Borba, 22. 11. 1969., S. 18

ЗА СТРАНА — БОРБА — 22. НОВЕМБАР 1969. Е : | | /

Маи аи.

ООПРАВДА МЕ агаве ВОРАРЕУТЕВ лана ТТ РДј, МЕ РЕВАНО "пећ руацау 08 |] птеита Занаћ | Зе р саеће п би Зеба бве деби утовар Ероту ет а ок Ти У Тр ФОУВИЈКЕСТИ пп] плвареен АГ ПИ мн у | | о ер ПИ ас пити ТЕ ФУЕТТ Ур сале ва прека 3 53 Ова |

Борба принчевеких _ кланова | #

.з РАМА РАТУ ЕХРКЕ55

топ

ЈАУЕНУКИрер КАРТЕ „ти,

РИЈАД: РАСКОШ НА БУРЕТУ БАРУТА7

Упркос Фејсалове победе националистима,

над који се већ пет година противе његовој идеји о одржавању "исламске конференције, из Ријада и Џеде — две саУудијске престонице — процуриле су ипформације о припреманој за вери широких размера, која је требало да збаци саудијски режим. Удар је спречен, како пише „Ал Хорија“, орган левице Фронта за национално ослобођење Јужног Јемена, захваљујући америчкој обавештајној служби: она је међу

заверенике убацила своје људе.

Међу њима је било више ци-

вила и неколико студената. Али

конспирација је потекла из армије — од 2.000 лица, ухашшених по откривању покушаја завере око 250 је официра.

Међу ухашшеним' младим ваздухопловним официрима налази се, на пример, Ахмед Судеири из виђене породице која је монархији дала више амбасадора и гу-

вернера. Из ваздухопловства је, такође, и „човек број један“ завере, пуковник Дауд ел-Румеим,

УАР подржавала Републику Јемен против имама Ел Бадра, креатуре краља Фејсала. Можда су

та напади кристалисали талас не задовољства међу саудијском интелигенцијом. Да ли је било организоване подршке спољаз гуће.

МоНезадовољство у земљи се

Краљеђа породица

ПРИНЦ КАЛИД, престолонаследник и заменик премијера ПРИНЦ ФАХД, министар рашњих послова прРИНЦ СУЛТАН,

унут-

министар од-

бране ПРИНЦ АБДУЛАХ БЕН АБДЕЛ АЗИЗ, командант беле армије

(слитџни корпуси, национална гарда и безбедност) ПРИНЦ НАБАФ, саветник у Ми-

нистарству спољних послова ПРИНЦ БАДР, заменик коман-

данта беле армије

Ергела саџдијског краља

командант војног аеродрома Дахран. Прогони и хапшења су тешко погодили саудијски ваздухопловни кадар — 95 одсто особља је суспендовано. Предвиђа се и извршење око 50 смртних казни.

Позадина завере У Саудијској „Арабији необично личи на успели државни удар у Либији. Иста пустињска земља, пребогата петролејом. И Саудијска Арабија, као и Идрисова Либија. чува на свом тлу стране војне базе. Влада из Ријада одржава веома при јатељске односе са САД, као и Либија пре удара. У обе земље

' власт патријархалног типа се у-

чвршћивала у име исламског реформистичког покрета, у почетку ослободилачког, али данас традиционалистичкогт. У Саудијској Арабији су на власти Вахабити. а у Либији су донедавно били Сенусити. Најзад, у обе земље власт је подривена корупцијом, а заве-

_реници из Ријада су, као и рево" луционари из Триполија и Бенга" зија — млади револуционарни о-

фицири.

Најава догађаја у Либији вероватно је била и детонатор операција у Ријаду. Али, између две земље ипак постоји битна разлика — док је Либија била прилично изолована у арапском свету, Саудијска Арабија је у средишту сукоба и неспоразума са осталим арапским суседима, Интриге цветају у тој земљи где су забрањене политичке партије, а уместо политичког живота одвија се мра чина борба између принчевских кланова краљевске породице.

