Borba, 14. 12. 1966., S. 4

рибље паде

| |

Страна 4.

од ИТИКА БЕЗ АРГУМЕНАТА

Ако је неко био жељи „цака“ из парламентарног живота (а скупштинске но винаре свеки дан бар два посланика критикују да то желе) — онда их је у јуче рашњој дискусији на зајед ничкој седници Организаци бно-политичког и Републич

већа Скупштине Србије било на претек, Просто је у једном тренутку посма трачу са стране пала из па мет грешна помисао да Је недавна оставка Извршно/ већа Словеније имала и је дио негативно дејство: же љу да се помало паралиро критиком извршних органа, без великог труда да се та критика филује основ“ ним садржајем — аргументима. На дневном реду је, изме ђу осталог, био и Предлог закона о изменама и допу нама Закона о буџету Ср“ бије 'за 1966. годину У КОјем се предлаже да се „У циљу помоћи за исплату обавеза у вези са изградњом „Трга партизана“ у Ти товоџм Ужицу предвиди из нос од 56 милиона старих динара који би се доделио општини Титово Ужице“. Предлагач је било Извршно веће Србије.

77 дискусији поводом овог предлога чуло се ово;

— Мислим да Извршно веће у овом погледу нема право, јер се тиме не реша ва проблем Титовог Ужица... Прошле године за то нису тражене паре. Међутим, Извршно веће је нашло за потребно да да паре за стадион Црвене звезде. а не за Трг. Поставља МИ се питање... да ли ми <7литички грешимо или не. Ме могу се отети утиску да се Извршно веће нека » код великог броја принци пијелних питања поставља у опозицију.

—.. Образложење је дато јасно џ ја мислим да 0 томе треба да се изјаст 1 Скупштина, или правити инсинуације, мислим да ни е потребно у Скупштини.

зречена је тешка оптуж ба када се тиче Извршног већа, да се на појединим питањима налази у опозицији. Молим друга председавајућег да се отвори дискусија о томе, Нека посла ник докаже по којим је пи тањима Извршно веђе било У опозицији. а.не да, се маше привредном и друштвеном реформом, јер смо за привредну и друштвену реформу исто тако каои друг пос: тик.

Изнесосмо овај свој утисак и изводе из дискусиј» на основу којих је формиран не да бисмо користили „па ке“, него у извесном смислу оправдали утисак који смо стекли. Ипак, једно из вршно веће не може да се овако олако оптужује, што никако не би требало обја снити' Као тежњу извештача да га у принципу брани од критике.

Ј. СОЛДАТИЋ

%

НА ИВА

Заједничка седница одбора Социјално-здравственог већа Савезне скупштине за организацију и финансирање со цијалног осигурања, организацију и финансирање здрав ственог осигурања и пензије, Темн; нацрти законских измена у законима о орга» низацији и фикансирању социјалног осигурања, здравственогт, инвалидском и пвензијском осигурању им Напрт закона о највишој граници до које се могу одредити стопе доприноса за социјално осигурање, Председавао: Миодраг Филиповић,

Суштина измена у свих пет закона, како је посланицима рекао савезни секретар за рад Ристо Џунов,

Ристо Џуног.

своди се на следећа нова

решења:

— Овластити комуналне и републичке заједнице да могу увести партиципацију (лични допринос) осигураника за поједине прегледе или друге услуге које користе од здравствених установа. Републичке заједнице прописивале би који се прегледи или услуге обавезно морају доплаћивати, који се могу и не морају, а који се не смеју доплаћивати, Комуналне заједнице би одређивале висину партиципације и доно силе одлу Ка бавању од доприноса“ осигураника који су у тешким материјалним приликама.

— Плаћање боловања до седам дана пренело би се на радне организације и оне би уплаћивале мањи допринос.

