Borba, 04. 05. 1968., S. 14
__БИСМО ИЗ ПАРИЗА
Ариза
,
„Најстарије! заната“
Пред налетима полиције „лепотице ноћи“ беже из центра на периферију француске метрополе
(Од сталног дописника „Борбе“)
(Париз, маја — Чувени париски воћни и дневни живот уме изненада да промени своја средишта и седишта и да повременог посетиоца овог „града светлости“ често доведе у недоумицу. Ако је скуп елитних политичара био на Сен Жермену, сада је на МЏигалу. Ако је скуп књижевника био на Пигалу или Монмартру, сада је на Сен Жермену. И обратно. Једино се сликари, они са тротоара, намењени туристима и јефтиним платишама, врте око подножја Сакр Кера, одакле сликају све и свашта — од свог видокруга, па до Ајфелове куле, Булоњске шуме и Нотр Дама.
Али, ако би онај „повремени посетилац“ овог града покушао данас да се поново сусретне, негде код Хала, са некадашњим јатом пријатељица ноћи — могао .би да установи да је и њихов живот постао подложан изненадним париским менама. Пријатељице ноћи (неки кажу: и дана) постале су такође птице селице. _ Француске власти су још 1946. „године донеле један закон који је наговестио борбу против проституције. Затим је тај закон пооштрен: а од јануара ове године париска префектура је „на своју руку“ предузеља нове оштре мере.
Шта је данас стварно са простичтуцијом, или боље рећи са „проксенетизмом“ (подвођење и трговина белим робљем) у Француској, тешко је одговорити. Статистике званичвео кажу. да је ова. „професија“ у приметном опадању. Судећи по, самом Паризу, ова констатација би се могла узети као тачна. Али, им она има своју другу варијанту.
Наиме, пошто су најпре биле по-
тиснуте са тротоара, проститутке су. се вастајале или стајале, у тесним
ходницима и маленим салонима хотела и хотелчића.
Међутим, сада им и та прибежимета масовно отказују гостопримство, Нови директори, необавезни према њима и њиховим „заштитницима“, настоје да их се што пре отарасе, — просто зато што су њихови претходници због свог „гостољубља“ били и скинути.
— Па, добро. Где су сада Жанин, Жакнин, Жанет, Жозет, које сам увек налазио овде2! — чуди се наивеи посетилац. . |
— Знате, као и сви лептирићи, отишваи су да потраже више свет-
лости, лијер.
Потиснуте са великих булевараи главних авенија и тргова Париза, проститутке су се претежно биле окупиле око Хала и булевара Де ла Шапел. Али, у тим деловима Париза могле су рачунати само на сиромашнију клијентелу. С друге стра не, међутим, ту су уживале већу толеранцију полиције,
Али, минуло је и то. Ни на Халама више нема за њих места. Хотели им и тамо отказују гостопримство као и на Пигалу, Сен Лазару, 'Бастији, Лионској железничкој станици и другде. Није перспективни план преуређења простора Хала тај који је ове „девојке“ потиснуо са тог терена. По среди је акција париске полиције, која тежи да максимално сузбије проксенетизам. Ова акција довела је, брже него што је и сама полиција очекивала, до сазнања хотелијера да им се због високих казни, тај посао „више не исплати“. Тако је, у року од три месеца, од 400 оваквих хотела преко 220 затворило врата. Од тог броја само их је 80 затворено званичном пресудом, а остало су — „добровољци“. Мимо свега овога нереално би било и помислити да је проституција у Паризу на путу коначног истребљења. Јер, ако у Паризу гори, има тде не гори. Сада проститутки највише има у предграђима. А оне сналажљивије још увек се крећу центром Париза, али на други начин: постале су „кол-терле“ или моторизоване _„Амазонке“, за воланом „тријумфа“, порзпеа“, чак и „јагуара“. Један добар број их је отишао у Западну Немачку и Белгију, стопама верних клијената из војних
— одговара му нови хоте-
јединица одсељене врховне команде |
НАТО; >» :
За париску полицију, и не само за париску, поставља се са читавом овом акцијом против проксенетизма. један нов проблем: шта ће бити са многобројним подводачима и „макроима“, за које је такође наступио тежак период; Постоји бојазан да ће се те особе највећим делом претворити у пљачкаше. Засад су и власти и „погођени“ у фази осматрања. Није, међутим, искључено да ова „нова снага“ из подземља француској полицији ускоро зада пуне руке посла.
