Borba, 29. 09. 1973., S. 2

2 СТРАНА — БОРБА — 209. СЕПТЕМБАР 1973.

има

_ Утицај несвретаних _ земаља на ток дебате

О закључцима Алжирске конференције тоборило бише министара земаља-чаанива сђешске ортанизације

Биједићева честил и;

Менеееу - Чику.

Београд. — Председник Савезног извршног већа Џемал Биједић упутио је председни ку владе Гвинеје Бисао

Франциску Менсесу — Чику телеграм следеће садржине:

„У име Савезног извтшно већа и своје лично име. пово дом Вашег именовања за председника владе Гвинеје - Би сао. упућујем Вам најћаз !није честитке са нп>тлепп им жељама за просперу:е" и оазвој Ваше земље,

Желим и овом лриликом "та изразим дивљење храбром народу Гвинеје - Бисао, ко-

ји је у борби више од 1еднс |

деценије против поотутупских колопијалиста усле0о ле уз ве лике жртве стекне слободу и независност“.

Југословенски парламентарци посетили

Минхен

Минхен, — Група посленика Савезне скупштине СФеЛ ја се с др ЈТожом на челу налази вој посети Савезној зепубтм ци Немачкој, опешло је јуче у Минхену фабрике „Месершмит — Белхов — Басм“ у ко

јима је разгледалл модерим систем произведње м техполо гије Рада. Посланити Сазе»ве скупштине посетили су затим с. импијскм колшиске и во лили уазоворг о лослави ти

ма Парламента покрајине Баварске. Премијер Штроугал

примио Јаковлевског Ираг. Прелселнук чехо

с совачке влад= Лубоуир

гословенског дела југОСЛОвенско-чехословачког _мешовитог комитета за привредну и научно-техничку сералњу Трпе Јаковланско'. попо дом заседања овог комитета.

Разговарало :> с питањимх која су разматрама На 0“оМм заселању мешовхтог коми:е та. о економским односима и заеђу цве земља и о» њиховом даљем развијању Пом тоили| коу је изражено зпострано за. певољство лосллашњим раг во | јем ових односа и исгакзу“о д, постоје све мосузпоста Ла се југосповенско-чехослолзазка сарадња у обпасту приврза ле. науке и техаико даље у- | напређује.

ко | Зилфћаном | у итестоднев- |

| ференције веома | рад овог заседања“

| кључака

(Уједињене нације, 28. сеп тембра, Танјуг) — После го вора потпредседника СИВ Милоша _ Минића, јуче на пленарној седници Генерал не скупштине УН говорили су министри иностраних послова Пољске, Замбије и Бугарске — Олшовски, Муденда и Младенов.

У Мудендином излагању, кал и У Минићевом, видно су одражени закључци и ' прокламације – несврстаних земаља на Алжирској кон ференцији. _ док су друга два говорника потенцирала политику попуштања између Истока и Запада, усред ' сређујући пажњу на побољ ' шање совјетско-америчких односа.

Замбијски министар је на почетку свог свеобухват ног излагања — које је било Најснажније у разоткри вању расистичко колонијалистичког _ савеза на ју!у Африке између Преторије. Солзберија и Лисабона истакао да је „алжирски самит био још једно изузет но достигнуће у одлучним колективним напорима несврстаних земаља да искорене многа зла која још увек унесрећују овај свет. „Моја делегација се нада

| — рекао је он — да ће важ

Алжирске конолакшати не одлуке

Поздрављајући процес пао пуштања и преговарања ме ђу великим силама. МУденда је дошао до сличних за као и Минић, о „недељивости мира“ у контексту попуштања. Наше је чврсто убеђење да се ствар ни мир и безбедност, нарочито земаља у развоју, моту Постићи само ако са кроз равноправно учешће свих земаља напори усме-

