Borba, 22. 11. 1969., S. 15
НАНОСА 5 4
Мирко Дужновић
Рођен 1927. године у Варешу. Члан Савеза комуниста од 1958, године. Завршио Високу школу политичких наука у Београду.
Био је председник Среског комитета Савеза омладине Сарајева, секретар Општинског комитета Савеза комуниста Сарајево Центар.
Сада је директор фабрике модне конфекције „Алхос“ у Сарајеву.
САМОУПРАВЉАЊЕ И ТЕХНОКРАТИЈА
ве чешћа употеба термина менаџерство, није само обична
новина, већ и знак промена које дају нове димензије самоу-
правном односу у радним организацијама. Друштвено-економски узроци трансформације односа самоуправљање — руковођење леже у подручју односа које су у живот унели реформа и тржиште.
Једноставно, данас доношење одлука излази из оквира датих у периоду када је тржиште деловало само у ограниченом виду. Појава отвореније конкурентске борбе, све сложенији проблеми у области избора праваца развоја и реализације одређене производње или услуга, са све мањим изгледом да се обезбеди покровитељство моћне заједнице, показали су колико је доношење одлука сложен и одговоргн процес.
За доношење добре одлуке потребно је знање — и још много чега другог.
Та околност је наметнула нов положај стручних служби. Оне су скоро једини предлагачи мера, одлука, ако индивидуалне иницијативе занемаримо, јер нису честе, а још мање комплетне.
Стара је истина да онај ко предлаже одлуке има и највећу моћ — особито ако се ради о познаваоцу проблематике који је имао времена и знао да одабере аргументе. Та моћ је још већа, ако не постоји одговорност, или ако се она не жели преузети.
М тако: што су услови рада сложенији, то се процес припремања одлуке све више „сели“ у канцеларије.
Из овога процеса. данас доста раширеног, могућа су два односа са органом самоуправе: или да организованим напором (СК и Синдиката), дакле субјективнсм вољом и будношћу (што је тешко обезбедити) орган самоуправљања буде састављен од образовних и стручних појединаца или да се свесно у раднички савет „гурају“ „чисти“ радници — неквалификовани и квалификовани — са којима је најлакше „радити“.
Однос стручних служби према таквом радничком саставу не мора бити постављен на супериорнијој позицији стручних служби, чак то у највећем броју случајева и није. Па ипак, предузетна управа није у основи подвргнута оном хијерархијском процесу од'товорности. ге улазећи у узроке овог стања, треба рећи да је однос управе
и радничког савета регулисан углавном морално-политичким
и растегљивим нормама понашања. Отуда и данас, као и раније, захтев самоуправних органа за високим морално-политичким квалитетима стручних руководилаца.
Може ли се овај однос гредити само на овим основама. Благо речено, и поред несумњивог значаја моралних и политичких квалитета руководиоца — ово не може бити трајно решење. Морају се изградити другачији и чвршћи односи одговорности.
Морају, али каког Да ли је реизборност довољна да то 0безбеди 2
Ако руководство више води рачуна о себи, каријери, материјалном положају, ако се на тој платформи групише и селектира — од самоуправљања сстаје веома мало.
Ако ствари имају обрнут ток (што је честа појава), да руководећи штаб „великодушно“ предаје најбоље идеје раком са вету, идеје простудиране и промишљене — све иде У реду (барем извесно време), али самоуправљање остаје неразвијено, самоуправљачи пасивни, без развијеног осјећаја самоуправне одговорности.
У првом случају, реизборност је објективно тешко провести. Није немогуће, особито ако је Савез комуниста добро организован и зна да се политички понаша.
У другом случају, нема побуда за замену руководилаца, јер је, мање-више, све у реду, предузеће се развија нормално, понекад и веома добро.
У сваком случају, ово су два поља негативних ПН аи развоју самоупразе. Заједно са тешкоћама, са све већим прису
хтевима за ефикасним одлукама, оне су
тржишта и све већим за; У Ри 4 оквир у коме се јавља осамостаљена воља УН пет пр
шно названа менаџерством.