'ГАтдреја Партонић
ПРИПРЕМАЊЕ ЗА МЕЧ: ВИДМАР (КАРИКАТУРА ИЗ ЈЕДНОГ ЊУЈОРШКОГ ЛИСТА ОБЈАВЉЕНА 1929
ТОДИНЕ) 5
ДР МИЛАН
14. СТРАНА — БОРБА — 4. МАЈ 1968,
ШАХ КРОЗ ЗЕМЉЕ И ВЕКОВЕ
Лкаделик | -шахобски белемајстор
~ А “А
Професор др Милан Видмар (1885 - 1962) истакнути научник на пољу електронике, први је од наших шахиста убројан у кандидате за шампиона света — Каријера која је текла између електричних
Међународна шаховска федера ција тек је 1948. увела систем так мичења за светско првенство и том приликом озваничила титулу кандидата за светског шампиона: Све до Тог доба водиле су се полемике који велемајстори, на основу својих резултата, имају права да аспирирају на шаховски трон. Стру чњаци су састављали листе које су се доста разликовале, а често и мењале, Једно на њима је у току три деценије било заједничко; име др Милана Видмара!
У неслужбену листу кандидата др Видмар је први пут ушао 1911, године када је на велемајсторском турниру у Сан Себастијану делио другу награду са Рубинштајном, свега пола поена иза Капабланке. Али, заузет научним радом на пољу електротехнике, он никада није посегао за шаховском – круном света. Шах је др Видмар играо ра ди личног задовољства а не ради славе. Одбијао је позиве за учешће на слабијим међународним тур нирима и одлазио је само на оне највеће. Када је 1927. у Њујорку приређен четворокружни турнир шесторице велемајстора, др Видмар је управо био заузет писањем једног дела из области електротех
“нике- Капабланка га је само на тај начин наговорио да суделује, што му је обезбедио низ предавања на тамошњем Колумбија универзитету. Први Словенац с именом
Милан
Видмаров отац, који је доживео 91. годину, био је велики Југосло вен. Кад му се 22. јуна 1885. родио син, дао му је име Милан. Требало је то да буде симбол повезивања свих југословенских крајева, јер је тада у Београду владао краљ
и шаховских поља
Милан, И тако, будући велемајстор је први Словенац који је добио ово народно име. А што се тиче датума рођења, случај је удесио да се појави шаховски симбол: истог дана и месеца, само 48 година рачије, рођен је генијални комбина-
тор Паул Морфи.
У 15: години живота Видмар је већ био најбољи шахиста међу љу бљанским гимназистима. Две године касније он није имао у Љубља ни равноправног партнера. У јесен 1902, отишао је у Беч да студи
ра технику.
ПРЕ 22 ГОДИНЕ: УЧЕСНИЦИ П. ШАХОВСКОГ ШАМПИОНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ У ЗАГРЕБУ
Деби на међународној арени је др Видмару представљао турнир у Нирнбергу 1906, У почетку је имао трему пред чувеним велемајстори ма и изгубио је прве две партије. Др Тараш, који се био заузео да Видмар добије позив на овај турмис: У МУ је НО руку на
ао: — Више се трудите младићу! Било би ма Вра ми приређивачи пребаце да сам „слабог шахисту довед у Нирнберг!
Случај је удесио да су се идућег дана за турнирским столом састали баш др Видмар и Тараш. Наш славни шахиста изврсно је во дио напап и победио је у заиста
· налетеле на лепак, него 3
наш велемајстор победио на тур. ниру на Семеришту.