МЕЂУ ПРВИМ ГОВОРНИЦИМА:; Милош Минић

та Конференција донела ви ше резолуција У којима се изражава „одлучност Да са настави _ политика мира и борбе против колонијали= ма и неоколонијализма „Ме пружамо подршку напорима несврстаних земаља“ — рекао је Олшовски

Вреднујући попуштање као „историјску прекретни цу у међународним олносима“, бугарски министар Петар Младенов је, узгред У том контексту оценио да су и у Алжиру донете „важ» не и корисне одлуке о раз ним конкретним проблемима данашњег света“. Он се

» _| ре на тражење решења за Миловац Марковић виа тровлене војипога авва ну и На пе Ц Џи ну е се Бу-

лови амбасадор СФР у Грчкој

Београд. — "Указом Председа

ника Републике Миловану

|ћају већину земаља „У, све:

ту“ Пољски министар иностра

рковић, досадашњи помоћник | кође се осврнуо на Алжир

савезног секретара за иностране послове. наименовапл је за изванредног и епуномоћоног амбасадора СФР Југославије у Републици Грчкој |

Протестни телеграм |

ССЈ Међународном |

оироу рада Београд. — Поводом укидања Јединствене централе рал ника Чилеа, Веће Савеза син диката Југославије упутило је Међународном бироу рада про

тестни телеграм у коме се из- |

међу осталог каже:

„Са дубоким огорчењем сазнали смо дл је војна хунта у Чилеу укинула Јединствену централу радника Чилеа (ЦУ ту

и забранила сваку активност.

синдиката. Радници и синдикати Југо славије енергично прфтестују

против окрутних репресалија |

и убијања радника у фабрикама и ралничким насељима

ССЈ очекује енергичну акпи ју Међународног бироа рала. Ради поштовања конвенција Међународне организације ра да и окончања самовољних фашистичких поступака ХУН те против радника и синдиката“, Делегација Отечественог фронта у Београду

Београд. — У Београд је јуче допутовала делегација Отечественог фронта бугарске, коју предводи секретар националног савета Отечественог

френта Јаљу Ганчев •Делега |

ција ће у југославији боравити недељу дана као гост савез не конференције ССРНЈ.

Тенерални секретар савезне конференције Али Шукрија примио је поподне делегацију бугарског фронта и водио разговоре, у којима је с југословенске стране учествовасб и члан секретаријата пред седништва савезне конференције Климе Чорбе.

Разговорима је присуствовао и амбасадор народне републике Бугарске у Београду Чиколај Минчев.

Југословенско-чехословачка сарадња

Праг — У Прагу је јуче завршено десето заседање Југословенско-чехословачког комитета за привредну и научно-техничку сарадњу. Протокол о овом заседању потписа ли су шефови делегација.

У коминикеу датом на завршетку тродневног рада каже се да је- комитет позитивно оценио резултате. поститнуте у току десет година од потписивања _ међувладиног

споразума о протиривању и

продубљивању привредне и научно-техничке сарадње из међу две земље и од формира ња комитета за привредну и научно-техничку сарадњу.

ску конференцију несврста них земаља. рекавши да је

1 послова 'олиовеки |та- |

кану, рекавши да ће ,

тарска и даље залагати да се на Балкану „примене у живот ' принципи '9' миврљу бивој коегзистенцији Међу земљама са различитим дру штвеним системима“.

Кала ће бити враћена

права Камбоџи:

Нородом Сиханук затражио од Валдхајма да се питање његове земље стави на дневни ред заседања

| (Уједињене нације, 28. ! септембра, Танјуг) —- Питиње враћања влади народног јединства Камбоџе њевог места у Уједињеним На цијама., које је узурпирао пучистички режим генерала Лон Нола, синоћ је озва ничено објављивањем у се | дишту УН поруке шефа др жаве Камбоџа принца Нородома Сиханука генералном секретару Курту Валдхајму, као и његовог одго вора на ту поруку.