рема томе, опасност да технократија игра РА ТА ве. постоји. Данас, када је 00 у процесу одлучивања Ране на 3 5 максимума, а „прив ипе реформе развијена де тржне од арсе још није завршено, На и Малини а ј ; потреба за ћ % рата је порасла. Јавила се чак и Рен способног и сналажљивог, способног да се У А конкурентских односа сналази брзо и добро. КЕ А отвара нова етапа у развоју унутрашњих одно Битно је да технократија и менаџери не постану осамоста-
љена и владајућа снага колектива, да знање и сналажљивост не постану сила изнад самерправљача. Сасвим је сигурно да нисмо изгр ни руководилаца ни радничкст савета. корак на том путу и то само за оне који руко говорност још чисмо кодифицирали. Ако сложене услове пословања,
отвара, оцењујемо као нешто што ће тра | а атиа расположења у колективима прихватимо као једну
зању самоуправљачке свести, онда ће У ИШИМ према зопу постојати они услови који омогућују сети ПИ тија и њену доминантну улогу У процесима КАРИ ТА па ћи се то спречи не треба тражити превасходно У законск Моја нисању одговорности, већ у бржем образовању људи, права ђењу модерне организације рада, бржем продирању
концепција.
адили систем одговорности Реизборност је само први воде. Колективну од-
које тржна привреда данас јати дуже, ако данашња
„“
Х
ПОСЛЕДЊИХ година дошло је до промена У личним тримањима % трошковима живота. да важећа скала више оптерећује чла- | нове СК са мањим личним дохоцима него што је то било кад је скала чланарине утврђена.
ПОСТОЈЕ и, могућности да се чланарина убира и преко платних спискова, онако како се сада прикупља синдикална. чланаринс
ТЕМЕ НА ДНЕВНОМ РЕДУ
ЧЛАНАРИНА У СК СРБИЈЕ
ПО ПРОГРЕСИВНОЈ И ПропоРЦИјАЛНОЈ стопи
22. НОВЕМБАР 1969. — БОРБА — СТРАНА 1;
„Према нацрту одлуке која би требало да буде усбојена. на седници ЦК СКС у децембру члаанарина
би се у просеку смањила за 11 одсто. — Веће смањење за чланође са нижим личним примањима
О висини чланарине у Савезу комуниста било је доста дискусије пре и после конгреса. У тим дискусијама изнета су често дија метрално супротна мишљења која, заслужују више пажње него што им је досад поклањано. Она, наиме, на свој начин говори каквих све у самом СК има гледања на његову улогу и деловање.
Као што је познато, било је пре длога да се, на пример, чланарина линеарно смањи, затим да бу де једнака и симболична за све чланове, па чак да чланови не треба уопште да плаћају чланарину. Из разговора са Ђорђем Ра досављевићем председником Комисије ЦК СК Србије за материјална и финансијска питања сазнали смо да ће комисија извршити политичку анализу ове дискусије о чему ће поднети и шире образложење приликом доношења одлуке о висини и расподели чла нарине у СК Србије. Важно је разјаснити узроке различитим гле дањима јер, како је нагласио Радосављевић, чланарина није мате ријално него политичко питање.
Одлука 0 висини и расподели чланарине треба да буде донета на седници ЦК СК Србије у децембру а нацрт одлуке послат је у општинске организације СК од којих је затражено мишљење. Не очекују се, међутим, примедбе које би битно мењале предлог изнет У нацрту, зато што се комисија при одређивању висине чланарине ослањала и на мишљења изне та у поменутим дискусијама. Наравно, на она која је било могуће прихватити, а да се не доведе
у питање нормално финансирање активности организација, органа и. форума Савеза комуниста.
