Borba, 26. 12. 1968., S. 2
Леонардо да Винчи је објаснио да она сива светлост Месечевог српа потиче од Земље. Касније, Галилејев ученик Бенедето Кас"тели тврдио је да Земљини океани рефлектују на Месец тамнију сенку од пустиња или снежних предела. Посматрајући Месец, он је претпоставио да У Тижхом океану мора да постоји неки велики, дотле непознати континент. Четири. деценије после тога капетан Кук је открио Аустралију. |.
Лет до Месеца је етапа у упознавању космоса. Корак ближе ка одгонетању постанка и историје Сунчевог система. Можда и живота, односно друкчијих обли-
БОРБА
фебруара 1922. године
покренута је
Одликована Орденом заслуге за народ са златном звездом
РУКА ДО ЗЛАТНЕ КУГЛЕ
Ту је и крај једне исконске заблуде. Она мека месечина, која знане нам пределе чини нестварним а жеље остварљивим, потиче од — боје прљавог песка. Али велика открића, била пријатна или не, увек носе са собом историјску утеху: нико досад није био толико близу 'сјајној Месечевој кугли, премда смо сви, откад постоји људски род, још из колевке покушавали да је дохватимо.
Можда је то и једини, у овом тренутку површно схватљив, од-
говор на питање; зашто Месец
Подвиг храбрих са „Апола 55; као и сваки досадашњи човеков лет у васиону, део је велике космичко-технолошке _ трке двеју суперсила. То је досад највећи домет у програму на који су, од лансирања · првог, „Спутњика“ 1957, две суперсиле утрошиле преко 100 милијарди долара. Али изнад свега то је и потврда једне велике човекове вредности: тежње за откризањем непознатог и далеког и способности да томе ор танизовано подреди — и на томе искуша — практично сва своја егзактна сазнања.
Пред таквим изазовом _универзуму, људска историја мора да остане глува за националне престиже.
Космонаутика постаје огромна машинерија са још ненаслуће-
слу научници нас упућују · на каузалну повезаност небеских тела. И верују да је на помолу шан са да људи из даљине сагледају Земљу као један свет, што је уз све технолошке нузпродукте астронаутике — и морални прогрес, огромни подстицај развоју ху манистичких дисциплина.
Разуме се, људске жеље су често политичне, а сваки сличан по двиг је и значајан политички поен. Е У тим великим представама пред лицем света актери дејствују у складу са прецизним плановима не само техничких, него и пропагандних машинерија: . космонаути рецитују Пушкина, а астронаути једу божићну ћурку. Утакмица свакако није лишена ни "замисли о освајању Месеца као стратешко-војног пункта. У васионској трци, без обзира на то ко за ким моментано гута космичку прашину, мали народи наслућују и могућу опасност од новог вида хегемоније великих.
Све су то, међутим, питања ко ја се тек отварају. Решаваће их будуће генерације. Али оно што ми, у овим условима и руковођени логиком мира, можемо да знамо — оправдава у сваком случају апел једног научника који је рекао: „Стратегија мирољубиве коегзистенције и мирне сарадње мора на сваки начин да буде продубљена. Морају се разрадити.
ка промене материје. У том сми-.
МИРКО ТЕПАВАЦ
Лажне конфро
Крупне промене доживео је У последњих неколико година и наш Савез комуниста. Он се мењао, мењајући ствари око себе. Већ данас он је, најнапреднијим и најразвијенијим својим делом схватио и преузео своје нове од говорности. Мора се, међутим, ре ћи да тај процес не само да није завршен, него још суштински није ни обухватио цео Савез комуниста. Наше се друштво последњих година мењало тако 6рзо и тако противречно да један део носилаца и извршилаца тих промена још није успео схватити њен пуни и дубљи смисао. ДУ бока диференцијација тече и данас у широким редовима Савеза комуниста, иако су споља видљиви знаци те диференцијације често неупадљиви и противречни. Међутим, треба рећи да још увек постоји и велико одстојање између прихваћености политике Савеза комуниста у органи зацијама Савеза комуниста и њи хове способности да буду идејни предводници своје средине, да 0купљају најсмелије и најсавреме није, да уједине и воде своје при сталице и у току политичке акције открију и разоружају своје идејне и политичке противнике. Зато се јасно и отворено мора рећи да је Савез комуниста уне колико изостао иза друштвених промена које је сам запдчео и „спроводио. Мисли се, пре свега, на недовољан степен утицаја 0них снага и формација у Савезу комуниста које дубоко разумеју и спремно прихватају одговорност и обавезе које Савезу намеће демократизовано, модерно самоуправно социјалистичко друштво. Мисли се на потребу ликвидације својеврсног стања и политичке коегзистенције и идеј не анархије у Савезу.