Тиме је учињен први ко

| рак ка уношењу овог пита| ња у дневни ред садашњег | 28. заседања Генералне "скупштине, што изричито | тражи Нородом Сиханук у | поруци Валдхајму, позивајући се при том на резолуцију Четврте конференције несврстаних земаља о Камбоџи. У том документу алжирски самит је затражио од САД да обуставе

(Беч, 28. септембра) Група наоружаних Арапа | отела је из експресног воза који саобраћа између Чехословачке и Аустрије два цивилна лица који су „се из СССР исељавали У "Израел и једног аустријског граничара и задржала 'их као таоце, јављају ино' стране новинске агенције. Отмица се, према тврђе| њу очевидаца, догодила још ' у време док је експрес пу|товао кроз Чехословачку.

ПОСЕТИТЕ

МЕЂУНАРОДЛИ ЈЕБЕЊИ НОВОБАДЕЋИ САЈАМ

пролаја Пара # | едних

едмета за СЕ р

ми зимнице

све агресивне акте против Камбоџе, а од свих земаља да званично признају краљевску. владу националног јединства Камбоџе као једиву · легитимну владу те земље. у исто време несврстане земље су потврдиле солидарност са том владом и изразиле јој пуну подрш ку у Уједињеним нацијама у другим међународним организацијама. Држећи се овог алжирског закључка, група несвр станих земаља. међу којима се Налази и Југославија, затражила је писмом од генералног секретара да се Сиханукова порука дистри буира Као званичан документ 28. заседања. Међу потписницима _ овог писма су такође Албанија и Кина. У одговору Валдхајма Си

хануку напомиње се да питање камбоџанског председ

У пуцњави на самој грани ци, како тврди УПИ, убијен је и један чехословачки граничар. Затим су се отмичари из аустријског траничног града Марчег пребацили аутомобилом, за једно са таоцима, на бечки интернационални аеродром Швехат.

Овде је засад се још не зна како отет један авион шпанске компаније „Иберија“ скупа са пилотом. Према изјави представника

"их

оснадомаћинства,

ЗАСЕДАЊЕ ГЕНЕРАЛНЕ СКУПШТИНЕ УН

ништва _ треба да покрене пред Генералном скупштином бар једна земља — чла пица, Очигледно је да ће бити знатно више. јео је већ иза захтева да се об

џ Стефан Олмшовски

јави кореспонденција Сиха нук — Валдхајм стало два десетак чланица. Како сазнајемо, несврстане земље се сада консултују 90 даљим корацима.

| наших односа.

Говон ће говорити у име дАЈ

(Лагос, 23. септембра. Тан југ) — Шеф нигеријске државе генерал Јакубу Говон отпутоваће почетком идућег месеца у Њујорк да би у својству председника Ор ганизације афричког једин ства (ОАЈ), упознао Генералну скупштину Уједињених нација са ставовима и одлукама које је ОАЈ Усвојила на свом: јубијх ном заседању У у године у Адис Абеби

На заседању У Адис. Абеби, Организација афричког јединства је, између осталог. усвојила »„политичку декларацију“ у којој је натлашено да ће искорењи вање остатака колонијализ ма и расизма на континенту бити један од најважнијих задатака ОАЈ у другој деценији њеног постојања. У декларацији је такође пружена пуна подршка арапским земљама. уз препоруку свим државама чланицама да предузму ин-= дивидуалне или колективне политичке и економске санкције против Израела уколико влада у Тел Ави"ву буде и даље одбијала да повуче своје трупе са окупираних арапских територија. У духу ове препоруке, влада Тогоа-је пре пет дана прекинула дипломатске односе са Тел Авивом, при доуживши се тако Конгу (Бразавил), Чаду. Малију, Нигеру. Уганди и Бурундију које су то још раније учиниле. Милан Шаховић

потпредседник Правног комитета

(Уједињене нације, 28, септембра) Асошијгтед прес јавља да је Милан Шаховић члан југословев ске делегације на овогоди

аустријског Министарства унутрашњих послова, отмичари су Арапи са либав ским пасошима и има их троје.