Према нацрту одлуке, чланарина би се у просеку смањила за 1 одсто. То се односи на чланове Савеза са месечним личним дохотком до 1.200 динара. Успут ре чено, неки централни комитети су већ раније смањили чланарине. Тако је ЦК СК Словеније донео одлуку о смањењу просечно
до 20 одсто, а ЦК СК Хрватске за 14 одсто. Ђорђе Радосављевић је рекао
да је смањење веће за чланове са мањим месечним примањима и, обрнуто, мање код оних са већим примањима. Тако би, према нацрту одлуке, за оне чија су примања до 500 динара смањење износило 72,7 одсто (они би плаћали месечну _чланарину 0,50 динара). За чланове СК са примањима између 500 до 800 динара чланарина би у просеку била мања за 28,2 од сто, а за оне са приходима од 800 до 1.000 динара смањење би износило 11,9 одсто. За чланове са примањима од 1.000 до 1.200 дина ра месечно смањење износи 5 од сто.
Ово практично значи да члано-
ви СК са месечним личним дохот
ком (боље речено примањима јер
ход изнад 1.200 динара плаћају је по пропорционалној стопи (2 одсто). Уколико се усвоје предлози фор мулисани у нацрту одлуке, члано ви СК плаћали би месечну чланарину по следећој скали;
На лични доходак Износ члана-
од — до рине у ди-
нарима 500 0,50 500,01 — 550 2,10 550,01 — 600 3,70 600,01 — 650 5,30 650,01 — 700 6,90 700,01 — 750 8.50 750,01 — 800 10,10 800,01 — 850 11,70 850,01 — 900 13,13 900,01 — 950 14,90 950,01 — 1000 16,50 1000,01 — 1050 18,10 1050,01 — 1100 19,70 1100,01 — 1150 21,30 1150,01 — 1200 22,90
Преко — 1200 2 одсто
Одговарајући на питања чиме се, најконкретније, руководила ко мисија предлажући смањење чланарине, Ђорђе Радосављевић = је рекао: |
— Најтеже је било како с јед-
_"ће се чланарина плаћати не само на лични доходак већ и на примања по свим основама) од 500. до 1.200 плаћају чланарину по прогре сивној стопи а они који имају при
не стране уважити захтеве за сма њењем, а с друге стране обезбедити финансијска средства нужна за нормалан рад организације Савеза комуниста.
За деловање
СК у савременим условима потре бна су знатна средства, а ни сада нису достигнути приходи који су за такав рад потребни. Било је ја сно да чланарину треба смањити јер је последњих година дошло до таквих промена у личним дохоцима и у трошковима живота да сада важећа скала више оптерећује чланове СК са мањим личним дохоцима него што је то било у тренутку кад је утврђена. Зато је комисија и предложила смањење само за чланове СК са нижим примањима.
Радосављевић је скренуо пажњу и на то да нацрт одлуке ближе одређује на шта се средства чланарине могу трошити. Из чла нарине се, на пример, не би могло финансирати ништа што не спа да у ужу делатност СК. Активно сти које имају шири друштвени значај не би требало да се финансирају из чланарине.
На крају још једна новина. Према нацрту одлуке о начину убирања чланарине одлучивала би свака организација Савеза комуниста у радној организацији и ме сној заједници, јер се сматра да ће оне умети организовати најпопуларнији начин плаћања. То под разумева и могућност да се чланарина убира и преко платних спискова, онако како се сада при купља синдикална чланарина.
Ји:
~. Војници ЈНА на вежбама
7 ВОЈНО. ПОЛИТИЧКИ КОМЕНТАР
СИСТЕМ ОДБРАНЕ
И ПЕЗАВ
На европском континенту врло је уочљива једна појава која заслужује посебну пажњу. Реч је о појави која индицира несумњиву везу између одбрамбене доктрине и политике националне независности, |
Да будемо конкретни. Југославија је несврстана и независна зе мља, а њену одбрамбену доктрину чини систем општенародне од бране. Шведска је неутрална и независна земља, а у њеној одбрамбеној доктрини јако су изра жени елемент системе општенародне одбране. Тако је и са Швај царском, чија је политика позиција добра позната, као што је до бро познат и њен одбрамбени си стем који је заснован на широкој народној подлози.