Лечење и боловање нису једно те исто

— Комуналне заједнице и радне организације у појединим гранама могле би се договорити да се на радне организације пребаци плаћање боловања и до 30 дана. И у том случају би се

из СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ

ПОВЕЋАЊЕ ДОЛОДАЋА |

НАСТАВНИКА МА _ФАНУЛТЕТИМА |

Заједничка седница Репућличког и Организационо-по литичког већа Скупштине Србије. Тема; Укидање сре-

зова и расподела намнад» них буџетских средстава. Председавао: Богољуб Стојановић, У буџету Србије има 1 милиона нових динара више него што се предвиђало, · Посланицима оба екупска дома јуче је о на“ деоби буџетских ава излагала у име шног већа Катарина огић. Она је изјавила да ће фонд за образовање добити 1,40 милиона нових динара, чиме се, у првом

~

. реду, повећавају месечна

примања наставног кадра у

· Висовошколским установа-

. Њима је иначе. буџем' . 5 "Републике Ина о ак за 10 одсто. Новим Ф ствима омогућава се по већање још до 15 одсто, __За редовну делатност слу жбе унутрашњих послова одвојена су четири милиона нових динара. У исто време је наложено да се највећи део искористи за личне дохотке припадника милиције. у Из непредвиђених при" хода републичког буџета посебно ће се финансирати информативна гласила И уџбеници н8 језицима народности и изградња стано-

ва 38 борце.

Повећавају се и дохоци милиционера

Катарина Патрногић је нагласила како је за 10 месеци ове године наплаћено

само нешто преко 60 одсто ·

разрезаног доприноса од по љопривреде. У условима кад су приходи индивидувл них пољопривредних произ вођача у овом периоду по“

расли за 27 одсто, то је, у

сваком случају, слабо обављен посао.

У дебати, посланици су се највише задржали на ставци од 56 милионз старих _ динара, намењених Скупштини Титовог Ужица за отплату уређења тлав» ног градског трга. Предлогу се најпре супротставио Одбор за буџет. После подужих говора, у којима се спомињало и „политичко у“ беђивање“, домови су већи» ном гласова ипак одлучили да прихвате мишљење Из вршног већа: милиони одла зе у Ужице.

Већа су усвојила уставни закон о укидању срезова, по којем од 81. марта идуће тодине престају да раде сре ке штине и њихови органи. Одлучено је такође да Београд убудуће име право општине, Другим речима ово значи да бе главни град моћи преко своје Скупштине да јединствено доноси решења без обзира

БОЛОВАЊЕ ТРЕБА ДА ДАЈ

НЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ — УКИНУТИ ПРЕЛАЗ

ПЕНЗИОНИСАЊЕ ДАНАШЊИХ КАНДИДА ТР

стопа доприноса смањилау одговарајућем проценту.

Даље се предлаже:

— Одвајање лечења од боловања. Запослени осигураник би и даље имао право да се лечи код свог лекара. Али боловање би отварао и затварао за то овлашћен лекар. Здравстве не установе и њихове лека ре који би процењивали разлоге за боловање бирале би радне организације саме. Ово, разуме се, за контролу · боловања која плаћају радне организације из својих каса. Уопште, радне организације би убудуће самостално бирале здравствене установе "које би обављале прегледе нових радника и водиле превентиву здравља у радној средини.

— Републике би биле обавезне да доносе смернице и елементе за уговоре између здравствених установа и фондове здравственог осигурања о финансирању стоји чак и предлог да установе које не склопе утоворе према смерницама не добијају средства за свој рад. Републике би такође биле надлежне за арбитрирање у случајевима спорова између фондова и установа. — ·Убудуће општинске скупштине више не би давале сагласност за расписивање ванредног доприноса кад дође до дефицита, већ би то била ствар директних споразума између осигураничких самоуправа и радних организација, с тим што би радне организације плаћале 50 одсто из свог дохотка, а 50 одсто од ванредног доприноса

давали би радници из сво- |

јих примљених личних доходака. — Радне организације биле би обавезне да запосле рад вике који постану инвалиди а могу још да раде. Инвалиди који чекају на рехабилитацију или враћање на посао, примали би само

заранто „МИНИМУМ, ИнИ се лечи у болници не би више примао накнаду за негу „од стране трећег лица“.

— Закон о пензијском оситурању по коме се смањује проценат пензије за сваку годину мање од пуног, 40-гтодишњет радног стажа, ступио би на снагу већ 1. јануара 1967, што значи да би се укинуле пре лазне одредбе које су омо-

"тућавале олакшице у пен-

зионисању кандидатима за

пензије до 1. јануара 1970.

тодине. ђ

— Скратио би се и рок.