- Итовремено _је затворен багдадски аеродром и неки авиони, који су већ били пред Багдадом, морали су да се врате-на полазне неродроме. (Дамаск, 28. септембра, АФП) — У Дамаску се сазнаје да је данас затворе-

ашина .

' „Швехат“, они, нису,

шњем заседању Генераллзе скупштине УН, јуче иззоран за потпредседника Правног комитета Генерал не скупштине.

Нове пријаве за дебату у Савету безбедности (Уједињене нације, 28. септембра, (АП) — Шеф ју гословенске _ мисије при УН Лазар Мојсов, који је председник Савета безбед ности за овај месец, лзјавио је новинарима да је у уторак од Конга, Гвинеје и Малија примио захтев да њихови говоре

пада чилеанске војне те на кубанску амбасаду у Сантјагу и један кубански трговачки брод. О овом за хтеву Мојсов је информи

сас остале земље — чланице Савета. Седница Савета безбед-

ности посвећена кубанској жалби одржане су 17. и 18. септембра, када је пред

седник Савета Мојсов од- |

ложио дебату на неодређено време због тога што није било више пријазље них говорника.

Никсон примио Громика

(Вашингтон, 28. септембра, АФП) — Председник Ричард Никсон примио је данас у Белој кућиу Вашингтону совјетског минис тра спољних послова Андре ја Громика.

Пријему је присуствовао и нови државни секретар САД Хенри Кисинџер, док је У Громиковој пратњи био и совјетски амбасадор У Вашингтону Анатолиј Добрињин. А А на РБ 4 ср ЗА мини ЛОЛА – аи РБ НПТЕЗНЕГ | скит + ПН Еп ииитниннјенЕ

Група Арапа килнаповала двојицу Јевреја

ва граница Ирака са Сиријом. Ирачка влада је предузе ла ову меру после завођења полицијског часа У Баг даду и затварања свих аеродрома у Ираку.

" Отмичарима _ |

понуђен авион

(Беч, 28. септембра). Аустријска влада понудила је арапским отмичарима авион, уз услов да ослободе све таоце, које држе заробљене према Ројтеру на бечком аеродрому ка-

ко је то претходно погрешно јављено, у авиону

штанске компаније „Исерија“, јер су пилоти овог авиона суочени са опасношћу, закључали“ свој авион. "

бтмичари као и таоци налазе се У жамионету ко јим су се и довезли на

„Швехат“,

| венском руководству

ЗДРАВИЦЕ НА РУЧКУ У ЧАСТ ПРЕМИЈЕРА КОСИГИНА

Тито: (ССР. схвата улогу неевретаних у свету

(Бриови, 28. септембра). Председник Републике Јо-

| сип Броз Тито са супругом

Јованком Броз приредио је ланас на Бриопима ручак “У част председника совјетске владе Алексеја Коситина., 5 ; За време ручка. председник Тито одржао је здравицу у којој је у име Јованке Броз, својих сарадника и своје лично име поздравио премијера Косигина као нашег драгог госта. Ми се радујемо Вашем доласку, Жао нам је, међутим, додао је Председник, што. сте мало видјели од онога што имамо коп нас. У вашој Социјалистичкој Федеративној Републици Ју-

| тославији. Видјели сте три

наше републике, Сада оллазите у још једну. а још двије треба да посјетите други пут.

Не бих хтио да овдје. У својој здравици, говорим много. јер Ви сте већ чули више здравица са наше стране — у Београду. Ско-

|пљу, Загребу. итд. Ја сам | видио да су Вас наши љу-

ди, тдје год сте били, топло поздравили као блиске драге госте.

