## # и РРА ; ПРИ ва лри ВИРВ ИВА 24
ченог израелског напада де функционише. То је закључак који се неопозиво | даметнуо после муњевитог израелског продора на јорданску територију код Хеб рова» 13. новембра: Наравно, морало се огорсном домаћем становнич)у, а пре свега Палестинма у Јордану, па им остаим свету, објаснити зазито је арапска граница, тако ра ава И Ко је крив за неффикасност разних тајних нова 0 истовременој и усклађеној одбрамбеној акдији_ свих арапских арми-
ч
, јордански краљ Хусеин и његови савезници из саудијског двора одмах су гласно изнели оптужбу: Ка иро није испунио своје обавезе о ваздушном дејству, 0 „покривању“ пеба у траничном појасу између Израела и угрожене чланице Арапске лиге. Египатска, штампа је одговорила: познато је и више пута на састанцима арапских којх шефова јасно речено да ловци УАР и други пресретачи намењени сузбија“ њу локалних напада вемају акциони радијус којл бм им омогућио дејство изнад јорданске територије са полазних база које они имају у УАР. А Јордан одбија да се икаква египатска војна формација стационира _ча његовом тлу. Ко онда може ефикасно да га брани2 Границу од 560 километа ра коју има са Израелом Јордан сам заиста не може да обезбеђује. Нарочито је то немогуће ако се према локалном стамовништву га ји у дворским круговима неповерење због сукоба између краља Хусеина и Малестинске остоболилазке организације, чија је најма совнија база бал у јордалском делу алестине. Прозападка струја зманског двора са краљем Хусе ином на чељу објазила је најпре да Бо 20.000 слудиј"ских војникз ући на јорлан ку територију ради садејџтва у одбрани од евенптузл нових и ширих агре| них напада. Била је та звест: у упозорење бунтов"ним Палестинцима, м пот"врда Западу да се политичка оријентација јорданско владе неће мењати, али да из западних центара треба извршити одговарајући притисак на Израел, како не би даље отежавао положај јединог преосталог пре стола некад снажне линас тије Хашемита. То је и учињено. · “
СВЕТ У БРОЈНАМА
Х У ПРВИХ девет месеци ове године САД су произвелс 8,407.960 аутомобила, Западна Нема-
чка 2,568.270, Јапан 1,847.899, Британија 1,760.000, _ затим — следе
Француска и Италија. Јапан је прошле године био четврти светски про · извођач аутомобила.
пОМКМРАРа МНФОРЊА
му
АРАПСКИ САВЕТ ОДБРАНЕ |
Механизам заједничке аапске одбране у случају зненадног, макар и ограни
Међутим, Палестинци су се дигли на демонстрације и оштре политичке наладе против „издаје од стране јорданског двора“ који оне могућава садејство са глав ном арапском. снагом УАР. Повезивање са бедуинским феудалцима из Саудијске Арабије не обећава ефикасну одбрану каква је потребна, а политичка боја тог савеза носи црне слутње широким напред ним струјањима на Блис- | ком истоку и међу папестинским избеглицама,
Из Каира је тада дошао позив за ванредно заседање Савета одбране Арап- | ске лиге. Јордан је чајпре одбио да се одазове, осећајући колико ће му неугодна бити позиција на том састанку. Међутим, касније је краљ Хусеин ипак оценио да би и одбијање сваког разговора о заједничкој арап ској одбрани било у даназџ њим приликама превише отворен знак о правцима где воде готово све везе и наде хашемитске и саудијске вахабидске династије. И за ј но.
оверена асови несна | о ин о Новим је виче кирле да“ је том. при тавним законима, за које
се званично каже да треба ликом договорено да у року | да отворе пут за прелаз од два месеца на јорданоку | Шпаније на систем ТЗВ. „отериторију дођу не само са |граничене демократске моудијске, већ и ирачке тру- нархије“, а евентуално и пе. Детаљи о томе треба |за пријем у ЗЕТ и НАТО, још да се реше на другом тренутно је највећа преоделу заседања Савета од- |купација режима генерала бране, који је предвиђен зај Франка. То се види чак и 15. јануар 1967. Место и у-уна улици, на сваком коралога Шалестинске ослободијку. Влада није била штедлачке оргачизације, евенту љива у средствима пропаални долазак њених ору-|танде која позивају све ре-
Јединице
(Од дописника Танјуга) Мадрид, 13. децембра
жаних одреда на јорданеку |тистроване бираче — има територију и слична пита-|иХ око 20 милиона — да ња, вису добила _ одговор, тласају „да — »„за мир И јер се сукоб између ПОО и перон ри ак
„Гласајте за мир“ пов-
аманског двора још више туолубио тако да су појачане _ узајамне оптужћђе, НВрЕВНе за служсње страним инте-' у ка ресима и издају аралске! тласноговорницима _ жружже
= |улицама агитујући да се Ра што масовније изиђе на ре »лестинско питање не- | ферендум, а на то вас сва-
кад је било главни фактору час подсећа и телевизи арапској јединства, које Сеја, чији се програми сваки о многим другим темама час прекидају да
није могло постићи. Ланас,:спикери саошштили да се у условима засшттреновти, гласањем са „да“ Шпанци израелско-арапских односа изјашњавају „за мир“.