за доказивање радног стаже путем сведока — важио

на то колико ће бити општтина, Е

На одвојеној седници Републичко веће је саслушало предлог председника Извршног већа Драгог Ста+ менковића да се уместо Коља Широке и Јожефа Мађа, који су због обавеза у другим форумима поднели оставку, за чланове Изврш ног већа изаберу Јожеф Шолтез и Вели Дева. Предлог је једногласно прихваћен. Чланови овог дома су без речи усвојили извештај Ад министративне комисије, по којем се за потребе репрезентације задржавају две виле на Опленцу и Смедереву и вила У Врњанкој Ба њи. Ловачке куће на Фруш кој Гори, у Борову, Подунавским ловиштем, вила у Охриду и хотел на Опленцу прелазе у власништво заинтересованих организација. Е ОВЛАШЋЕНИ ЛЕКАР. — БОЛОВ НЕ ОДРЕДБЕ У ПЕНЗИЈСКОМ ЗАКОНУ КОЈЕ ТА ЗА ПЕНЗИЈУ КОЈИ НЕМАЈУ ПУН РАДНИ ЕБА И ДАЉЕ ДА ВАЖИ А СТОПА СЕ ЈОШ МОРА СМАЊИТИ

би још само у току следе- | јим закључцима на фебруа

БОРБА

у МЕ Зи ПОЧЕЛА ЈУ 0 ИЗМЕНАМА У 60 МОдлНоМ оси гуРиЊУ 7 | · Предлаже се лични допринос оситураника м 30 поједине прегледе

АЊЕ ДО 7 ДАНА ПЛАЋАЛЕ БИ САМЕ РАД-

ће године, Утврђивање тог стажа прешло би с општин ских на комисије Завода за социјално осигурање. _ — Стопа доприноса за со пијално осигурање остала би лимитирана и у следећој години и смањила би се са 20,5 на 20,1 одсто, Федерација би за 1967. годину платила инвалидско-пензиј ским фондовима своје обавезе за пензије бораца и функционера.

Образложење савезног секретара за рад Ристе

' Џунова

По речима секретара Џунова ове мере су неопходне из више разлога, а њихов циљ је да издатке у социјалном осигурању сведу у реалне границе предвиђене друштвеним планом развоја до 1970, године и да битне предуслове успеха реформе — рационализацију и ефикасност — уведу и у ову област која је још: увек по страни од нових друштвених кретања. Затим, мере треба да омогуће самоуправама осигураника да убудуће одлучују и о правима на основу средстава у својим фондовима, односно да непосредно заинтересују радне организације да воде рачуна о здрављу радника да утичу на смањивање оцлазака у пензије запослених који немају потпуни радни стаж (у 1965. и 1966, у пензију је отишло 150.000 радника, а за 1967. годину очекује се одлазак нових 75.000, што би значило да би крајем те године било 1,025.000 пензионера). Уопште, по речима секретара МЏунова, немогуће је ускладити приходе социјалног осигурања са издацима ако се не измене поједина права осигураника која очигледно превази лазе · материјалне снаге фондова.

Дебата посланика "уп начелиет пебати посла-

нити и њихови многобројни гости из оепубличких зајел типа и скушштина. 'азних поуштвених оогтанизапија и савезних стручних установа сложили су се па предлози утлавном испуњавају очеки вања зато што имају карак тер системских решења која ће олачати осигуранич ке самоупозве — заледнице ће моћи ла олтучују и о по јелиним правима. као и за то што преносе на ралне ортактизашије опговотност за злравље радника, То су углавном они исти захтеви које 1е Сопилално-здравстве но веће формулисало у сво

пумиснија пој

За време јучерашње дебате у Скупштини Србије; посланици Стојви Ђорђевић, ђ Озрен Вељков и Хадија Морина -

Одлучено је такође да се

ОЛАКШАВАЈУ СТАЖ., — лимит

рекоћ селниши, Посланик Љубиша Поповић зе рекао да би још боље било да се на ове предлоте није посал чекало. а посланик Винко Кастелип је. зажалио што нису понети онда кал је усвајана реформа,

Повланици Долфка Бош тајнчич, Винко Кастелиц и Љубиша Поповић скренули су пажњу па спровођење о+ вих мера захтева и попунску активмост република на поношењу закона о раду злравствене службе и про писа о начину ФфФинансирања оала зпоавствених уста вовама. Ако се то“ републи кама не учини одмах, поголиће се ла ће споовођење о вих мера бити онемогућено — рекао је Кастелиц,