Доскора је Радио-Каиро оштро нападао саудијске режим, јер је

осетило кад је саудијска штампа,

оштро протестовала због акције палестинских командоса, који су дигли у ваздух део нафтовода од Саудијске Арабије према _-Либану. Други разлог незадовољства „про гресиста“ је симболични карактер

саудијске помоћи палестинским командосима и опрезан прилаз Саудијске Арабије израелско-а-

рапском сукобу. Сви баасисти, арапски националисти и чланови Фронта националног ослобођења Јемена, сада у затвору у Ријаду, били су похапшени под оптужбом да су „комунисти“. Саудијска Арабија не одржава односе ни с једном од источноевропских земаља — „јер су тамо на власти атеисти“. Неуспелу заверу су, наравно, одмах приписали „арапској левици“.

Али, и „арапска тригира. Бивши султани,

десница“ иннацио“ секок

ПИ зар

~ (и 5; >> | ЖРРа МУ У 4 >

„ЖЕН АФРИК“, Тунис

малисти избегли из Јемена, тихо кују завере у Ријаду да би се вра тили на власт у своје земље. Ше фови „Муслиманске браће“ проте рани из Египта, стално су у покрету између Женеве (где им је главни штаб) и Ријада. Ту живе и шефови сиријске деснице — др Назим ел Кудси, бивши председник републике, др Маруф ел Давалиби, бивши сиријски премијер после отцепљења Сирије од УАР, који је био чак и лични саветник краља Фејсала за спољне послове. Затим бивши јерусалимски муфтија Хаџ Амин ел-Хусеини, који је пре десет година пре кинуо с Насером, а сада живи у ЈФРијаду од помоћи краљевске по-

родице. Треће „гнездо интрига“: пошто Енглези треба да повуку своје

групе из Персијског залива, шеик Бахреина, из бојазни да га не анектира Иран, пожурио је у Ријад Фејсалу по помоћ — која му је и обећана. Ирански шах је тре бало да посети Ријад, али је нагло отказао посету. Можда је Техеран био обавештен о завери7 Није искључено.

Историја једне власти

Не треба заборавити да је заверу открила ЦИА. Да је њен сер вис у Триполију открио на време либијске припреме за удар САД не би морале сада разматрати повлачење својих база из Либије. Интервенција „Џемса Бонда“ у Саудијској Арабији може се објаснити бригом да се сачува Дахран, америчка ваздухопловна база од прворазредног значаја. Претпоставља се да би завереници свакако захтевали њену евакуацију. Међутим, не. може се све објаснити страном интервенцијом. И сама унутрашња ситуација у СаУудијској Арабији била би довољ-

на да објасни заверу. Да би се то.

схватило, ваља се вратити на почетак овог века.

Саудијска династија се кроз генерације борила против Турака, Хашемита и Кувајћана. Крајем 19. века успела је да уједини земљу. Али, њен је верски ауторитет потицао углавном од савеза са вахабитским шеицима. Абдул Вахаб, исламски реформатор, поверио је био Мохамеду Бен Сауду, деди Фејсаловом, „задатак по вратка ислама светој науци“. Савез „научника“ и „исцелитеља“ Вахаба и Сауда — тријумфовао је. Религиозна власт династије ојачала је освајањем ЖХеџаза, што је краљеве те династије произвело у чуваре светих места — Меке и Медине.

Отуда и потиче посебан режим Саудијске Арабије. Теоријски, чи тава је политика подређена прин ципима ислама. Коран је устав, а закони се ослањају на „сурате“ и „хадите“ — Пророкове говоре. Ша рија“ — корански закон — једини је у земљи. Отуда — упркос напорима улаганим у просвећивање — запањујући феномени. Декан Медицинског факултета, на пример, изјављује да је Земља равна — јер тако стоји у корану. Улеме (верски шефови) су ин струменти краљевског ауторитета. Они председавају судовима, тумаче коран и стоје на челу „Друштва за очување вере“, са представницима сличним полицији, ко ји приморавају становништво да се обавезно моли пет пута дневно. Како прописују правила корана — лоповима се, на пример, и данас одсецају руке. Биоскопи уопште не постоје, јеђ су филмови забрањени 3за · публику, али

(Карикатура Лорија Ситса у лондонском хумористичком часопису. „Панче)

ипак седељ-

„специјални“ филмови се пројектују на приватним кама у краљевској палати.

