Borba, 22. 11. 1969., S. 17
ЈЕДАН
ТЕКСТИАНИ_ ГИГАНТ.
/ - . ~
У Београду је ођих дана, поред ђећ формираног
„Инкошекса“, удружиђањем ђише произбођача конфекције оснођани „Теко“
У Београду је ових дана — поред „Инкотекса“ који је такође тек ма старту — избором централног радничког савета здруженог предузећа „Теко“ најзад и формално означен почетак: рађања још једног текстилног гиганта, Тако су у истом граду истовремено створена два џиновска конкурента која ће међусобним такмичењем у производњи и на тржишту несумњиво давати и основни тон даљег развоја занатског дела тексти-
лне и кожарске индустрије.
Први од тек рођених великих конкурената — „Инкотекс“ — бар за сада је знатно јачи. Обједињујући спољно-трговинско предузеће „Центротекстил“, затим модну конфекцију „Клуз“ и још двадесе так других сродних фабрика, које ће му се и формално придружити до краја године, он ће према сада шњим програмима већ у следећој, првој години свог постојања оства рити укупну вредност производње и промета од око пет милијарди но вих динара што је управо сума безмало равна половини савезног бу мета. Окупљајући око себе колективе из готово свих крајева 3емље- „Инкотекс“ се истовремено већ на старту представио и као једно од досада још увек ретких предузећа чије удруживање има заиста све карактеристике опште југословенске интеграције.
Снага „Тека“ је, сада на старту, нешто скромнија. Он тренутно 0бједињује само две познате београ дске фирме — „Беко“ и Комбинат трикотаже — али су му амбиције такође веома смеле. Циљ му је да око та два зачетника велике инте грације као и „Инкотекс“. окупи на десетине нових партнера из свих крајева земље и да управо кроз свестрано одмеравање са београдским сродником покаже шта се све може учинити стартујући чак и са знатно скромније „отско чне даске".
Скроман почетак и велике амбиције
Многи посматрачи, после свега што се догодило, са поприличном скепсом гледају на „Теко“. Пого-
тово после стварања „Инкотекса“ који је већ са старта кренуо са неупоредиво већом снагом. Иницијатори „Тека“, наравно, мисле дру гачије. Почетак им је скроман али су амбиције велике. А верују и да су реалне. Прогнозер је, међутим, бар за сада, тешко бити и зато је можда најбоље коначну оцену будућности и једних и других препу стити суду времена.
Индустрији која се обједињује неће, по свему судећи, нимало нашкодити паралелно постојање, у једном граду, два истородна конку рентска здружена предузећа. Јер текстилних и кожарских фабрика има много. Са релативно скромним инвестицијама — поготову у перио ду учесталих инвестиционих конкурса и одговарајућих иницијатива малих, неразвијених комуна ницале су као печурке после кише. Све су углавном технички сла бо опремљене, са уситњеном, сваштарском _ производњом. Ниска продуктивност, слабо плаћена радна снага, оскудни фондови и огро
мни појединачни трошкови у бор- '
би за купце, то им је управо заје дничка карактеристика. А како их све то има веома много, поготово у регионима који Београду гравитирају, готово их је немогуће обје динити под само једну капу. И управо та околност даје, за сада, до вољно простора и „Теку“ и „Инкотексу“. Па и са ширег друштвеног аспе кта, постојање два снажна конкурента у истом центру, који ће се узајамно одмеравати у свему, може да буде чак и веома корисно. Циљ интегрисања је у оба случаја исти — подела рада, специјализа-
|
ПОСЛЕ СТВАРАЊА „»ИНКОТЕКСА“, у коме су главну реч водили Клуз“ — на успех конкурента „Теко“ појединим Међутим, иницијатори: његовог с је почетак скромам (ли су амбиције велике.
У СВАКОМ СЛУЧАЈУ ДВА ЈАКА КОНКУРЕНТА утицаће да дође до позитивних промена и у предионичкој и ткачој текстилној инду-
„Центротекстил“ % » гледају са скетсом.
