Borba, 22. 11. 1969., S. 14
БУМЕРАНГ: насиља ч крвопролића у Вијетнаму допринели су рушењу четрикосновености Пентагона
домаку“ и да је за њу потребно додати још 200.000 војника, Џонсон је, коначно, схватио да је ње - това политика промашила. У изве сном смислу, врховни командант САД постао је жртва амбиција и милитаризма својих генерала. Наравно, пре свега је био жртва ево јих сопствених амбиција и заблуда. ње
Историјски промашај у Вијетнаму — где се рат ипак још настав ља — и одлазак Линдона Џонсона нису потиснули са позорнице војни естаблишмент, нису подрили моћ Пентагона. Она је, напротив,
данас већа него икада раније, ма
да је антиратном плимом њена не.
прикосновеност угрожена.
00.000 компанија раде за војску
Х
Моћ војних чинилаца у САД по чива не “само на милитаризму, него, још више, на његовој дубокој повезаности са, такође моћним, привредним чиниоцима. Речено
је већ да преко 100.000 компанија
ЏИН НА 28 ТОЧКОВА: војни лиферант колпаниј
(23.000. јесу такозвани први саутоварачи) раде за Пентагон, да је сваки десети запослени Американац у ствари део војне лиферентске машине, да је у фискалној 1969. војни буџет близу 80 мили-
а Госћееа производи највећи авион на свету
јарди долара, од чега више од по ла одлази на наоружање и опре-
У фискалној 1968. отишло је ра вно 43 милијарде долара. Две тре ћине ове суме распоређено је било на 100 највећих сауговарача, док је четвртина износа — 116 милијарди — отпала на само десет компанија. Ево листе тих нај
већих војних лифераната, висина уговорених поруџбина и врста ис порука: б
ИМЕ КОМПАНИЈЕ
УГОВОРЕНА СУМА
америчких Бојника сшационирано је у иносшрансању ГЛАВНИ ПРОЈЕКТИ
(у доларима)
1. Сепета! Рупапис5 2. Тоскћеед Аптстан Е | 3. Сепегта! ЕЈесиле
4. Јппеа А гегаћ, 5. Меровље! Ромеа -6. кевенраћ Тејерћопе
апа о 7 Воеше
-8: ТЕВЕ ер МОШЕ 7
2.239,339.000 - 1,870,197.000 1,488,707.000 1.320,991.000 ' 1.100;837.000 775,927.000 --7162,141.000 = 758,261.000
Ловци-бомбардери Ф-111, подморнице „поларис“ Авиони-транспортери Ц-141 и Ц-БА, ракете за „поларис“ Мотори за млазне авионе, електронски уређаји Мотори за млазне авионе, хеликоптери
Бомбардери Равал Ф-4“ и бомбардери „даглас А-4“ Ракете за »Ббајевџагда«, антиподморнички уређаји | Бомбардери 5-52, хеликоптери, ракете уминитмен“
Борбени авиони А-7, електронски уређаји, ракете - . „ленс“
9. Когћ Атепсап Авионски уређаји, електро-
Воскмеп 668,641.000 ника за подморнице 10. Сепега! Могог5 629,610.000 Мотори за турбомлазне ави| оне, тенкови, аутомати М-16. Испоручиоци за Министарство преговорима само са по једним про
војске не представљају компактну индустрију иако имају једног јединог купца. Доста тога их међу собно раздваја. Ради се о партнерима џиновских размера као што је, на пример, Сепегај Мофог5 али и о кооперантима на нивоу фабричких радионица. Пословна актив ност неких компанија је претежно производња за војску, док су друге више окренуте цивилном тр жишту. У фискалној 1968. Сепега! Бупагајс5 и Госкћеед војним поруџбинама с покрили су 84 одсто своје продукције, док су уговори са Пентагоном у случају Сепега1 Мофохтза учествовали само са три одсто У укупном годишњем продукту овог највећег на свету произвођача аутомобила, иако је ТМ са 629,610.000 долара на импозан тном десетом месту листе највећих лифераната оружја и војне опреме.