Долфка Боштјанчич и Ти хомир Шапић. прелселник Републичке заједнице соми залног осигурања Собије указали су на потребу озбиљ не поуштвене помоћи кому налним _ самоуправама да спровепу булућа нова оеша ња зато што је познато па разне организације веома положавалу смањење попри носа за социјално осигурање, али су зато многе енер гично против мењања права. За предложене измене из заснио се и савезни секретар за злравство и сопијалну политику Драгутин Косовац, Али не зато што ускраћмту права. већ зато што ће омогућити рапионалнију и ефикастиј“ здравствену заштиту. Он је. међутим. приметио ла се највише из мена предлаже у злравстве ном осигурању. а ла подаци показују па излаџци за злрав ствену заштиту чине само 27 одсто ол укупних трошкова сопилалнот осигурања.

О потреби енергичних ИЗ мена у инвалипском и пензилском осигурању _товорила је и прелселник Већа Ол га Врабич. Она је обновила стари поедлог Већа да, се плаћање боловања по 30 лана пренесе на оалне орга низашије, затим да се укине плаћање инвалилског до латка у пензијлском осигура њу и уведе партиципација ралних организација у“ пем зијама својих инвалида овда. Такође је предложила ла се упуте захтеви Савезном извршном већу за изме ау “ Закону о пензијском о сигурању: ла се поново уве лу осигуранички разреди и ла се пензионисање притад ника Југословенске народне аомије излвоћи у посебан за кон. Седница се наставља. Иванка БУНУШЕВАЦ

(снимио: М, Неготинац) већа. Остали функционери

из буџетских средстава за|који су ДосвА уживали ово

одржавање кућа за становање исплаћује накнада са

мо председнику Скупштине и председнику Извршног

.

· Хатна помоћ Драгашу

„Када је јуче, на крају седнице Републичког

већа председавајући већ.

закључио дебату. за реч се изненада јавио посла · ник Божидар Томић.

— Ми смо као посланици — рекао је он одговорни за развој поје

· диних фабрика, подручја, дужни емо да интервенишемо кад је поплава, да

помогнемо у несрећи. А- ке

ли сада, читам то у штам пи, у селу Драгашу, на Шар-планини,' умиру деца. А ми овде ћутимо.

право мораће од Нове године сами да сносе трош-

кове. Д. ЧУКИЋ

„~.

слио сам да ће нам 0 МибХ нешто рећи републи чки секретар за здравље. Над 98 то није урадио,

азим дв одговарајућа тЕР Извршног већа пре види о чему се

помогне. ради о је, наравно, прих Томићев предлог. Богољуб је информиосланике да су невећ предузете, своје стране

сао Е Ми сањ али пише папа Драгашу хитно упути по моћ

ПЛАТЕ У ЈМА |ДОТОВАРАЊЕ 0, ЛИЧ заостају ЗА. М ЧИ

_ ДОХОЦИМА У ПРИВРЕДИ

ч'лланови Одбора Савезнор већа Савезне скупшти не за друштвену _ безбедност и народну опбрану на јучерашњој седници су позитивно оценили пред“ лог финансијског плана ДР жавног секретаријата _ за народну одбрану и Савезног секретаријата за уну“ трашње послове за 1967. то дину: Посланици су потвр“ дили да је предлог бумета Државног секретаријата за народну одбрану у складу са пропорцијама средњороч ног плана развоја Југосла вије и политиком · даљег развоја Армије и организације одбране.

Посланици су такође кон статовали да плате у Југо словенској народној армији често заостају за личним дохоцима у привреди, По већање које се буџетом предвиђа неће осетније по бољшати садашње стање, дохоци јеш неће бити У складу са онима у привреди, па чак ни у управи. Ово заостајање личних при мања, према мишљењу по сланика, може да доведе до извесних негативних после дица, ,

Прихватајући предлот буџета Државног секретаријата за народну одбрану, посланици су констатовали да скупштински Одбор ни је био благовремено укљу чен у разматрање предлога буџета. Зато је на седни ци договорено да се нацрт буџета за 1968. годину раније достави овом Одбору,

Предлогом буџета Савез норг секретаријата за унутрашње послове, који је на седници такође прихваћен, обезбеђена су извесна сред ства за раднике Секретари јата унутрашњих послова који, збот реорганизације и смањења апарата, одлазе из Секретаријата. док не нађу одговарајућа радна места.