Различита мишљења у Савезу комуниста ће трајно постојати али неће моћи остати лично пра во чланова Савеза комуниста и
. чланова форума да делују пре-
ма „свом“ нахођењу у широј сре дини игноришући мишљење, ста
вове и одлуке свога Савеза и своје организације. Ако ови односи не буду јасни или не буду владајући, нови људи у руковод ствима и чланству Савеза комуниста неће ништа моћи да ураде. Пред нама је једноставна попитичка истива: што год је друштво демократскије толико партија мора бити јединственија и организованија. Такође се мора оспорити право припадања руко водству и чланству Савеза кому ниста онима који немају више ни воље ни снаге, па често ни угледа да се укључе у јавну политичку борбу. Поред свих о-
"вих неразјашњености, али не без
везе с њима, дошле су у последње време до израза и лажне конфронтације између „професионалаца“ и комуниста из самоуправних организација, измеђЂу „руководства“ и оних који су
· некада у њима били или су же-
лели да буду, између младих и старих, између „послушних“ и „слободоумних“, између „старосе делаца“ и „придошлица“. Најзад, треба отворено рећи да се и бор ба између различитих схватања социјализма у свету, на својеврстан начин рефлектује данас и
у нашем Савезу комуниста. Иа-.
ко се антисамоуправна и антиде мократска схватања изражавају ретко и само у индиректном 06лику она нису због тога мање опасна. Један од израженијих недоста така СКЈ је у томе што је последњих година ослабио своје ин тересовање за политичка струјања ван уже сфере политичке 60 рбе. Није видљива и није довољ но утицајна формација интелектуалаца — марксиста и широким областима друштвених наука и културног стваралаштва. Неки од њих се крајње толерантно па и индиферентно односе према идеалистичким или вулгарно-материјалистичким теоријама и по гледима, остављајући „политича рима“ да предузимају административне операције онда када већ такви погледи и теорије постане не само тенденције у науци него директна акција у по-
литици. Савез комуниста мора анализирати зашто се један део интелектуалаца радије осећа део „сталежа“. него део Савеза комуниста коме припадају. То све у највећој мери важи и за широко подручје образовања и кул туре, где у највећој мери долазе до изражаја струјања која су у непосредном суседству са идеолошким и политичким превирањима. Неразвијена или идеолош ки неборбена критика и есеисти ка пропушта, мимо себе нарасле прозападне и происточне утицаје; малограђанштину, национали зам па и отворену „идеолошку“ контрабанду.
Последњих месеци примљено је близу 14.000 нових чланова, углавном омладинаца, у Савез комуниста. То је веома значајно. Међутим, „подмлађивање“ је само један од услова за његову трансформацију. Оно само по се би није гаранција да ће Савез комуниста бити револуционарнији, мада је политичко отварање Савеза комуниста према мла дима доказ да он разуме своје место и улогу.
Често су се ових месеци могла чути екстремна оцењивања да је омладина било. „незрела“ било „једино“ револуционарна. Омладина није друштво за себе, она носи све основне карактеристике општих идејних, политичких и моралних особина свога времена и своје средине. Из ње них редова се такође мора издвојити њен најсвеснији, најборбенији и најспособнији део, тим пре што је тај део очигледно ре лативно бројнији и политички заинтересованији него последњих година. Тек присно политичко и акционо повезивање нај прогресивнијих „старијих“ и нај бројнијих „млађих“ даје основ за "наставак револуционарног континуитета Савеза комуниста.