Ојађени противници
У жаргону бечке шаховске шк, ле, која је доминирала У доба Ви марове младости, замке су назина. не „швиндловима“ и биле су веома цењене. Др Видмар је често оду. шевљавао публику вешто постар. љеним ступицама у које су његову партнери упадали, Они су се више љутили због тога што су изгледа. ли као безазлене мушице кој, су пора за у партији у којој су дотле добу, стајали.
На турниру у Петербургу (дан шњем Лењинграду) 1909. насео је таквој замци др Бернштајн. Њ слутећи зло, он је извео комбина. цију са жртвом, победоносно је устао од стола и, да сви ЖуЈУ, глас но саопштио др Видмару: — Гот. во! Не можете да бравите мат! Видмар ништа вије рекао, већ је извео потез којим је потпуно изне надио противника, На своје запрепашћење Бернштајн је увидео да не само не може да изведе мат, већ и да губи краљицу. — Шта је овог — дрекнуо је сав избезумљен и почео је да се чупа За косу, После неколико потеза морао је д капитулира. Публика се смејала, 1 и многи мајстори су збијали шале на Бернштајнов рачун.
Читавих пола века после тог др Видмара су пратила Бернштајнова пребацивања што га је толи ко бламирао пред шаховском јавношћу. То се видело и за време Хр шаховске олимпијаде 1954. у Амстердаму. Др Видмару, који је обав љао дужност врховног судије, јад љено је ла др Бернштајн неће не ком Италијану да преда партију њ ако је прекорачио време, Кад је » лемајстор приметио Да прилази др Видмар, порушио је фигуре У знак предаје и смркнуто рекао: — Не ћу да Видмару пружим задовољство да ме контумацира!
Жртва духовите Видмарове зам ке био је и др Еве 1929. на велемајсторском турниру у Керловим Варима. У тренутку кад је Холан-
1946. ГОДИНЕ. ДР МИЛАН
ВИДМАР СЕДИ У ПРВОМ РЕДУ У СРЕДИНИ
ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ТАКОЗВАНУ ПОЛИТИЧКУ ЕМИГРАЦИЈУ (9)
„рута издаја Петра другог“
Гнев у емигрантским редовима због „пр
Претходни наставци н цији говорили су о терорист јама врупе пустолова митет за прихватање емиграната“. људи, како га они сами сл
Данас настављамо јуче започето писање о а Дионисије отцепио Канадско-америчку епархију
ла у емиграцији када је од Српске православне цркве.
У свађи око цркве и Дионисија, посебно важну улогу одиграо је и бивши краљ Џетар Карађорђевић. У почетку потпуно на страни Дратољуба Миливојевића _ Дионисија, „краљ“ је у августу прошле године изненада изменио став: јавно се покајао због подршке коју је пружао Дионисију, којег је назвао „расколником“, и позвао је „све Србе и Српкиње, честите и поштене, и цркви одане да се с погрешног пута врате својој светосавској цркви“.
Тако је у целој емиграцији настала велика пометња.
„Позив краља Петра Србима“ под овим насловом преко свих стубаца у врху прве стране орган Српске народне одбране у Канади „Глас канадских Срба“ (у Канади. иначе, постоје две организације емиграната под овим истим називом. Једна издаје лист „Глас канадских Срба“, стоји на позицијама да је Дионисије расколник. а друга Српска народна одбрана чији је званични лист „Канадски србобран“, на сваки начин доказује да Дионисије у ствари „отцепљењем спашава Српску
православну цркву) доноси 24. авследећи текст:
ине туста прошле тод пре четири године. 15. јуна 1963. године по савету несавесних назови при= џи позвао све вас да приђете одметнику од Српске цркве дионисију миливојевићу. ·
Увиђајући јасно колико сам погрешио, ја имам довољно моралне храбрости, као ваш краљ, да своју грешку према вама и свој грех према Српској цркви јавно признам и се искрено покајем...