(Танјут)

Просветним радницима Носовоне Митровице дохоци · повећани за 20 одсто

Косовска Митровица, 18, децембра

Одборници Скупштине оп штине Косовска Митровица одлучили су данас да се про светним радницима у комуни лични дохоци повећају за 20 одсто, од 1. октобра ове године, Одборници су уважили 0ставку досадашњег председника Скупштине општине Ху сеина Преказија, који је изабран за члана Извршног комитета Покрајинског коми тета Савеза комуниста. За председника је,изабран доса дашњи потпредседник Скупштине инж, Милутин Витић,

Х. МАТОШИ

РЕНОРДАН БРОЈ ПОСЛАНИЧКИХ

Љубљана, 13, децембра

Седница _ Организационополитичког већа Скупштине Словеније, Тема; Више замонских предлога, Председавао: Јанез Хочевар.

Пре преласка на разматрање законских предлога, Веће је расправљало о посланичким питањима, којих је овог пута био рекордан број (шест), Рекордан је био и број присутних представ ника Извршног већа и републичке управе (десет),

На питање посланика Петера Мравњака о судбини фабрике сулфатне целулозе и натрон папира у изградњи у Отишком Врху код Дравограда, републички секретар за привреду Света Кобал одговорио је да је У тај објекат већ уложено око 2,4 милиона нових динара и да за настављање финансирања даље изградње долазе у обзир само средства оснивача тог објек та, пословних банака и кре дити из иностранства, Јер, према Предлогу закона о усмеравању _ републичких средстава за период до 1970, за тај објекат нису предвиђена никаква средства,

На питање посланика Товета Флорјанчича у вези са недавном одлуком Државног секретаријата за народну одбрану о повећању бро ја регрута који ће војни рок служити у својој републици, републички секре тар за народну одбрану Фер до Шетјарчич одговорио је да таква одлука произлази из националних момената и потребе за побољшањем ква лификационе структуре јединица оружаних снага и да је њено спровођење у

Идеја! није нова. Још У јулу 1963. потписали су представници СИВ, Централ ног већа синдиката и Савезне _ привредне коморе Споразум о јединственим показатељима пословног У“ спеха привредних организација. набројани у Споразуму. Пру жали би колективу и органима самоуправљања огледало у којем могу да виде себе, своје пословање и пословање сродних предузећа, па да = на основу тога — доносе одлуке,

Ових дана надлежни бекретаријати СИВ предлажу да ИВ — у низу мера којима треба спречити заље немире и нестабилност на тржишту — донесе одлуку сличну Споразуму. Радне организације појединих гру па би, заједно са синдикатима и комором, изралмле критеријуме за формирање политике личних дохолака у зависности од кретања производње, · производности рада и сл. па би требало да се у својој практичној политици расподеле дохотка придржавају тако утвр ђених односно логоворених одлука и критегијума,

Предлог је инспирисен жељом да се спречи тр“ање личних доходака испред

производности рада. а У неким групацијама да се заузда дељење новца. јер има такве расподеле која је више расподела према жељама него према раду.

У анализи извора који доносе немир на тржиште (у новембру су били тема скугиштинске дебате и новинских коментара) истак» нуто је да су у августу, септембру и октобру предимензионисати сви обл ци потрошње, То немичовно доноси нестабилност тржишта, поткопава вредност динара који се спрема ла се у идућој години нађе што ближе чвретим и конвертибилним валутама, Отуда је, као ретко када, потребно да све радне органи зације, јер оне имају оллу чујућу реч, друштвено-политичке заједнице итд своје поступке мере аршином реформе, У том смислу СИВ припрема и одговарајуће мере.

. У скупштинској дебати је речено да су реални лич ни дохоци у августу и септембру неочекивано. порасли и да представљају извор немира и честабилности. Међутим, Индекс Савезнор завода за статистику број 12 говори друкчије. Према њему поминални лични дохоци у августу и септембру су све мањи, или: у јулу просечна примања у привреди износила су 72.800 динара (у непривредним · делатностима 82.600) у августу у привреди 70,400 (у непривредним

ПИТАЊА

јено постојећим стањем ствари.

Веће је једногласно усвојило Предлог закона о спајању три мариборске општи не у једну, Овај закон ступиће на снагу ако га и кад а усвоји Републичко ве-

е.