Краљевска породица (у Саудијској Арабији каже се обично само „Породица“ од 5.000 чланова држи сва руководећа места у земљи. Краљ Фејсал је истовремено шеф државе, врховни командант армије, премијер и министар иностраних послова. Његова браћа и рођаци држе портфеље у осталим министарствима и најважније функције у влади.

ђогатство „Породице“

Сваки принц, наравно, има свој клан, а интриге међу клановима су једини вид политичког живота у земљи — што у једној пустињској и номадској земљи и ни је тако страшна ствар.

Петролеј је извор фантастичног прихода за државу. односно „Породицу“. Експлоатација нафте је рентабилна још од 1988. До 1944. тодине произвођено је мање од 20.000 барела дневно. али се већ 1947. тај број попео на 240.000 барела, 1949. на 600.000, а у 1959. и на свих 3.800.160.194 барела дневно! Годишње дажбине од лиценци за искоришћавање петролејских извора износе 700 милиона долара! Од те суме дају се краљевске субвенције „Породици“, док бедуини остају и даље оно што су били — најцрња сиротиња. Резултат је овај: лик скромног и повученог саудијског принца, муслиманског борца за једнакост Вахабита, са Саудом се променио у обличје богатог набоба, који излази из палате да би вечерао у неком ноћном клубу, праћен колоном позлаћених „кадилака“ са женама, децом и послугом. То је чак и за Саудијску Арабију у не ку руку значило скандал, јер коран забрањује скупљање приватног блага. Али, „Породица“ влада уз сагласност улема.

Пошто је свргнуо брата Сауда, краљ Фејсал је званично забранио ропство, или на пример, довожење специјалних ручкова из њујоршког „хотела „Валдорф Асто рија“ авионом, затим је подстакао изградњу болница и школа, увео телевизију и, упркос великом про тивљењу улема, дозволио школовање женске деце. Такође је зауставио расипање новца у „Породици“, а не позива више ни племенске шефове на: велелепне гозбе. Углед „племенитог“ краља; који је уживао Сауд код бедуина, Фејсал је изгубио, а с њим и нешто од своје популарности. „По родица“ се, ипак, и даље купа у претераном луксузу — задржала је све привилегије, а официри ко је фаворизује краљ Фрејсал, корумпиранији су но икад.

(Скандал са странцима _

Односи саудијске монархије са САД извор су још једног скандала; Године 1988. петролејска. компанија Стандард ојл из Калифор није добила је у Саудијској Арабији прву концесију. Од 1988. мко (Атађјап Атемсап ОП

РА. раној експлоатише читав сауијски петролеј за своје три „мај

с“; Стандард, Тексако и Сокони. 6 "рада земља потпуно зависи од " Уочи рата 1939. АРАМ-

јорка. 5 Бе давао Ријаду доларе,

= . 4 ко“ Же Зувнде

' подржава

као

(Лозијеова

предујам за будуће дажбине од лиценци, У току другог светског рата прекинуто је било ходочашће у Меку, а с њим и знатни приходи, па је англоамеричка помоћ спасла финансијску ситуацију. Тодине 1945. добила је једна америчка мисија управу над аеродромом Дахран, где су сервиси за америчке _ војне транспорте и АРАМКО имали сопствене хангаре. Саудијски ваздухопловни ка дар обучава се у САД, а ваздушним линијама земље управља једна америчка компанија. Друтим речима, архаична власт, неприлатођена држави и развоју,

постала је власт у служби иностранства. За то време формирала се обра зована средња класа и брзо се

Фејсал, краљ Саудијске Арабије

развијала, нарочито у армији и администрацији.

Кад је 1964. краљ Фејсал преузео власт, углед реформатора донео му је и подршку тих елемената. Он их је, међутим, касни је разочарао, а у том незадовољству треба тражити и узроке неуспелог удара ове јесени.