Но, нису у питању само земље стрикне несврстане и неутрал не оријентације. На пример, Нор вешка као члан Атлантског пак та поклања озбиљну пажњу раз вијању таквог одбрамбеног система у коме су јасно уочљиве тен денције и елементи општенародне одбране. Баш тако као што је У политици Норвешке присутна и јако наглашена тежња за већим степеном независности.
Независну позицију Француске као чланице Атлантског пакта ни ко и не покушава да доведе у пи тање. Изгледа, међутим, да сами Французи доводе у питање реалност војне основе своје неза висне позиције, грађене на незави сној атомској војној сили.
Наиме, откако су се економски обзир супротставили ракетно-нук леарној стратегији „свих азимута“, Француска војна мисао све се више окреће доктрини опште кародне одбране. Бивши заменик Француског — генералштаба, Луј де Вилфос, залаже се у „Монду“ У југословенског ислу
1 садашњи начелник тенеере раку генерал Фурке, у „РеА Х дефанс насионал“ као фун даменталну компонснту „разних
Пише:
АНДРО ГАБЕЛИЋ
„система одвраћања“ _ „истиче „спремност свих грађана да се боре свугде, свим средствима ко ја им стоје на располагању, против сваког непријатеља који им је на дохвату.“
Са своје стране, позкати френ цуски војни теоретичар, Андре Борф, доктрину народног рата назива „моћним средством однра ћања“ (евентуалног агресора од акције). То средство, према Боф ру, има много већу вредност од стратегије нуклеарног одвраћања, која у условима реципрочне претње тоталнм уништењем „губи своју вредност“.
Истина. Французи се засад. УГ лавном, само теоретски залажу за доктрину општенародне оибра не. Но, то не мења и не негира, већ потврђује истину да та доктрина у савременим условима представља једину реалну војну основу политике независности.
На европском тлу свака друга доктрина имплицира коалицијско интегрисање и блоковско пос тројавање. А строј је -— строј; и њему мора бити дисциплине, мора да се слуша.
Начелно није, дакле, у питању „национална склоност“ за хегемонијом једних и „национална склоност“ ка потчињености и дру гих у блоковском строју -- мада су такве „склоности“, нарозито оне прве категорије, јако израже не. У питању је, пре свега, објек тивна природа строја као таквог, односно природа коалицијског (блоковског) војног механизма.
Ствар је у томе да је блоковски војни механизам сачињен од националних јединки неједпаке вре дности. Неједнакост у војној сна зи тим више је изражена што та снага, углавном почиње и завр-
СНОСТ
шава са оперативном армијом, а не извире из система олпштена родне одбране „нити се у њему на ставља. У. таквим условима логти ка војне силе следи своје сопствене законитости, чији је акси ом У чињеници да јачи сабирак у збиру војне силе блока домини ра и намеће своја решења. тј. своју команду, своју ратну док трину „итд.
Кад смо истакли да доктрина општенародне одбране представља на европском тлу једну реалну војну основу политике независ ности. нисмо желели умањити вредност те истине и за друга светска подручја. Желели смо са мо истаћи чиењницу да је на тлу Европе више него у осталим дело вима света данас изражено бло ковско војно постројавање, односно да је управо ту попримило најразвијеније облике. Иначе, ис тина о којој је реч има бар исто такву .ако не и већу вредност за врло широка светска пространства, Пре свега за деколонизирана светска подручја и уопшлте за бројне земље и народе пред који ма још стоје тешке борбе за учвршћење њихове независности.
Суштина проблема је у следећем. Систем општечародне _ одбране значи исто итто ослонац на властите снаге, на неисцрпну и непобедиву одбрамбену – моћ свога „народа. Што је тај систем нам поновна опата пије“
е, мања потре ба з: ослањањем на стране факто
ре, дакле већи степен независно сти.
И, што је од исто тако капиталног значаја, под претпоставком развијања таквог одбрамбеног система, у коме би се до кра Ја избегавали шаблони и пошто вале специфичности сваке наци овалне средине — безбелност земље и њен мир биће загаранто ПИКА у највишем могућем стелеУ .