Данашња наглашена револуци онарност ' младих неће остати пролазни занос уколико буде за снована на дубљем разумевању времена у коме живимо и његових захтева. Прогресивност се не верификује на множини и
"захтева и жестину побуца 200)
нтације“
жестини револуциона Н
ва, него на стварном их За да се не пропусти оно пп У гуће и не прокламује бр, У нереално. Лажна подела. ш тва — која је последњих Дру, већ добијала оштрије рају на младе који траже бол 7 штво и на „руководства“ “7 тете“ који треба, ако ну „Кому, ВР НИ то да п СУ кор. могућа је и деплас њ тву треба ПЕРПИНИ та: Дру, ново, а не само побуну 4 % старог. Без обзира на ма
ће остати ако реалност Ста пвлен „ново“. % пе ом. ао што је тачно комуниста знатно из за Саве га угледа и утицаја на ОД с
"
и на друштво ако не бу револуционарна хтења и омладине. исто тако је да се побуна омладине не би гла реализовати без, а не против, Савеза Свака политичка акција бе веза комуниста или против Сб га значила би коришћење дине за циљеве који су = ни и њеним и др тенк: 'Ова „истина је тим а што данас нису ни малобројне силе иу Батрић. % љи и ван ње које н славији не само Ана ут ле, него су спремни и да 7 стакну. Њ На срећу основ за или страховање да гла ладине то не разуме За ван је и не изражава које она заслужује. Неверовања у омладину било би данас ствари неверовање у нашу 4 луцију. Наш соција само политички режим нету се. ведочена воља, расположење у веровање најширих слојева зе рода, а пре свега омладине, (у је успео да избегне многе де схватања и грешке других ( лика социјализма у свету, он не може избећи своје сопти не.
77
|
Ру
"Део изр ЗЕН пена г
СК Војводине
међутим, прикупили подоци о броју запослених пен
Прописе о регулисању ове материје требало би ла ло
Ај
нађу неки путоказ др жем ног циља. Као пример не
димо обележје према Пљнинарском · дому „Осовљ“. При завршетку асфалт пута за Шрвени Чт пхт ји табла која показује ти ским путем правац и „Осовље“. Никаквог ду“ путоказа нема, Тек кал = дође до планинарског дон». наилази се на'путоказ који означава: додазак.до 11-
носе комуналне заједнице оситураника. Загреб, децембра Ива ДЕНАЦ, тредседник СУБНОР Загреба
Зашто
зионера и о њиховим радним местима. видело би се да такве меге неће дати 0очекиване ефекте. Пензионе ри су већином запослени У већим граловима. а на повременом послу или са скра | Ћеним радним временом. | -„Шрема евиденцији Завода | за запошљавање града Зат
принципи и научни методи за во ђење интернационалне политике. Ти принципи и ти методи морају да се заснивају на научном пред-
ним индустријско-технолошким, војно-политичким, моралним и филозофским последицама. У тим зачецима једне нове цивилизаци-
је леже и први научни резулта- виђању посредних и непосредних ти чијег практичног значаја још
последица“. не морамо да будемо свесни. Кад Драгослав РАНЧИЋ је пронађена електрика, није се и Ина Ми
упасне одушке ·
знало да ће она покретати моторе... дрјар ЕМИН
Тај лет око Месеца био је, да-
кле, победа над недостижним. = |
ми смо ових дана, како се то до- П рба Никсонођћа
тађало и раније, од првог Гагари-
новог продора у космос, били по- рефор ма
мало и песници звездане праши- те
не и филозофи бесконачних про- Нови председник САД Пара
с : _ _ сон, који ступа на дужно х -
странстава: Били смо, тате фа у који у еН је обавио једну ре-
Рлинирани лудом смелош У самог форму: одлучио је да жене његових
чина, попут деце која гледају ак министара буду позиване на информа
робате на летећем трапезу. тивне састанке које шеф Беле куће држи са својим најближим сарадницима. Они су, пре неколико дана, доби-
Са огромног растојања видели смо колико је мала Земља. И ви ли позив са сасвим новим „упутством: дели смо најзад, својим очима, мат ах "ПРЕ РРА
: ке е е
загонетно лице Месеца. То је, кад Кено аде и у политици, а помало је реч о основним чињеницама, (у матријархално расположене, сигуруглавном све. Али, рационално . но су поздравиле ову реформу, али је гледано, у тој каузалној повеза- она створила мали проблем: треба ли Нности Месечевог и Земљиног из- министарске супруке подврћи обавезном утврђивању колико су сигурне У
гледа и можемо да назремо свр-
погледу безбедности државних тајни сисходност овог скупог и хазард- и како то известит Сада се и то питаног лета.
ње проучава.