Између поручиоца (Пентагон) и произвођача (војни лиферанти) по стоје веома присни и комотни од носи који, по правилу, не почива ју на аксиому тржишне привреде — закону понуде и потражње. Модерно оружје претежно се ку пује односно продаје на основу уговора до кога се долази не лици тацијом.
На сведочењу у такозваном Про ксмајеровом конгресном одбору (За једнички привредни одбор), у новембру 1968, потврђено је са најауторитативнијег места да је од 43 милијарде долара датих у фис калној 1968. 57,9 одсто уговорено
наоружања
<“, СТРАНА — БОРБА — 22. НОВЕМБАР 1969.
извођачем, 30,6 одсто је уговорено преговорима са више партнера а са мо 11,5 одсто поруџбина дато је преко јавних лицитација.
На поменутом сведочењу било је говора и о пореклу програма војних потреба. Сведоци (квалифико вана војна и цивилна лица) нису наводили да ту мишљења широке јавности играју какву улогу. Чак није поменут ни председник САД иако је он врховни командант и одговоран за спољну политику. Конгрес је спомевтт али као фак тор који обично „аминује“ програме који, по правилу, потичу од Пентагона или војне индустрије.
Уосталом, ево шта о томе, према једној анкети привредног стручња ка „Вашингтон Поста“ Бернарда Носитера, кажу врло добро упућени: Џон Мур, председник Аегограсе апа Бусетз Стоцр — филијала Мопћ Атемгсап Воскме:: „Један нов систем (оружја) обично се рађа кад неколико људи из војске и из индустрије седну да разгова рају о заједничким проблемима“.
Високи с" цивилни руководилац Пентагона: „Притисак да се потроши више: Делом он долази од индустрије која продаје идеје о новом оружју. делом од овдашњих војних лица...“
Џон Десир, генерални директор за цене компаније Сепега! Пупатоје5: „Ми настојимо да предвиђамо потребе које ће војска имати кроз три године. Радимо са њеним планерима и тако добијамо посао“.
/
„Ц-5А галаксија“ који ће моћи да носи 90 тона
Преко 1,5 милиона |
Како се прави политика
У недавно „објављеној студији „Амерички милитаризам“ утицајни часопис „Лук“ истиче како начић доношења одлука о системима оружја постаје од суштинске важ ности посебно данас кад се САД налазе пред градом супер оружја МИРВ („Умножена независно циља јућа повратна летилица“ — ракета са више нуклеарних бојевих глава које појединачно могу да се управљају ка посебним циљевима). Жовачну одлуку о системима доноси један човек: — председник. Али, охвир председникове одлуке предодређен је много пре него што је Бела кућа обзнани.
Предлози За спољну политикуи одбрану, ,за војну стратегију и за Бовац за њихову примену стижу на председников сто из много пра ваца: Министарство спољних послова и одбране, Заједничког одбора шефова генералштабова, Националног савета безбедности, Бироа за буџет, Конгреса.
„Одлуке које стварају политику теоретски би требало да теку овим редом: базична спољна политика, одбрамбена политика да је подржи, војна стратегија за приме ну одбрамбене политике, војне сна те за спровођење стратегије и на крају буџетске одлуке за покриће трошкова својних снага. Али, у стварности понекад се иде другим редом: одлуке о утрошку – новца одређују ниво војних снага, то затим делује на стратегију, стра тегија утиче на одбрамбену полити ку а она диктира спољну политику“. 7
Никсонова администрација саопштила је 30. јуна ове године да је образовала студијску групу за проучавање руковођења, служби и страживања и набавки као и механизма доношења одлука у Министарству рада. Група на челу са функционером особља Националног савета безбедности Лоренсом Лином и замеником министра одбране Дејвидом Пакардом требало
РАСТЕ УТИЦАЈ ГЕНЕРАЛА: чланова Вазеб пне: од брак начелника зенсролилабово; Вестморленд - — арми: "Мурер — Њ езк ава
ја, Меконели — ваздухопловство, БИ — председник Одбора, ~ > теша дија,
би да препоручи мере реформе у Пентагону. Очекивало се да ће њи хове прве препоруке да се одразе озбиљније на војни буџет за следе ћу годину. Међутим, најављено сма њење буџета од само неколико ми лијарди долара — на рачун започетког процеса дезангажовања у Вијетнаму — свешће, изгледа, ову страну преиспитивања на симболи ку.
