Borba, 04. 05. 1968., S. 15
"И
__БОРБА-ПРЕ 20 ГОДИНА
Свој првомајски број „Борба“
ампала на шест страница. Н реко целе прве стране објављен ге Уводник под насловом: „Жиј Први мај борбена смотра сна ге народа Југославије“.
Поред осталих, у броју су при ози Влајка Беговића („Производ Х и подизање животног стандар дау овогодишњем плану“), М. Ви торовић. „Наша нова култура зина радних маса“) и М. Бајеца („Радни колектив рудника Бреза пример високе свести наИХ рудара“). тлавна илустрација на првој је Зуке Џумхура: радник са црвеном заставом, жена са сно пом пшенице и маса младих иза
њих. ПРАЗНИК
У првомајској смотри у Београду је учествовало 180.000 људи, у Загребу 130.000 људи а у Љубљани 60.000,
ач „Борбе“ посебно место даје паради у Београду и колони пет најбољих колектива. То су рудари Трепче, ударници железаре из Зенице, фабрика цемен та „10. коловоз“, рудари Алексин да и Ложионица из Загреба.
У смотри је био и Петар Вујичић, земљорадник из Шимановца, који је „поред обавезних вишкова дао држави изнад плана 6,5 ме тара кукуруза и 100 килограма пшенице“. .
Продефиловало је три хиљаде сељака из панчевачког среза, а на челу транспарент: „У Народној Републици Србији имамо 9.000 бораца за већи принос“.
Транспарент бродоградилишта „Уљаник“ гласио је: „У борби про тив фашизма пала су 34 радника, 16 их је интернирано, један је по тинуо бранећи машине. Затим, 1946, политичка борба, 1947. годи-
- — где си био
Пег нај
бољих колектиба
3
И ПРЕКО БВИШКОВА: КОНТРАХИРАЊЕ ОБАВЕЗНИХ ВИПКОВА ЖИТА У ЈЕДНОМ ОД СЕЛА КРАЈ БЕОГРАДА
не борба за машине, 1948. борба
за Петолетку.“ ЗАРОБЉЕНИЦИ
Танјуг јавља: септембра 1945. године отпуштено је кућама 8.988 немачких ратних заробљеника, 1946. године 3.530, 1947. године 3.997, априла 1948. године — 1.503. До краја 1948. сви заробљеници ће бити пуштени кућама.
СсЛлАНСКИ
У присуству Клемента Готвалда, у чехословачкој Народној ску пштини почела је дебата о нацрту новог устава. Први учесник у дебати је био Рудолф Слански, ге нерални секретар Комунистичке партије Чехословачке. Поред осталог, он је рекао: „Изражавају-
— Шетао сам и удисао дивни пролећни ваздух.
— Дунш да видим.
(„Атањок“, Москва)
— Пролеће, шта то беше. Је ли то нека нова тродавнљмица7
(„Илустре“, лозана)
(„Атањок“, Москва)
— Према мојим прорачунима, сутра одла-
зим у пензију. („Панч“, Лондон)
ћи велике друштвене промене, наш нови устав представљаће доказ политичке зрелости нашег на рода, доказ више и савршеније демократије. Захваљујући полити ци владе Клемента Готвалда, наш народ је постао господар у својој земљи и нови устав ће се увек ве зивати за име Клемента Готвалда.“ Е
СПОРГ
Тријумф југословенских спорти.
ста. Специјални извештач „Борбе“ Лазар Мартиновић јавља да је Просинек победник у бицикли стичкој трци Варшава — Праг.
Тениска репрезентација Југосла вије победила је Турску са 3:0. Ју тославију су представљали Митић и Палада.
Фудбалери Црвене звезде побе
— Мора да је касно, гасе осветљење.
дили су МТК са 3:2, а Бохемијанс са 5:1. Партизан је победио Бохемијанс са 3:0 и играо нерешено са МТК 1:1. Најистакнутији игра чи: Дракулић, Ђајић и Ловрић (Црвена звезда), Сенчан, Радуновић, Јовановић и Атанацковић (Партизан).
БИОСКОПИ
У 19 београдских и земунских биоскопа приказивано је 19 совјет ских филмова. Међу њима: „На стражи. мира“, „Слава Москви“, „Максимова младост“, „Заклетва, „Непокорни“ и „Тринаестори ца“.
ОГЛАСИ
Београдско предузеће „Трудбеник“ купује уз повољну цену јед не чезе.
(„Еуропео“, Милано)
5 Тај тражи секретарицу истод 25 старости “ са најмање 30 година радног стажа.
(„Квик“, Минхен)
| по Тата, замисли, пронашао сам твоју књижицу из трећег разреда.
Праг)
(„Крокодил“, Москва)
сРОТОПЛОВ
АТА
15. СТРАНА — БОРБА) 4. МАЈ 1968.
У овом наставку ФОТОПЛОВА нешто ћемо одступити од строго а
нолошког реда, којег смо се досад држал логом: од сутра, 5. маја, до идуће суботе, Црвеног крста — која се сваке године одржа
и. То чинимо с посебним раз11. маја, слави се Недеља ва у првој половини
маја, тако да обухвати 8. мај, рођендан Анрија Динана, зачетника и оснивача Црвеног крста. Тој недељи, која ће и код нас и широм света бити свечано обележена, посвећујемо овај број ФОТОПЛОВА.
ОСНИВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ
ЦРВЕНОГ КРСТА
Француски цар Наполеон ИТ обећао је сардинском (пијемонтском) државнику Кавуру да ће пружити војву помоћ за истеривање Аустријанаца из Ломбардије и Венеције. Краље вина Сардинија је у замену обећала Француској — Ницу и Савоју. Кад је, априла 1859, Сардинија одбацила аустријски ултиматум да се разоружа — а Аустрија јој на то објавила рат — Наполеон ШП! је испунио обебање и кренуо с војском на Аустријанце. _ Одсудне битке у том рату, којим је почело уједињење Италије (а о комеће у ФОТОПЛОВУ бити више речи другом приликом), одиграле су се код Мађенте (4. јуна и Солферина (24.
јуна 1859) На бојном пољу код Сол-.
ферина остало је близу 40.000 рањеника без икакве помоћи и неге, препуштених летњој жези, пљачкашима и птицама-лешинарима.
Швајцарац Анри Динан (Непл Рипат, који се ту случајно затекао са групом туриста(!), потресен патњама рањеника и огорчен скоро потпуним одсуством сваке санитетске службе, импровизовао је, уз помоћ жена из околине, службу прве помоћи рањеницима, Три године доцније, прогоњен сећањем са страхоте које је видео и које је само у малој мери успео да ублажи, Динан је објавио књигу „Успомена на Солферино“. Та је књига имала снажног одјека. Женевско „Дру штво за јавну помоћ“ одмах је почело да проучава предлоге које је аутор формулисао у закључку своје књиге: Зар се не ум могла, још у доба мира, Зар се не би могла, још у доба мира помоћ рањеницима у случају рата7 Зар не би требало да владе и државе закључе један међународни споразум који бџ таквим добровољним дру
штвима пружио правну основу за деловање7 .
Четворица коју је Женевско друш тво одредило да проуче ова питања
— генерал Дифур (Ршеоџт), Гистав Мроаније (Стиаафаме Маутлег), др Апија (Аррја) и др Моноар (Машпоп), заједно. са самим Анријем Динаном образују, 17. фебруара 1863. Стални међународни комитет за помоћ рањеницима (познат као „Комитет петорице“), који ће касније узети назив Међународног комитета Црвеног крста. Од 26. до 29. октобра исте те 1863. године на позив овог „Комитета петорице“, састала се у Женеви прва међународна конференција представника из 16 земаља, која, у ствари, представља оснивачку скупштину
Међународног црвеног крста. Конференција је донела низ резолуција посвећених оснивању националних дру
АНРИ ДИНАН (1828—1910) ИМАО ЈЕ ТРИДЕСЕТ ЈЕДНУ ГОДИНУ КАД ЈЕ УЧИНИО ПРВИ ГЕСТ КОЈИ ЋЕ МУ КАСНИЈЕ ДОНЕТИ НОБЕЛОВУ НАГРАДУ ЗА МИР. ОВА БОАСОНАСОВА ДАГЕРЕОТИПИЈА СНИМЉЕНА ЈЕ 1864. ГОДИНЕ, КАД ЈЕ ДИНАН ВЕЋ БИО „ПРЕВАЛИО“ ТРИДЕСЕТ ПЕТУ.
БИТКУ КОД СОЛФЕРИНА И РАЗБОЈИШТЕ НО| СЛЕ БИТКЕ НИЈЕ ОВЕКОВЕЧИЛА ФОТО-КАМЕРА. ЈЕДИНА ФОТОУСПОМЕНА НА ТАЈ РАТ ЈЕСТЕ ОВАЈ СНИМАК „ТРИЈУМФАЛНОТ __УЛАСКА“ БОБЕДНИЧКИХ ФРАНЦУСКИХ ТРУПА, СА НАПОЛЕОНОМ ШОНА ЧЕЛУ, У ПАРИЗ — 1. ЈУЛА 1859 ПЕТ ДАНА
ЗАКЉУЧЕЊА. С АУСТРИЈОМ. СНИМАТЕЉ ОВЕ ФОТОТРАФИЈЕ НИЈЕ ПОЗНАТ. по ИЗДУЖЕНИМ ТРАГО ВИМА ВОЈСКЕ У МАР| ШУ (НА СРЕДИНИ) МОЖЕ СЕ ЗАКЉУЧИТИ ДА ЈЕ „ЕКСПОНАЖА“_ ТРАЈАЛА ВИЦЕ ОД ЈЕДНЕ СЕКУНДЕ.
шттава Која ће, У случају рата, пружати добровољну помоћ војним санитетима, Једна оп резолуција односи се и на међународни амблем тих друштава — то је црвени крст на белом пољу (у знак признања Швајцар сЕој, кар земљи-домаћину оснивачке конференције, пошто је швајцарски федерални амблем — бели крст на црвеном пољу).
Тодину дана касније, 1864. донета је прва Женевска конвенција, којом су принципи и циљеви Црвеног крста добили међународно-правну санкцију. Седамдесеттрогодишњи Анри Динан био је, 1901. први човек коме је додељена Нобелова награда за мир У. знак признања за огромне заслуге које је учинио човечанству, почев од оног дана кад се случајно задесио на разбојишту код Солферина.
У ОВОЈ ЗГРАДИ ЗВАНОЈ „АТЕНЕ“, У ЖЕНЕВИ, ОДРЖАНА ЈЕ 26—20. ОКТОБРА 1863.
КОНФЕРЕНЦИЈА
КОМИТЕТА ПЕТОРИЦЕ“ СА ПРЕДСТАВНИЦИМА
из ШЕСНАКЕСТ
ЕВРОПСКИХ ЗЕМАЉА. НА ТОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ УДАРЕНИ СУ ТЕМЕЉИ МЕЂУНАРОДНОГ ЦРВЕНОГ КРСТА.