Позивам све бе и Српкиње. честите, поштене и Цркви одане да се с погрешног пута врате својој светосавској цркви... Надам се да с век показао пово ралне храбрости То очекујем и од
ам као краљ и као чољно и грађанске и мода признам свој грех. свих правих Срба ко-
аше серије о такозваној политичкој емиграичко-пропагандним антијугословенским акцикоја је у Паризу била основала „Југословенски ко"Гакође је било говора и о животу ових
икају у својим листовима.
ситуацији која је наста-
ји су кренули погрешним путем. То и ништа више“.
„Краљева порука“ изазива талас огромног изненађења међу читавом емиграцијом. Његови дојучерашњи
савезници У признавању. епископа
Дионисија, сада се листом окрећу против „краља“.
„Натраг на старе путеве отаца и праотаца наших“ позива Драго-
љуб Миливојевић Дионисије у „Срп-
ском прегледу . органу „Српског нау слободном све-
ционалног одбора
ту“. „краљ Петар 1 призна спрегу Тито — Герман“ пише на првој стразванични орган Организације српских четника „Равна гора. Обавештавајући о изненадној промени става Петра Карађорђевића лист Српске народне одбране у Америци „Слобода“ пише:
„Српски национални одбор са жаљењем износи овај случај са краљем пред српску јавност. можемо да уверимо Њ.
ни
оде аће затраст о! зефиа Гебота). Бе Босе с! Сапади Аотђонној ах зесоту Сит МАЦ — Рок Обе
БРЕ УБА 10 ГОЛИЗА ХХХУУ,. 5;
ерапшки — Ови 1 ХРБОВ, ОМТАЦО
позив КРАЉА ПЕТРА СРБИМА
да је без икаква 0снова Његова нада да ће му се придружити сви његови лојални следбеници. Истину, стварну истину, зна српска емигтрација: ова очигледна несигурност Краљева у избору става „само показује да његово нервно стање још није у потпуном реду. Краљ је имао нападе које собом доноси оболела јетра и у току тих напада изненадно је променио своје мишљење“.
И док је „Слобода“ опрезна покушавајући да одлуку Петра Карађорђевића објасни његовим „нервним стањем које није потпуно у реду“. листови „Српска борба“ и „Канадски србобран“ обарају се на бившег краља врло жестоко. ЏПредњачи у свему др Слободан Драшковић, председник Српског културног клуба „Свети Сава“ и уредник „Српске борбе“. Он је поред низа чланака у своме листу, издао и посебну публикацију у којој се, већ у поднаслову, каже: „Патријарх Терман и Њ. К. Петар П као оруђе Брозове политике“.
„Нема никакве сумње, пише Драшковић, да је он (говори о Петру Карађорђевићу) један очајно слаб човек. Зато је у његовом случају тешко говорити о гледиштима, _убеђењима, мишљењима, принципима, јер све то има смисла само ако постоји одговоран процес обра-
в. Краља Петра п
зовања мишљења и принципа и ако постоји доследност У њу. А бивши краљ
њиховом спровођеПетар се осећа то-
ои нтине· ПИРЕТАЛАЧА. ЗА СВЕ МЉЕ. на гониту за воле ја зиет 1 Гојбмнии рој "о
ТОК АД. СОЏМТАЈЕУ
Рег уем улоо Реј ил томиће [1]
„УВКЋАЈУЋИ ЈАСНО КОЛИКО САМ ПОГРЕШИО, ЈА ИМАМ довољно МОРАЛНЕ. ХРАБРОСТИ, КАО ВАШ КРАЉ, ДА СВОЈУ ГРЕШКУ ПРЕМА. ВАМА Н СВОЈ ГРЕХ ПРЕМА СРПСКОЈ ЦРКВИ" ЈАВНО ПРАЗНАМ И ДА СЕ ИСКРЕНО ПОКАЈЕМ, — ПОЗИВАМ СВЕ СРБЕ И. СРПКИЕ, ЧЕСТИТЕ, ПОШТЕМЕ И ЦРХВИ ОДАНЕ, ДА СЕ С ПОГРЕШНОГ ПУТА ВРАТЕ С80Ј0) СВЕТОСАВСКОЈ ции
ПРИПОВЕТКА ГЛАСА
НЕДОРЕЧЕНА ИСПОВЕСТ
>>
мријатеља 5 ЕРЕ а ша | мрена г. Дленисију
Гиз каање мори Њиоснвог подиаметиа Краља Петра прими сло сманви Мраљев стаии, увући бујна и Сржшњаа у Стбемо
НИ. ои Пре четири години, тијјужа 1963, мо савету весазе:
В. МАРИНКОВИЋ _ У. И ЈАВНО ГЛАСАЊЕ
(тастом, 11, —— пара]. улрте вам ОРИ | по ихталу се аду мети за ће бита.