стрији. ;
ција, боље коришћење капацитета, и брже обртање новца. Али ће у оба случаја брже или спорије кре тење ка томе циљу зависити пре свега од складног функционисања њиховог самоуправног механизма, функционисања које — сада у да леко сложенијим условима оздједи њених предузећа — треба да сбезбеди усклађивање појединачних и општих интереса. Тражећи на то ме путу, за своје потребе, најприкладнија решења, сваки ће од будућих обједињених колоса давати истовремено и значајан допринос општој самоуправној пракси.
Два прилаза истом циљу
Извесне разлике у концепцији уочавају се већ на старту. У случају „Инкотекса“ иницијатор удру живања је велико трговинско предузеће „Центротекстил“ које око себе окупља мноштво индустријских партнера а будући да је „Центротекстил“ и новцем и кадрови ма далеко најјачи међу њима то ће несумњиво управо он бити и главна локомотива у будућој великој композицији. Код „Тека“ се, међу тим, интеграција зачиње у индустрији да би се затим, средствима интегрисане индустрије, стварала заједничка трговина.
У „Бековим“ радионицама
Оба правца интегрисања су у свету добро позната и већ одавно афирмисана. Можда се на разлици између њих чак и превише инсистира, јер се обе концепције у суштини своде на исто. Да ли ће индустријски или трговачки „капи тал“ играти улогу објединитеља то заиста није битно, јер суштина остаје иста. У београдском случају, прва концепција је, бар на старту, у несумњивој предности пошто у великом трговинском предузећу богатом, добро опремљеном и широко афирмисаном у земљи и кино странству — већ има све оно што друга треба тек да створе. И што управо ствара. Недавно је наиме, „Теко“ отворио своју прву специја лизовану робну кућу у Титограду која истовремено представља и прву заједничку инвестицију удружених колектива.
Неке разлике у концепцији очи гледно су диктиране и неједнаким економским положајем на старту. „Инкотекс“ је — баш зато што му је моћни „Центротекстил“ главна локомотива — готово загушен молбама индустријских колектива ко ји желе да му се придруже па зато и може да диктира теже услове интегрисања. „Ко се не сматра пре свега саставним делом југословенске привредне целине него чедом
тварања тврде да ,
22. НОВЕМБАР 1969. — БОРБА — СТРАНА 13.
своје комуне, не може нам бити па
ртнер“ — један је од њихових при нципа. То изазива двојака реаговања — привлачност али и страх.
Поготово у мањим комунама који ма једина фабричица што је имају није самб „чедо“ него и ослонац. „Теко“ је међутим, у слабијем еко номском положају — бар за сада — па су зато његови представници и у разговору са руководиоцима ко муна много обазривији. Или рецимо, основни принцип самоуправног функционисања оба предузећа је углавном исти — централизује се половина фондова, ствара се централни раднички савет и уместо управног — пословни одбор — али ће и ту ипак постојати извесне ра злике, можда опет диктиране спе цифичним положајем. Да би наиме, привукао што већа средства најразличитијих интересената, „Те ко“ у свој статут уноси и принцип да у пословном одбору могу, поред представника интегрисаних преду зећа, седети и представници друтих фирми које у њега инвестира ју свој новац (банака, робних кућа, спољнотрговинских предузећа) и то са утицајем који би био сразмеран њиховом уделу у инвестицијама. Има на тај принцип и извесних приговора, али у „Теку“ сматрају
"Залребачке еншме
да ако се такво право, у принципу,
- може дати страном инвеститору за
што онда не и домаћем. Свако се уосталом,.на путу ка успону, пона ша како мора. И није искључено да ће управо из тога скромног ста ртног положаја и нужности да се брижљиво води рачуна о свим интересима и удружених чланова и пословних партнера проистећи и веома занимљива самоуправна решјења која могу бити од најширег интереса.
Конкуренција и сарадња %
· Изгледало је у почетку да ће два београдска текстилна гиганта — будући да су и рођени кроз ме ђусобну борбу — бити већ на самом старту и најбеспоштеднији ко вкуренти. Очигледно су, међутим, схватили да то не би било добро ни за једног. Биће наравно конку ренти али и сарадници. Управо је недавно у једном иначе сасвим слу чајном сусрету вођен о томе, изме ђу двојице њихових представника занимљиви дијалог.
— Нудимо вам сарадњу — рекао је, смешећи се, директор разво јног сектора „Инкотекса“ Трајан Ђорђевић, председнику . „Текса"“ Благоју Ђурићу.