За ту класу, усхићену технолошким прогресом у свету, од које, види, зависи и њен прогрес краљ Фејсал је данас архаична фигура. Називају та | „најмоћнијим конзервативцем с зрапског света“. Он данас финансира десничарску штампу у Бејруту, даје новац сврг нутом јеменском имаму Ел Бадру — што је довело до грађанског рата коме се не назире крај..

Још једна конзервативна карак теристика шокира нову класу „антикомунизам“ (Комунистом се сматра свако ко је и мало оријентисан улево од капитализма из 1880. године). Антикомунизам добија у саудијској штампи онолико простора колико и вести о збивању у арапском свету.

, Истини за вољу, краљ Фејсал је осудио Никсонов произраелски став, али је у Ријаду опште познато да, на пример, индиректно америчко присуство у Вијетнаму. На арапском самиту у Картуму, у септембру 1967, одбио је сваки предлог за мирно решење сукоба са Израелом и препоручио „џихад“ („свети рат“) против Израела. Међутим, познато је

па ни Уто итег АИ детете ја 2 С Рвасубто оу СХРКЕЗ5У уЕ моду

карикатура у Француском магазину „Пари-мач“)

да је уско везан за Запад који подржава Израел, а познато је та кође да ефективи саудијских војних јединица стационираних у Јордану не прелазе 3.000 људи, те се, према томе, њихов утицај на израелско-арапски сукоб готово може и занемарити.

Сматра се да је краљ заузео та кав став да би ослабио египатске позиције, јер је Египат прахватио резолуцију Савета безбедности од“ новембра 1967. Фејсал је, такође, упорно одбацивао све Насерове“ предлоге за одржавање новог арапског самита — јер, према његовом мишљењу, „Јордан и Египат траже тај састанак само да би извукли још веће субвенције“ (на картумском самиту петролејске државе су донеле одлуку да УАР и Јордану дају финансијску надокнаду, како би се ублажиле последице јунског рата).

Нови талас

Разумљиво је што се у таквим условима припремала војна завера прогресивног карактера, јер средња класа жели промену, ДОК држава, односно „Породица“ која се. с њом поистовећује, по сваку цену хоће да ствари остану онакве какве су сада.

Није онда ни чудо што је хапшење око 2.000 завереника уназа дило револуционарни покрет за најмање десет година. Али, мора се рачунати и на међуплеменске односе. Хапшење хиљаду људи и стрељање преко 200 официра може само проширити круг незадовољника. Створиће се нови талас противника, а што је по „По-

родицу“ најгоре — међу завереницима су и официри „беле ар“ мије“ — врхунског штита сувере“

на и „Породице“.

Недавно се у хотелу „Сент Џорџ“ у Бејруту један амерички пословни човек жалио да никад није био већи песимиста него да“ нас у погледу будућности амери“ чких интереса на Блиском исто ку. -

Заиста, и спољна и унутрашња политика Саудијске Арабије мотле би ускоро од ове земље не“ чинити друту Либију.

пстекаени Пожацшенци

официри на јбишиг“

функција

пуКОВНИК ДАУД ЕЛ РУМЕМ, командант војног асродрома (4 Дахран

КОМАНДАНТ АХМЕД ЕЛ АРА“ ВИ, директор зе војне послове У Министарству унутрашњих по слова А

ПУКОВНИК МОХАМЕД ЕЛ ШАБРАВИШИ, генерални директор у Министарству одбране и авијације ПУКОВНИК МОХАМЕД КЛ ГАПЕМ, ломоћник директора АК'демије за унутрашњу безбедност КОМАНДАНТ АБДУЛАХ ЕЛ ФУ РЕМ, директор кабинета шефа ге“ нералштаба у Министарству од" бране | КОМАНДАНТ АБДУЛАХ АЛАРФАМ, командант гарнизона у ме |

сту Ал-Ихса '

БРИГАДНИ ГЕНЕРАЛ АЛИ ЗИН АЛ-АБИЂИН, бивши командант гарнизона у Меки. /