(У ст] о С ј = КЕНЕТ ШЕНЕ а та Ја ти еони на ња . 5 о Брољ Машин ин пити бана ивнанивања, ти ва.
НАСЛОВНА СТРАНА ГЛАСА КАНАДСКИХ СРБА СА „ПОЗИВОМ КРАЉА ПЕТРА СРБИМА“
евртљивости“ бившег краља
лико слабим и беспомоћним у проблемима и догађајима око себе да није у стању ни у једном да заузме став који би бранио до краја... Од 820. године, од великог жупана Властимира до краља Александра, имали смо 34 српска владара. Никад ниједан, ни бан ни велики
краљ и цар српски, ни Воји-
жупан ни сављевићи, ви Немањићи ни Карађорђевићи ни Петровићи ни Обреновићи,
ниједан није окренуо против
никад се Петар је то учинио.“
свог народа.
И емигрантски песници кроз „Српску борбу“ сипају свој литерарни отров на бившег краља:
Ђорђе пеливановић у песми „Србин Србима“: С поштовањем листам прашне странице Које одишу крвавом историјом Србина
и међу владарима српским тражим издајице
„
и не нађох никог сем Петра другог — витешког оца сина.
Заборави име и патње свог рода
продаде душу ђавољем ортаку
ухвати се свесно у коло изрода
копајући сам себи усред пакла раку
У списку издајника стекао си предност
и именом ко љага историје бићеш
А при погледу на Србинову вредност
издајничко лице у каљузи крићеш“ „песник“ под псеудонимом „Чика ' пера из Качера“.
„Писмо је писано у Монаку
Целом Српству за невољу јаку
Писмо служи црвеноме слуги
А нажалост потпис — Петар други
Немањића круна потамнила
Њу је густа тама обавила
Њен носилац сада јој пркоси
Јер он није кадар да је носи
тде краљ може да се преокреће
Нација се ставља на распеће“.
Коначно, на страницама „Српске борбе“ јавља се и „највећи песник српске емиграције“ Мића Јовановић
песмом „Збогом династијо“.
„Рече ти — „Збогом династијо“ А и својој светлој круни Издаја је мајко Србијо
У корист „комуни“
Постаде, Петре, срамни издајник и свету борбу обману
И сад си само најамник Српскоме Јуди Терману
Бели орао љутито кличе Крилима српско небо пара
„О жалосни краљу издајниче Ова птица неће таквога цара“.
"Мирољуб Максимовић
“ (Наставиће се) ·
великом стилу. Са свих страна је примао честитања, Била је то нај лепша партија турнира. А Тараш ипак пије био задовољан!
У почетку своје шаховске кари јере Видмар је играо и слепе пар тије. У Љубљани је изазвало зацију кад је у кафани „Валвасор“ одржао 3. априла 1904. продукцију на осам табли без гледања. Шест партија је добио и две изгубио.