Хтио бих да кажем да је Ваша посјета од огромног значаја за даљи развитак не само економских, него и политичких. Ви сте већ имали разговоре са предсједником

наше владе, разговарали сте са друговима у републикама гдје сте били, тако да сада знамо шта треба даље да радимо. Наравно. у првом реду морамо се организовати да бисмо реализирали све оно о чему смо разговарали. Досадашњи развитак наших односа био је веома успјешан, ишао је узлазном линијом. Но, имамо још много простора за даље проширење сарадње на економском, културном и другим пољима, рекао је председник Тито.

У наставку, председник Тито је рекао.

„Ви сте пратили конференцију несврстаних земаља у Алжиру и видјели сте њихове тежње за миром У свијету и бољим односима међу народима и државама. Мене је веома обрадовао товор кога је друг Брежњев одржао у Алма Ати. Види се да ви потпуно схватате улогу коју несврстани играју у свијету. њихову борбу против империјализма, као и њихова настојања, заједНо са социјалистичким земљама. да та борба буде чим ефикаснија. Разумије се, било би нереално очекивати, а и немогуће је. да на тако широком скупу постоји јединство мисли о свим питањима. Али, постојало је јединство о најважнијим питањима савремених односа и проблемима који се не рјешавају од

свршетка другог св рата, који тиште с међународну ситуац не врло тешком, А што је најваж конференцији се испољио јединствен став према империјализму. Ја мислим да је то добар прилог даљој борби свих прогресивних снага У свијету против империјализма, а за побољша ње међународних прилика Могу да кажем — ; Е

јетског вијет и Ију чи-

није, на

1 а вјерујем да ћете се и Ви с ме сложити — да се наша и

ваша спољна политика у томе подударају. То значи да. с једне стране. стварамо чим боље и шире односе између наше двије земље а с друге, на међународном плану. идемо путем борбе против империјализма, за боље односе: међу државама и народима“, „На _ крају. _ председник Тито је рекао да „наши добри односи имају велики значај не само за бржи развитак и проширење међусобне сарадње, већ они представљају _и снажан фактор у окупљању свих прогресивних снага на питањима која данас тиште већину човјечанства“, Председник Тито је подитао чашу за здравље премијера Косигина, здравље друга Брежњева, за здравље совјетског руководства, за пријатељске и најбоље односе између наше двије земље.

ћоенгин: Наше пријатељетво еваким даном све више јача

Одговарајући на здравицу председника Тита, премијер Косигин је пре свега захвалио на топлим и срда чним речима југословенског председника, а затим пред седнику Титу, другарици Јо ванки Броз им свом југосло пре-

| нео срдачне поздраве гене-

представници | на седници Савета. о кубанској жалби због на | хун.

ратног секретара цк кплпесс

Леонида Брежњева и Полит бирод Централног комитета, који су га замолили да пре кесе поздраве,

Велико задовољство смо имали моји другови и ја ти ме што смо видели Југосла вију. Свакако да је велико достигнуће Југославије у томе што су све југословен ске републике јединствене око питања која се данас постављају, јединствене уз

' председника Тита,у припре

"мању Устава и

нових до-

| кумената за конгрес СКЈ.

Премијер Косигин је истакао да ће по повратку у Совјетски Савез пренети да су видели јединствену, снажну, стваралачку Југославију, која се бори за интересе социјализма са свим со цијалистичким земљама. Ми одајемо признање политици несврставања, рекао је премијер Косигин и додао: ми одјемо признање несврстаности и понавља-

мо оцену коју је дао друг Брежњев, о којој сте ви го ворили, ми сви поздрављамо несврстаност и све те земље зато јер се оне 6оре против империјализма, јер су подигле свој глас про тив рата, за ствар мира. Пошто је истакао да је данас најважније у свету јединство усоцијалистичких земаља, јединство марксиста-лењиниста, председник совјетске владе је истакао да се социјализам данас налази на таквом нивоу о каквом се пре неколико година није могло претпоставити. Када гледамо на будућност можемо рећи да је будућност за социјализам, за марксизам, за лењинизам. Премијер је додао да је мир за који се заједнич ки боримо непобедив. Товорећи о билатералним односима између Совјетског Савеза и Југославије, Алек сеј Косигин је рекао: „Ми не видимо никакве тамне мрље у тим односима. Ми смо дубоко убеђени, а ја ћу то пренети и мојим друговимд када се вратим у Москву, да наше пријатељство сваким даном све више јача. Наше узајамно разумевање и поверење постоји и ничим није ограничено“. При том је премијер иста-

као да даље победе соција листичких земаља очекују сви прогресивни људи у свету.