Примопредаја дужности у Саејш аепарменшту
'
почнемо с овим — у горњој фидоци су аспмринм,.. АЈ (Карикатура У америчком листу „Интернешенел хералд трибјун“)
Раск Вилијемсу: „Да
"расположењу
Већина грађана дочекује Нову годину код своје куће, с обзиром да су цене у жотелила м кафанама трилично васоке. Такав обичај није лош, али има нешто што му се не свиђа.
Тако, на пример, на измажу сваке године, то јест око 23,50 часова, и поред тога што је забрањено туцање на јавним _ местима, један део грађана који рас полажу ватреним оружјем остуј брзу паљбу са тераса» прозора шли врата, да 6% на тај пачит увеличали, весеље — шстратилљ стару % дочекала нову годилј. Мту= слто сам да се овако нешто догађа само у мом дељу гра да, ал у разговору са неким, својим | познаницима, коју станују у другим деловима града, чуо сам да овакве одушке расположе"њу владају посвуда.
А то је врло опасно, јер се може десити да дође до несрећног случаја. Није исто руковати ватреним 0ружјем у пормаљлном или „загрејанољм“ стању, а још мање је сигурпо дати оруж
је у руке члановима тородице илм пријатељима. Тако пешто се десило за време дочека прошле Нове 20дине у Новом Пазару, када је једац, занатлија тилцтољем нехотице убио своју жену, мајку троје деце, или када је због пуцњаве дошло до прекида далековода и, нестанка струје у Аранђеловцу. Сматрам да би надлежна органи требало На, неки на чим, да стрече такве тоступке неких грађана коју располажу ватреним оруж јем. Поред тога предложио бих да штамта и Радио-телевизија на могуће опасне тоследиде пуцања усред ноћи, поготово на јавним местима. Овако нешто учинила је Телевизија Загреб у дневнику од 31. децембра 1967. године, указавши на несрећне случајеве у саобра= ћају уочи Нове године због
тијаних возача. Верујем да .
би ово у многоме допринело да се оважав „обичај“ ако не у потпуности ликви“ дира, онда бар У великој мери, смањи.
Београд; децембра Живко КОСТИЋ
СУБНОР. Загреба упозорава
Поводом вести да се при премају прописи који имају за циљ да онемогуће за пошљавање пензионисаних Особа, а на захтев чланства, Извршни одбор СУБНОР Загреб расправљао је о том питању на сво јој есдници 12. ХП – 1968. те је закључио да се надлежни државни органи упозоре на следеће:
ђ Свако онемогућавање или погоршавање услова за запошљавање прерано пеа зионисаних учесника НОР (оних који немају пуни ефективни радни стаж за пензију) изазива револт код чланства СУБНОР. То због тога што су припадници ЈНА и СУП. а и неки други. пензионисани пре нормаллог времена за пензију и против своје воље, а сада се појављују тенденције
грађана и да је ненормално да се тој категорији гра ђана онемогућава радна ак тивност У друштву.
од) Знатан део ових људи принуђен је да се бори за
нормалну егзистенцију сво.
је породице, коју с пензилом тешко издржавају. Поз нато је да ова категорија пензионера има на издржа вању децу која још нису о способљена за самосталан живот. те не могу прихва тити нити се помирити < таквим својим положајем У дог по којем би мора ли мирно седети У кући и Це предузимати никакву радну активност којом би побољшали материјално ста ње своје породице.
3) Повод за предузимање посебних мера против запо шљавања пензионера је ми
упозоре грађане
реба, у њему је укупно запослено 2.720 пензионера, од) тога с пуним радним временом 1142, с пола радног времена 21, с мање од пола радног времена 752 и по уговору о делу 805.
Од овог броја, према еви денцији СУБНОР града. и ма запослених 1.018 пензислисаних ученика НОР. Већина их ради у повреме ном радном односу или са скраћеним радним с временом. Они раде на радним местима чувара. инкасаната, продаваца лутрије, дува на. на пословима народне олбране у радним организа цијама (официри) и сличним. Ако их има неколици на на ствучним радним местима. онда се ради 0 способним људима које рал не организације лрже због свог интереса. Ефекат који би се поститао забраном рада пензионера био би за послење извесног броја не квалификованих радникау већим градовима.