Име обележено у електротехници
машинског инжењера Видмар је добио 1907. и исте годи не запослио се у фабрици „Елин“ у Вајцу код Граца. Била је то фабрика електротехничких производа и тако је млади инжењер одмах ушао у струку која га је интересовала. Титулу доктора технике по стигао је 1910. Као истакнут струч њак позван је 1912, у Ганцову фаб рику у Будимпешту где му је шеф био др Блати, чувен и као електро техничар и као компониста шахов ских проблема. Са књигом „Трансформатори“, која је преведена на више језика и уведена као умбеник. у многе школе, др Видмар је стекао огроман реноме. У теорији хлађења електричних машина позезата је „Видмарова формула“, а у привредној теорији електричних машина „Видмарови закони“.
У јесен 1918. др Видмар је поло жио доцентски испит на бечкој ви сокој школи. Одмах му је саопште но да — ако се сматра подаником новообразоване Југославије — че може у Бечу да тече универзитетску каријеру. Велемајстор се ни часа није предомишљао већ је от путовао у Љубљану, где је идуће године оспован универзитет. Постављен је На чело електротехнич ког одељка, |
Заузет редовном дужношћу и научним радом на електротехници, др Видмар је само повремено могао да наступа на турнирима. Једно време он је био једини аматер међу велемајсторима.
·" Шаховској борби др Видмар је прилазио са мирноћом научника и уз пуно залагање, Партије су му се истицале чистим стилом, дубоком стратегијом и техником игре, тако да су увек добро дошле онима који студирају шах. Др Ласкер, анализирајући партије појединих велемајстора, за тр Видмара је рекао да има „разоран стил“. То је признао и Аљехин када га је 1926.
ђанин поверовао да је прел лобедом, Видмар му је жртвовао кр“ љицу и изматирао га у три поте за.
Најчешће је ипак, страдава, Нимцовић. Преп сваки сусрет 4 Видмаром хватала га је паника, На Семерингу 1926. је између њих настала на плочи компликована 70 зиција. Нимицовић је захтевао од судије да натера нашег велемајсто ра да седи за столом и кадније на потезу. Тобоже, то му је потребво да би одгонетнуо „шта мисли" пар тнер. Мако захтеву нема основе У правилима, Видмар _ је прекину шетњу по арени и сео. Али Начи“ нио је такво лице да је Нимцо вић одмах затим погрешио и: пре пео пораз. |
На жељу Нимцовића, др Вил“ мар је једном приликом обећао су дији да за време партије неће 1у шити. Одједном је Нимцовић ско чио као опарен и појурио судији“ — Ено, др Видмар је прекршио 9 ћање! — Судија је погледао и 3857 дио се: — Па ја не видим да он ши! — Да, али он обрће табакеру У руци и „прети“ ми пушењем. 4 У шаху је доста пута претња опас нија него само дело!
Признања заслужном велемајстору
Међународна шаховска федере ција ФИДЕ показала је да цени + слуте др Видмара. Када је 1948. Фф танизован меч-туренир да би шах“ сти добили после Аљехинове сир" ти новог шампиона, за главног су“ дију је одређен др Видмар. ИсУ дужност обављао је и на две олух пијаде: у Дубровнику 1950. и 27" стердаму 1954. Био је такође тла“ ни судија велемајсторског турнир“ на Бледу 1961.
Са именом др Видмара повеза“ но је оснивање Југословенског 1 ховског савеза 1920. у Загребу ко“ ме је он био први председник. ВА штим шахистима су Видмарови 35 песи послужили као велики 197 стрек за рад, како То показуј 4 тава плејада мајстора која се поја вила иза њега.
Др Видмар је умро 9. октобее 1962, у Љубљани од срчаног инфер кта седећи за писаћим столом. 1 следњи чланак који је написао Ма је о Бобију Фишеру. И у пооди“ лим годинама, уочи смрти слав, велемајстор је пратио уздизаћ, младе генерације,
Озрен Недељковић