На крају, председник Ми нистарског савета СССР по дигао је здравицу „за друга Тита, за инспиратора и организатора Југославије, за човека око кога су се ујединили сви народи Југосла вије“. Подигао је здравицу за „то остварено јединство у Југославији, пожелевши другу Титу много, много го дина бодрости, живота и стваралаштва у раду. Хтео бих да кажем да наше при јатељство и наше узајамно поверење јесте пријатељство не само двојице, десети не или стотине руководила“ ца, већ је то пријатељство свих народа Совјетског Са веза и Југославије Мислим да нема те силе која би по колебала наше пријатељ“ ство и наше односе, иста“ као је премијер Косигин И на крају поново подигао че шу за све што је усмерено обједињавању напора у 19 литици, економици, за при“ јатељство наших народз. Алексеј Косигин је још на“ здравио сарадницима пред седника Тита који се зајед но с њим боре и раде и 19

желео им успех. ј (Танјуг)

ПРИПРЕМЕ ЗА ЕВРОПСКУ КОНФЕРЕНЦИЈУ

угословенски предлог мера за емањење наоружања

Наша делегација поднела план Поткомитету за војне аспекте који заседа у Женеви

(Женева, 28. септембра, Танјуг) — Југословенска де легација, поднела је данас поткомитету о војним аспек тима европске конференци-

је у Женеви предлог мера

којим се инсистира да држа ве — учеснице у преговори ма о смањењу наоружања и оружаних снага у Европи, који почињу 30. октобра у Бечу. воде рачуна о следећим принципима:

1. Да су војни и политички аспекти безбедности тес но повезани и представљају саставни део процеса смањења затегнутости, јача ња безбедности, унапређења сарадње и превазилаже ња постојеће поделе у Европи, што је све од живот ног интереса за све државе — учеснице. _

2 Обзиром да је безбелност недељива мере које се предузимају у циљу смање ња оружаних снага и наору жања у Европи треба да бу ду усмерене у правцу учвр

шћења безбедности у Европи као целини, укључујући и област Медитерана, и ле смеју ни у једном моменту њихове примене умањити безбедност државе или ста

'билност било ког дела Ев-

ропе исто као и било кога дела света,

3. Имајући у виду њихов животни интерес за све ос новне проблеме безбедности у Европи, све државе —

' учеснице би требало да има

ју потпуну могућност да уз му учешће у размзтрању тих проблема. Сагласно томе, оне би требало да буду на одговарајући начин стално обавештаване о нап ретку преговора о смањењу оружаних снага и наоружа ња у Европи или о другим мерама разоружања тако да би биле у могућности па обезбеде своје интересе и пруже свој допринос таквим преговорима.

4. Имајући у виду потребу да отпочну процес оп-

штег и потпуног разоружа ња који и даље остаје као крајњи циљ свих напора 3 овој области, југословенс У делегација је предложи да државе — учеснице т ба да појачају напоре Х правцу скорог обуставе, ња трке у наоружању 5 безбеђења споразума 9 3. нвим почетним мерама Ра ружања, нарочито У од > на оружје за масовно Зе штавање, У том пиљу др ве би се обавезале напоре за скоро ње светске конфе о разоружању -

реп Југославије. реси нашњем састанку по уа тета о војним ми безбедности своје пред је поднела Румунија ширим аспектима Зција жања, затим. дедег а и Шпаније о неким Поре јачање поверења и и ција Шведске о Р гледима на проблеме ружања У

сази ренције