Градски одбор СУБНОР Загреб из наведених разлога енергично се противи доношењу прописа који имају За циљ да спрече сва тко запошљавање пензиони саних особа, особито оних који немају пун _ ефективан радни стаж за пензију. Што се тиче примања пензије запослених пензионера, Градски одбор смат ра да се примања по основу пензије могу смањити У зависности од висине личних доходака Тих _ особа.
весрећа, на послуг
просторија
расположиву медицинску док. смрт Вашег супруга наступил
лутати по Фрушкој гори:
сррушка гора, као национални парк, представља јединствен драгуљ у пространим пољима Војводине. Међутим, велике могућности које дивне шуме ове горе пружају туристима и планинарима нису у потпуности искоришћене. Ако жели да прокрстари Фрушком гтором и добро је упозна, по сетилац наилази на разне тецкоће. Узалудно му је по кушавати да купи или ма тде набави план, географску карту или мапу по којој би се могао равнати. Чак и на Иришком венцу нигде оријентационе карте о овом терену. У планинарском дому „Змајевац“ постоји нека кав нацрт, али је умногоме застарео. На њему су назначене неке стазе за пла-
нинаре, али су оне на терену лоше – обележене. Постоје само из-
весни остаци некадашњих путоказа, сломљени, нечитљиви, многи потпуно неупо требљиви. Такође се на појединим стаблима запажају давно постављене ознаке, но оне су тако ретке да У ствари не служе ничему, по што се по њима не може до ћи до циља.
За време празника имали смо прилике да посматрамо како "посетиоци, поготово они који први пут долазе, узалудно покушавају да про
ПРАВНИ САВЕТИ
СРЧАНО ОБОЉЕЊЕ И НЕСРЕЋА НА ПОСЛУ
ПИТАЊЕ: Вј. Габриновић, Суботица. — Мој супруг умро је • љења за време рада У канцеларији. Да ли се његова смрт може третире
ОДГОВОР: Потребно је да првостепена инвалидска комисија ументацију, на основу које ће се изјас а услед болести или несреће на послу. лаза зависе и права која проистичу из инвалидског осигурања.
БЕСПРАВНО КОРИШЋЕЊЕ СТАНА
ПИТАЊЕ: Станко Сабљо, Шид, Лоле Рибара 10. Општине Шид. Три просторије ове куће користи једно лице 1. основу уговора, а преостала три одељења користи без уговора увелим Го дине, не плаћајући ми никакву накнаду. Имам ли право да та >
ОДГОВОР: Носилац станарског права овлашћен је да користи рит
нинарског "дома вли Бро шуму; врло лепом стазом. Међутим, исти овај шу (+
"из супротног правца не Уо
же да пронађе, знају та | дино они који су њузе »данпут прошли. Осим 705 није само довољно обеле" ти правац, маркирати сте зу, пожељно је дати на > ње намернику колико му! потребно времена да 10" наченог циља дође. Изузетак је једино расу шће за планинарски „ „Змајевац“ на = путу за возила, које је 37" ста врло лепо и убуг" ђено. Пожељно би 680 А се тако обележе “ осе путеви, по могућности 4: више њих, а планиваре“ стазе поред пу ; јасно обележе, к350 бк ; њима могли служити Р 3" мо искусни и сваки посетилац у ви ви пут дође. Тако “ “ ло на Иришком везу бензинске пумпе, ми тенда са правцима, и ознакама пл мова. Исто тако > бало да буде и 54 си! као и сваког доме „ Са мало добре > лим средствима и радом оних ДР % у ту сврху и посто“
се могло постићи,
Суботица, децембрг 1" Карло ло
#" д срчави и
' купио сви а" са поре у"
о"
ми
куће према уговору који је закључен. Из тог дела куће можете 18
да им се онемогући свако поновно запошљавање или шансе за евентуално реак тивирање на другим пословима. Сматра се да то није у складу с уставним правима
штљење људи из неких орга низација да ће се тиме допринети решењу проблема незапослености. То може изгледати тачно ако се не улази у детаљније сагледа вање стварности, Ако би се,
ако му дате у замену одговатајући стан. Међутим, са нема право да користи
и просторије које 4 уговором о коришћењу стана. Уколико он то чини. имате право
надлезжиног општинског суда тражите да га суд пресудом | просторије које бесправно држи и да Вам их преда У државин“
и
обавеже „