Стручњак за војна питања Хуан Камерон наводи у часопису „Форчун“ како је Никсонова админихтрација уверена да постоје греш ке у процесу стварања војне политике. Пре свега, ни Бела кућа ни Стејт департмен, ни Буџетски биро нису досад били консултовани око широког круга опција везаних за стратегију и војне снаге. (Изузетак је нуклеарно оружје код кога пред седник има контролну реч). Један од најближих саветника за безбед ност председника Кенедија и Џонсона каже како не може да се сети_ да је у Белој кући у време два председника икад расправљано о
Генерали раде
Још је питање да ли ће садашња администрација да крене у озбиљније испитивање система интеграције дела војне елите са индустријом која ради за војску.
У години 1960, у десет компанија највећих пентагонских саугово рача био је запослен 691 пензионисани односно демобилисани генерал, адмирал. морнарички капетан или пуковник. (Многи су у часу на пуштања војске стари између 45 до 50 година, значи довољно свежи За започињање нове каријере). Од тога код водећег војног лиферанта
__Сеепега! Рупаглјсв радило је 186
бивших високих војних лица.
Једна анализа ове године направљена по налогу сенатора Прокс мајера потврдила је процес даљег одливања војне елите у елиту вој них произвођача и снабдевача. Сту дија каже: 2.072 демобилисана вој на лица поменутих чинова добила су високе положаје у водећим ком панијама које раде за Пентагон. Ево и званичног (делимичног) спис ка: Госкћеед 210, Воејпз 169, Ме Роппе! Поџеја 141, Сепега1 Рупат1е5 188, Молћ Атешсап ВоскмуеП 104, Тлп2-Тетео-Моцећ+ 609..
Сенатор Прокесмајер каже да је ово „опасна и шокирајућа ситуација“ која представља „јасну прет њу јавном интересу“. Претња је двострука: 1. високи демобилисани официри могу да користе свој утиај у Пентагону код доношења од лука о уговорима са компанијама у којима сада раде; 2. активни офи цири ангажовани у набавној служби могу бити под утицајем изгледа да се запосле код компанија од ко јих сада купују оружје.
Постоје опипљиве чињенице које говоре да је претња веома реална. Многе компаније које раде за војску имају канцеларије у Вашингтону где држе бивша висока војна лица у својству „официра за везу“ са Пентагоном. Са познавањем људи у Министарству одбране. са често још задржаним ути цајем међу бившим колегама, са знањем процедуре припремања вој них пројеката, „везисти“ су за сво ју компанију од огромне користи. Преко њих се брже и лакше добијају послови.
Редовна је појава да компаније приме посао за далеко мању суму од оне коју на крају наплате. Крајем марта ове године на Капитол хилу се окупило око стотину истакнутих сенатора, конгресмена, професора. научника и других јав них личности САД на „Конгресну конференцију о војном буџету и на ционалним приоритетима“. Између осталог, на скупу је говорено и о овој „ескалацији“ цена војних поруџбина. Чарле Шулц, професор економије на Универзитету Мериленда, који је у периоду од 1965. до 1968. био директор владиног Бироа за буџет. изнео је да су у педе сетим и почетком шездесетих година просечне цене произведених ра кета биле три пута веће од првобитно назначених. Цена првог носа ча на нуклеарни погон била је про цењена на 430 милиона долара, по пела се затим на 540, да би се у
__ време поменуте конференције про
цењивала на 600 милиона. За борбе не авионе повећање је износило око 2,2 — 28 одсто.
Компаније се обично правдају
Вашинтон је
склобио Бојне
"утоборе са 42 земље
томе на колико конвенционалних ратова истовремено нација треба да буде спремна.