и претње новим агрегивним актима, прх гећ луде“ !налазе и леци кој поларизацији аргмоских: хеликоптера и авиона у копрогресивних и кошзерва-|јима. се поред. позива нативних снага, ни паластић | роду да учествује на рефе ски проблем не пружа те- рендуму. налазе и обавешмељ јединствене _ зкције,|тења о начину гласања. већ чак продубљује букобе, 0: ово је други пут од Из уских унутршшњих по- како је генерал Франко на треба назадне силе Блиског власти да се у овој земљи истока и њихови запалнм гласа. Да би се обезбедило савезници разбијају полако (то веће учешће бирача
| "думу, ут! ће
последњу . платформу сп- ђе Две пАУМУ та Ри "као 10 радити само пола
станка Арапске лиге 0) бадници, и службеници су
симбола тежње Виз Арапа обавезни ла поклжу посло ка јединству. удавиу потврду су глаДа ли ће пре настуџитиј| сали. даље тешкоће, па и дубља) Уз тако масовну званичкриза Арапске лиге, или ће|ну пропатанду, овде није доћи до сопијално-политич' тешко чути и гласове проких промена у неоколони- теста и позиве да се рефејалним центрима Блиског, репдум бојкотује. Наиме, истока — то је питање ко- 'многи Шпанци су запазили је се после заседања Саве- чуден контраст ОГ про |кламованих интен А та одбране порта У | либерализацији _ шшанског допа јеем јерхена 4: израста режима и непрекидне кам у највећу актуелну унутра | пање коју је влада започешњу дилему арапске паци- | (а од како је Франко подје. Д '"|нео свој програм законоМилутин МИЛЕНКОВИЋ давним органима, 22. но-
дравља вас са огромних па ноа лепа млада плавуша и, аутомобили _ са
да
Терор који неонамцист северноиталијанској тожрајин Штампа оптужује одговорне кругове у Бечу, гонажлоно гледају на организоваму окачциста који се, под изговором » у Италији, залажу за припајање
чкој“. Ова територија је
Између Рима ц Беча и у те, Беч ц. Бон одбацују оптужбе да подржавају ек Италија мора да штити свој државни суверенитет м блеми немачке националне мањимте р
НАПАД И НА СИМБОЛ
џ пи екстремисти из Аустрије повремено спроводе у џ Алто Адиђе огорчио је _ "италијанску јавност. Бону ч Минхену да годинама бладиверзантску активност НЕ одбране права. пемачке намионалњне мањине Алто Адиђа Аустрији или „некој већој НемаИталији после трвог светског рата.
Бона досад су измењане и дитломатске. ностремисте, док Рим истиче да да ће настојати да се про-
вају мирним тујтем. О У е бисте непознатог
терористичку %
тритала Рима
ј ; ј био је рушењ Најновији из серије ових инаадената Ј ло је, дакле, овог пута
италијанског војнижа-алтинисте у месту Брунику. Прош, без људских жртава, али су Италмјамм,
били врло огорчени због рушења једног
7 4 тестна нота. националног симбола. Аустрији је упућена про кцију после рушења
На слици: Два италмјанска алтиниста врше
споменика у Брунику.