— Прихватамо је врло радо рекао му је на то саговорник само не сада, док сте ви на коњу а ми на поду. Причекајте да и ми У седло ускочимо, па кад кренемо, сарађиваћемо.
Постоји уосталом низ послова од заједничког интереса, који ће се удруженим снагама лакше реша вати. Један од њих је и усклађивање односа са произвођачима тка нина. У Југославији има десетак вунарских предионица. Све су, баш као и цела текстилна индустрија, мале (од четири до десет хиљада вретена) и свака производи све. Нису ни могле бити друга чије јер су и купци такви. Сада се, међутим, стварањем џиновских ку паца какви постају „Инкотекс“ и „Теко“, са по неколико десетина обједињених фабрика текстилне ко нфекције, ситуација и у том погле ду из основа мења. Велики партне ри ће огромним дугорочним порумбинама омогућити предионицама да се међу собом разграниче и спе цијализују. Ако не може другачије, онда и заједничким притиском ва њих. Али ће им истовремелдо и помоћи да се јефтиније снабдевају сировинама а касније, заједчичким инвестирањем, и да се брже модернизују.
Да ли ће „конкурентска сарадња“ у даљој перспективи одвести најзад оба београдска текстилна тиганта и под заједнички кров, одтовор на то питање препустимо та кође будућем времену.
Васа РОКИЋ
Давка Митрова 25 — 29 у Бањалуци после земљотреса готово без оштећења
Солитер у Ули,
· зграда различи
РАЗГОВОРИ -
__КОЈЕ_СУ_ЗГРАДЕ
„НЕСРУ
ИВЕ“ 2
Приликом земљошреса солишери се показују као најошпорнији—. То бђажи пи. за зграде са бешонском конструкцијом, али не п за Ббишеспрашнице од цшале. — Мишљења инж. Бошка Пешрођића
Која је' зграда најсигурнија од земљотреса. солитер или вишеспратница, зидана или бетонска, са скелетом или без њега, мала или
велика7
То су питања која се ових дана често чују. Постављена су и „Бор би“. Зато смо тражили миглљење Института за испитивање матегијала Србије. чији патент ИМС (академика Бранка Жежеља) приме
њују грађевинари широм Југосла- -
вије. Реч је о бетонским скелетним и лругим конструкцијама зграда.
(О) томе нам је говорио јелан од аутора прописа о антисеизмичкој градњи и члав овог Института инж. Бошко Петровић. |
__ Које су зграде најсигурније питају и мене, — каже инж. 4“ тровић, Одговор 1 е кратак. Све оне које имају вертикална и хори зонтална бетонска укрућења. 6КОја могу да приме ударе земљотреса. Али, као што има различитих | те су и вибрације земљотреса. Издржале су У Скопу и оне зграде које су зсог виси не имале осигурања само на осци лације од ветра. До скопског земљотреса рачунало се са вертикалним силама само у случају ветра и то код високих зграда.
Иначе познато је — тврди ивж. Петровић, — да је удар земљотре са два пута јачи за сваки даљи степен, Тако је по интензитету У степену 8 двапут јачи од седмог м у деветом двапут јачи ол осмог
степена.
Како реагују зграде7 — Различито. Осетљивије су ма
"сивне, поготово ако су ниже. и ако
су зидане циглом. Џриликом зем“ љотреса све нису једнако побуђене' на земљотрес. Сваки земљотрес има свој ритам дрхтаја и свака зграда такође. Ако се подударе Ри там зграде и ритам земљотреса, зграда пада. То се најчешће деша ва код ниских зграда од цигле. а без бетонских укрућења — између спратова и на угловима зграде.
— Оне су, дакле, најопаслијет
— На жалост. а њих имамо доста. нарочито грађених после рат та, Ипак мислим да би у Београду, на пример. који је означен као по дручје са трусношћу од 7 степени, највећи део зграда издржао, јер су ипак ретке зграде без серклажа (бетонског венца).
— Које су најсигурније7
— Солитери јер се они увек, по“ што су високи, граде од бетона и челика, због дејства ветра. Они се не руше и због тога што се прили ком потреса савијају „споро се кла те, таласају. а земљотрес не траје никад толико да би их побудио до рушења. Зато су остали и скопски и бањалучки солитери са читавим конструкцијама и минималним ош тећењима зидова. «
У солитерима је за време земљо треса веома непријатно „јер се мно го клате, не може се ходати, ствари просто лете по собама. А све то ипак није опасно по живот.