„Док сам радио у Белој кући није била донета одлука о томе. Нити смо икада разматрали проблем нивоз војних снага... Пет дивизија У НАТО, две у Кореји — проистек ло је из историје. Наследили смо то стање и нико га није доводио у питање. После Кенедија, особље Бе ле куће било је много мање ангажовано око војног буџета. Џонсон се није интересовао за стратегију сем ако она није била у вези
за: инду
тиме што наводе како се нова супер оружја раде неколико година за које време расту цене сировина, радне снаге и кад се томе додају инфлација и повећање интересне стопе. онда је поскупљење оружја сасвим логично. Наравно, сасвим је проблематично да ли је логично двоструко или троструко поскупљење. Познавалац прилика на овом подручју публициста Дејвид Мекси наводи да компаније често смишљено нуде нижу цену да би се дочепале поруџбина. Ова раширена пракса заснива се на провереном уверењу да ће Пентагон платити трошкове без обзира колико је он увећан. Бивши помоћник министра одбране Роберт Чарлс каже да му није познато да је иједан испоручилац оружја изгубио на уговору са Пентагоном. Код свега овога, за широкогруд однос надлежних војних лица према фирмама с којима послују може битно да буде перс-
пектива нове каријере у војној индустрији. „
Узмимо случај програма градње ракета „минитмен П“. Његова це-
. на порасла је са уговорене 3,2 ми-
лијарде на 7 милијарди долара. Један од главних сауговорача МОМћ Атледсап Амјабоп производи за ваз духопловство уређаје за вођење ове ракете према циљу. представника ваздухопловства У фабрици где се ракете раде и један официр који је радио на уговору-порупбини. недавно су се демобилисали- и- приступили су ком панији — Могћ Атепсап Амјаноћ. Генерал-лајтнант Остин Дејвид бивши шеф Одсека за балистичке
_ Двојица.
Лерин — морнаричка =
>»
(парцијалном) „ одлу- у
са неком ком коју је морао да доне-_ се. Њетов | једини допринос
стратегији био је ограничавање на ших нуклеарних снага“.
Па. ипак, постоји важећи конпепт обима конвенционалних снага америчке армије, морнарице и ваз духопловства. Заснован је на замисли: бити у стању водити истоврено по један велики сувоземни рат у Европи и Азији, плус један мањи оружани сукоб у Латинској Амери ци.
Тешко је наћи, тврди Камерон, иједног функционера из Никсонове или Џонсовове администрације ко ји би могао да објасни кад и како је ово становиште постало део вој не доктрине САД, поготово да ли је оно и даље вредно. Као и у случају нивоа снага у НАТО и Кореји и ово је део у Пентагону усвојене доктрине. Никсон, наводно, преиспитује разне овакве базичне давно прихваћене концепције.
стрију _
ракете Америчких ваздухопловних снага, који је уговорио поруџбине, сада је потпредседник Мотћ. Атет сап АмјаЏоп. Официр који је био његов набављач такође је сада у компанији која, као што је речено, запошљава укунно 104 висока офи цира међу којима и неколико ваз духопловних генерала.
Или случај уговора са компани јом Рта апа МћИпеу о изради 2.000 мотора за супер бомбардер Ф-111. Првобитна цена била је 270 хиљада долара по мотору, а у 1967. када је производња почела цена се већ попела на 700 хиљада. У име морнарице уговор је био потписао капетан Патрик Киген, поручиоцев представник у фабрици, Мало касније капетан је заменио свој чин за положај специјалног помоћника извршног потпредседника Ргабапа уућипеу.
Установа представника Пентатона по фабрикама где се поруџби не производе посебна је прича. Ра ди се о принципу посматрања и контролисања војног произвођача „из непосредне близине. Један од "разлога за контролу јесте и у томе што многи лиферанти праве оруж је у државним фабрикама. У 1968.
_тодини, фабрички уређаји у вред ности од 6,9 милијарди долара У власништву Министарства одбране "били су на употреби војних произ _вођача.
- Конкретна. дужност војних делегата јесте да обезбеђују Пентагон од закашњавања и грешака у ·производњи оружја. Такође и од повећања цена изнад уговорених.
"У пракси, њихова брига често је на
другој страни.
=> НОВЕМБАР 1969. — БОРБА — СТРАНА 25.