инсће:
ДАНАС СЕ У ШПАНИЈИ ОДРЖАВА РЕФЕРЕНДУМ 0
би |
На улицама се ту и тамо, бачени из
шпанске војске на дефилеу
вембра. Јер, кампања је била сасвим једнострана. Влада је до максимума когистала званични пропагандни механизам. а оспорила је опозиционим групама приступ на телевизији, радију и у штампи. Независни лист „Мадрид“ се крајем прошле не деље заложио за стварање „извесног облика“ политичких група, док водећи бар целонски „Ла бангвардија“
пише да·владина пропаган |
да не би требало да претерује и да би они, који се че слажу, требало да имају могућност да то и кажу. Међутим, хришћански демократи, социјалисти, со цијалдемократи и друге за брањене опозиционе групе нису добили дозволу да се јавно изјасне о новим пред лозима уставне реформе. До грађана Мадрида ипак доспевају и леци којима за брањене демократске сна-
гте позивају народ да не у-
чествује у референдуму истичући да „нема референ дума све док не буде о-
то значи док не буде поли „тичких слобода. странака, независних сивдиката, слободе штампе итд. Завршетак такве кампа"ње за референдум означен
ује говором који је“ Франко,
одржао синоћ на телевизији. Први» пут: „каудиљо“ се појавио пред својим суграЂанима (без писанот текста, желећи тако, гледајући им у очи кроз телевизијски објектив, да буде | непосредан и да „уђе у сва |ку шпанску кућу“. Он је „наравно, апеловао да бира'чи масовно кажу „да“ за | реформе које им предлаже.
! | У току целог говора „кау
|диљо“ је настојао да убеди Шпанце да њихову будућ|ност гарантују и обезбеђупју закони које им је он про 'писао и какве им сада пред лаже. „Ја' нисам вечан, па | зато закони остају гаран'тија ваше будућности“. Но ви уставни закони о који'ма ће се Шпанци изјасни-
|ти сутра треба да „поли- |
'тички“ ојачају државу“ каже он.
Како7 Франко није детаљно објашњавао своје и-
БОРБА
стварена демократија“. а:
УСТАВНИМ ПРОМЕНАМА
у Мадриду
ФРАННО И БЕЛИ ЛИСТИЋИ
Запослени пос = референдума морају да донесу послодавцима потврде да су гласали
деје о томе шта доносе нови закони, него је само упоређујући „тужну прошлост“ и „дивне данашње плодове“ јасно дао до знања да се режим неће бит|но мењати. При томе је ов |своје политичке противни|ке као и често до сада наз :вао људима „који желе да
„се облаче по страној моди“. | | Влада очекује да ће са „да“ на референдуму гла-
'сати 70 до 80 одсто бирача. Опозиција, међутим, верује уда се тај резултат може остварити само притиском на бираче. А да текав приутисак постоји, опозиционе јгрупе наводе између остаулог и податак о обавезним ;потврдама које запослени треба да донесу после референдума својим послодав цима о томе да су гласали. То је иначе био разлог што су неке групе „хришћанско-демократска, хришћанско-социјалистичка“ и не-
|
' .
| друте јуче на мадридским улицама делиле ша-
| пирографисане летке на
којима се њиховим с присталицама препоручује да |гласају „белим листићима“, то јест да не одговоре ни са „да“ нити са „не“ (одго|ворити са „не“, каже део опозиције, то влада може да протумачи као жељу де ла Шпанаца да ништа не мењају у Уставу). Апстиненцију. су такође препору учили и комунисти, који су |такав став заузели први У односу на све друге забрањене странке и групе. ' Ако се може судити по 'ангажовању шпанског ста'новшиштва у кампањи, ин'"тересовање за ту манифестацију није одговарало 0|громним средствима уложе 'ним за пропаганду. Када | одговарају на питање заПшто је то тако, Франкови противници вам прво ка'жу да се изменама које пре |длаже референдум (главна |је одвајање функције шефа државе и шефа владе — до сада је обе држао Франко — и увођење мо' нархистичког режима), не „мења ништа битно. Уосталом, то је без мно'то увијања потврдио и сам |Франко говорећи на теле| визији. ' ' Драгомир РАДИВОЈЕВИЋ
раја петнаести
КИНЕСКА СЦЕНА
Пекинт, 13. децембра (Танјуг)
деловима Пекинта поново одјекивали бубњеви и револуционарни поклици црвене гарде, у акцији против „руководилаца буржоаско-реакционарне линије“ у цк кпК.
У новом уводнику „Црве не заставе“ инсистира се на оцени да такозвану бур жоаску линију представља „мала група људи на, власти“, што се тумачи као очигледно упозорење њихо вим присталицама да подр жавају једну безизгледну мањину. и као апел да се присталице одрекну те мањине и пређу на, другу страну.