— Шта мислите о малим зградама које граде сами грађанит
— Мако су многе од такзих из-
држале земљотрес у Скопљу и У Бањалуци, истина, знатно оштеће не, и сачувале људима главе. ипак забрињава чињеница да се код хи љада оваквих објеката не води ра чуна о сеизмичкој опасности. Људи граде сами, уз полустручну или нестручну помоћ. штеде материјал и граде без вертикалних и хоризонталних укрућења.
— Да ли су сигурне четвороспратнице и петоспратнице дуге по 300 до 500 метара какве се граде на Новом Београдуг
— Оне су само архитектонски ду тачке, Иначе су „исецкане“ на делове. То је. у ствари. скуп зграда са вешто покривеним саставима. Веома су сигурне и све такве згра де, јер имају вертикална и хориЗонтална укрућења, чак читаве скелетне конструкције. БР
— Као један од аутора прописа 9 антисеизмичкој изградњи како оцењујете ефекат прописа из 1964. године — Боље је да то кажу други. Ме Родавно је шта кажу у Скопљу. а они су их позитивно оценили, видевши Бањалуку и објехте који су грађени по тим прописима, Затим, експерти Уједињених нација кажу ла спадају међу најбоље у свету, СУ их као такве препоручили
угим земљама. Они су приближ
ни калифорнијским, — САД 1ер је тамо трусност земљишта слична нашој. Блажи су од совјетских јер тамо нема много трусних подручја па се могу примењивати и мере ве ће заштите, Блажи су и од јапанских, где је трусност знатно већа.
Инж. Бошко Петровић, један од експерата за антисеизмичку изградњу
— Са коликим степеном опасности рачунају наши прописи
— Они не рачунају са максималним силама јер да се обезбедимо од њих, много бисмо поскупели градњу пошто имамо доста трусних подручја. Зато је узет разуман степен обезбеђења и то нарочито за објекте где се окупљају ма се људи — школе, болнице. станови итд. Осигуравају се само тлавни делови зграде — конструкција. Важно је да се зграде не сруше. Мања оштећења зидова се лако от клоне, Битно је сачувати животе.
— Зашто неки пројектанти крити кују ове прописе“
— Тврде да их прописи спутавају у пројектовању економичних згра да. Тражи се одређена маса конструкције. _ извесна симетричност што је важно за заштиту од земљо треса. Мислим да нису у праву. јер има примера да се и поред тих прописа може добро пројектовати. Животи људи су ипак најваж нији.
— Дакле, пропис не треба мењатиг
— Битније не. Али се извесне ко рекције могу направити. Мислим. папример, да је опасност од земљо треса за мостове сувише оштро оцењена и да би то требало ублажити, Разговор водио: Стјепан РАЈКОВИЋ
ЗАВРШЕНО САВЕТОВАЊЕ ЕКОНОМИСТА
(Блед, 21. новембра) — Високи пораст привредне активности као општи оквир за савлађивање тешкоћа у привредном животу, стабилно тржиште и јачање репродуктивне моћи привреде без ограничавања пораста животног стандарда — то су неке од важнијих порука које су са говорнице свог бледског саветовања економисти упутили креаторима економске политике.
Завршавајући саветовање, на којем је другог дана рада присуствовао и потпредседник Савезног извршног већа др Никола Миљанић. Око 400 научника и привредних стручњака са универзитета, из института и радних организација понудило је и своју помоћ у тражењу најцелисходнијих путева којима би се даље кретала привреда.
Иако је намера да се разговара о текућој економској политици била изричито записана у наслову саветовања, ипак су у 17 реферата, а нарочито у излагању 30 учесника у дискусији, превагнуле теме које се тичу основних поставки привредиог система. Разумљиво је, како је закључујући саветовање рекао и председник Савеза економиста Југославије др Боривоје Јелић, да су толико разматрана питања система, јер у идућој години, управо пред доношење новог петотодишњег плана све дилеме треба да буду рашчишћене. Др Јелић није пропустио да констатује да одсуство решења у систему већ данас наноси крупне штете привреди и оте-' жава вођење текуће економске политике .