Предлог закона о преносу финансијских обавеза бив ших срезова на Републику и општине усвојен је на«он бурне дебате, Посланик и председник копарске општи не Душан Барбарич рекао је да ће општине Пиран и Копар због преузимања дута бившег среза од 430 милиона старих динара доћи у финансијску кризу. ћ

Члан Извршног већа Чачинович одговорио је да за кон ово питање решава начелно, а не према захтевима сваке општине и да Извршно веће већ припрема

УРЕДБА ОДАВНО НЕ ВАЖИ ИНСИСТИРА НА ЊЕНОЈ прим

Сарајево, 18. децемб Заједничка седница еј сије за друштвени надзор и Одбора за индустрију и" саобраћај Скупштине Босне и Херцеговине, Тема; По» следице примене Уредбе о посебним условима за оснино и рад предузећа. ралпогона за примарн прераду дрвета. пелоењ

вао; Ибрахим Шатор,

Применом Уредбе затворене су све оне пилане у друшттвеном сектору које нису испуњаваде прописа» не услове, То је изазвало

Показатељи, тачно,

АОХОЦИМА2 |

|

Бурна дебата о преносу финансијских обавеза бивших срезова на Републику и општине

"дало непотпуно

Среда, 14. децембар еј

делатностима 13.20 тембру 69.400 (75.900), У "а отера са а августом септембром прошле ту не даје праву слику, јер (у прошле године привреду, организације веома опраце но повећавале личне Ло ке после доношења ђ 7 ме, док су трошкови живо. та били порасли због измењених цена, ; у Однос фондова и брут личних доходака у привре ди прошле године био 29,9 према 70,1. а ове 288 према 71,2 штто значи да сада фондови мањи за је дан поен, а лични дохоци за исто толико већи, „ м Настала је, изгледа, за, буна о кретању личних дон ходака у августу и сештем бру па је на основу ње дошло и до приличне, узбуне, Но, забуну је лако рашчистити, али остаје чиљену“ ца да се у појединим предузећима , или групацијама (спољна трговина, банке, пословна удружења. социјално осигурање, коморе, хидрдцентрале, итд, дели без мере. Директор једног реномираног _ спољнотртовинскот предузећа у Беђџграду тражио је помоћ син диката да би се некако су протставио притиску да се што више подели, а колектив је по свим прописима могао да подели и 20 ллата. Противници поделе су се више позивали на правду и „шта ће рећи друти" него на пословне призпипе. Очигледно је да систем јеаш није ставио оваква предузећа на своје место па отуда и кубуре збот богатства, Многе ствари у систему ваља доградити да 6и се јасно могло видети шта је зарађени _ дохолак, а шта последица ове или зна ситуације. Чини се да ћемо ми још дуго морати. баш због тога што систем није до краја доведен и што да кони тржишта не делују довољно. да убеђивањем и моралним притиском укла“ њамо неке штетне појаве које би иначе развијени систем сам онемогућио,“ Иако су аутори предлом о договарању критеријума о расподели личаих доже дака инспирисани тотредом да се спрече аномапије к да лични дохоци о производности рада, се чини да би трајнију" сигурнију брану представи љало развијање самог с стема тржишта и услов привређивања тако да де“ ходак, сам по себи, д далеко више него досад ћед моторна снага рационално привређивања и рациошал не расподеле личних дож“ дака. И то, уз што мање давање рецепата са стране макар они били привремени и договорени : Раде ВУЈОВИЋ

конкретне мере за решава“ ње насталих проблема општинама. _ Посланик

Цеља Фране Светина У ње закона и да ће за чита с не 7 Председник Већа кјих ГОДИ" нама које су раниј ПР кад те инвестиционе обаве" истакао да би било непри у. раније почињене

нео је да је Извршно образл усвајање имати за последи цу прејудицирање ре буџетску потров њу Републике и наредној години, редној > Хочевар рекао је Да Г може угодити општи на имале превелике стиционе апетита, а зе треба платити, дижу, ке. Посланик Тоне иу дно да све словена штине сносе грешке које 67 на К ском подручју. ј пјЕВИЋ

«

ЕНИ Комисије

да да

Председник

друштвени Шатор рекао је Уредба престала

е

4

| ит | Е " И ти = = пп | === === = = и пр о о о——_Ј 6: =

1 Каја