После недавног уводника истог часописа, у коме је руководство такозване буржоаске линије идентификовано као „један, два или неколико људи“, ово је већ други пут да централни партијски теоретски орган користи аргу| мент наводне безначајности или минималне снаге противничке стране са јасним уциљем да њихове приста| лице приволи на своју стра |ну. У настојању да коначно зада најтеже ударце | противничкој струји, „Цр|вена 'застава“ „експлицитно «приписује сву одговорност „за тешке инциденте, 0 коујима се управо ових дана "појачано пише и износе ци „фФре о жртвама, руководио'цима „буржоаско-реакционарне линије“. Часопис за
ствују иза сцене, служећи се илегалним методама и истовремено заставом Мао Це Тунга и културне револуције да би се борили 'и против једног и другог. Запажен је детаљ из уводника да је већ сада рад |ничка класа у потпуности на страни студената и кул турне револуције што је симптоматично, јер је познато да је највише инциде
| 1
БУБЊЕВИ
· Црвена гарда наставља нападе на представнике „бурмоасно-реанционарне
Ноћас су у централним ,
њих каже да стално деј-,
линије“ у ЦЕ КП Кине
ната и сукоба било. у су-
протстављању радничке класе акцијама црвене гар де.
| Као једну од алтернатива за даље решавање на| стале ситуације, „Црвена за ' става“ поставља захтев да сви они који су одиграли одлучујућу улогу у завођењу маса и супротставља њу основној линији култур не револуције покажу спремност да се потпуно |ставе у службу културне револуције и чак постану њени агитатори. Од њих се захтева да постану „понизне слуге маса, да јавно и отворено признају све
Страна 3.
ПЕКИМГУ
своје грешке и на основу искустава помогну онима које су они били завели“ и тако се до краја и безрезервно ставе у службу кул тугме револуције. а
Другим речима, од про тивника се тражи безуслов на, потпуна и јавна капитулација. Остварењу ових циљева, вероватно треба да служе и затворени митинзи који се одржавају ових дана и на којима се. пре|ма извештајима. до краја разобличава „буржоаскогеакционарна литија“ Пент Ченга, Лу Тинг Јиа, Ло Џум Чинга и других.
Члан индонежанске влоде тражи да се суди сукарну
Џакарта, 13. децембра (Ројтер)
Заменик индонежанског министра просвете др Мас'јури затражио је да председник Сукарно буде изведан пред суд, због наводног учешћа у прошлогодишњем државног удара. Ово је | први пут да један члан вла | де износи овакав захтев.
„Чињеница — изјавио је др Масјури — да председ- | А Сукарно није наредио хапшење генерала СупарБоа, доказује да је пружио прилику за избијање пуча ! и зато га треба извести пред суд“.
За генерала Супарђоа се. тврди да је био главни ор- | танизатор неуспелог удара.
| '
ж«ж
Индонежански министар, иностраних послова Адам Малик изјавио је јуче да "ће иностраним власницима | бити враћена сва имовина | коју им је бивша влада одузела за протеклих неколико година. Коначна од-
неуспелом покушају.
| лука, међутим, зависи од
усвајања закона о гарантовању иностраних инвестиција, који се сада налази пред парламентом.
Министар Малик је прецизирао да ће имовина бити враћена оним иностраним власницима који то буду желели.
Протест Камбоџе Савету безбедности
Њујорк, 13. децембра (ТАСО)
Стални представник Кам боџе у Уједињеним нацијама упутио је Савету безбедности светске организације протест због провокација и сталних повреда територије независне Камбо-
:џе од стране америчких и
јужновијетнамских авиона.
У протестном писму се наводи да су само у септембру амерички и јужновијетнамски авиони и хеликоптери 93 пута продрли у ваздушни простор Камбоџе. Мао Це Тунг долази на једну параду, одржану крајем новембра у Пекингу
из ЛАТИНСКЕ АМЕРИКЕ
А ЗАСТАВА НА НАРИБАМА
Барбадос је постао најмања незађисна држађа западне хемисфере
(Од сталног дописника „Борбе“)
«7 Рио, децембра Два" минута после пола ноћи 30. новембра, „јунион Џек“ је спуштен, а на поветарцу Кариба почела је да се њише плавозлатна застава најмлађе и најмање независне земље 0ве химсфере. После 339 година које је провео под бри танском колонијалном влашћу, Барбадос је постао ве зависна држава.
Свечаности у главном граду Бриџтауну присуство вали су представници 88 зе маља, укључујући неколико социјалистичких. Из ове хемисфере нису били позва ни јидино Куба и Хаити.
Барбадос је четврта британска колонија у овом делу света, која је добила независност у последње три године. Остале су Тринидад — Тобаго, Јамајка и Гвајана. Земља Барбадос је, како су иста-
кли неки латинскоамерич“.
ки листови, микро-држава Има 432 квадратна километара и око 250.000 становника. У Бриџтауну живи 17.000 људи,
Историја му се може ла'конски свести на следеће важне датуме:
| Године 1627. открили су га Енглези. Од 1961. имао је сопствену администрацију, а 1962. је ушао у Бри'танску федерације Запад| не Индије. Године 1963. добио је владу и парламент са два дома.
Интересантно је да ово мало острво има најхомогеније становништво у овом делу света: 92 одсто су афричког порекла или мости• ци, а 8 одсто белци.
Његову привреду многи сматрају чврстом. Производи углавном шећер, меласу и рум, али туризам му последњих година расте стопом од 15 одсто. У свим тим делатностима постигао је знатну продуктивност и спе цијализацију.
По броју писмених ста-
|новника Барбадос је негде |на челу светске листе: неписмених има нешто испод један одсто.
" То је такође једно од најнасељенијих светских подручја — има 1.500 становчи ка по квадратној миљи. По "том податку, Барбадос у Ко
монвелту — чији је члав наравно и даље остао — за узима четврто место; иза Хонг Конга, Малте и Бермуда.
ОАД
Свега дан после свечаности поводом стицања независности, премијер Ерол Бароу — 46-годишњи здвокат афричког порекла и бивши пилот РАФ — затра жио је пријем Барбадоса у УН. .
Међутим, други захтев — који се припрема
весне _ проблеме. Бароу је наиме најавио да ће затражити пријем иу Организа | пију америчких држава, пе чекајући да остали чланови Комонвелта одавде (Канада, Тринидад, Јамајка и Гвајана) то учине.
САД су одмах поздравиле такву иницијативу, изја вивши да би америчка вла да хтела видети све неза-
верује да тим путем учврштћава фактички своје везе са Комонвелтом, с обзиром на етнички састав Бар бадоса, Гвајане и слично, и а Африком.
њетов |
— на путу је да изазове из- |
'толики да ће својим
висне земље ове хемисфе- | Латинској Америци глед Ре унутар ОАД. Вашингтон ју преким оком на такву
Међутим, неке друге земље — чланице ОАД сматрају да се тако помало 0сипа „традиционална доминација“ оснивача ОАД. Бар бадос, каже један лист овде горко, има мање становника од Копакабане — једној рејона Рија — а за зеленим столом ОАД имаће исту: специфичну тежину као и Бразил. Бар приликом гласања.
Уласком у ОАД Гвајане, Тринидада — Тобагоа и Ја-: мајке, а доцније и других чланова Британске федера. ције Западне Индије (Ан- | тигва, Доминика, Гренада, Монсерат, С. Китис, Санта Лусија, Ст. Винсент) број микро—држава
биће гла- | совима моћи да спрече или унапреде сваку одлуку. Тако бар страхују „класични“ чланови ОАД.
Ограничења Готово све земље ОАД у
могућност, – сматрајући да ће то значити повећање „ту |ђих утицаја“ у интераме|Ричкој _ организацији. Јер, те мале нове земље су још
слабије од њих, имају мо~|
нокултурне привреде и ути цати на њих није нарочите тешка ствар.
Чиле је зато тражио да ОАД усвоји нека посебна ограничења и евентузлно
„измени и Повељу у делу ко
ји говори о пријему нсвих чланова. Чиле се слаже да
усве земље из ове хемисфере
имају право да уђу у ОАД, али захтева да се све кључ не одлуке донесу увотрећинском већином. Међутим,
|та већина мора да у себа
укључује трочетвртинску већину (15) данашњих „кла сичних“ земаља ОАД.
За нове независне земље унутар Комонвелта, ОАД је наравно атрактивна, јер им отвара приступ у касу. Савеза За прогрес, САД, БанКе за интерамерички развој итд.
У сваком случају, најновија и најмања независна земља ове хемисфере, отворила је својим настанком један принципијелан проб-
а- | лем за најстарију међуна| организацију света, | |А то је свакако допринело
"родну
„да се бар за тренутак "очи | овог континента окрену пре ма новој застави У > у
бима, р ми ет Жарко БОЖИЋ
евнннивннианинвви