Borba, 24. 01. 1975., S. 12

ВАРАЖДИН

"ЗЕЛЕНА ТРИБМНА. ПРОИЗВОЂАЧА И ПОТРОШАЧА

–

. 1

| .

ОСНИВА СЕ ЗАДРА

КАВЕЈ

Нова. организација ће се првенствено залагати за

развој производне кооперације м самоуправних оса на селу |

Привредна комора у Вараждину предложила је организацијама удруженог рада, које сарађују са селом, да потпишу самоуправни споразум о формирању Задружног савета за подручје Заједница општине Вараждин. То је акција предузета на основу досадашњих расправа и потреба пољопривреде с вараждинског подручја.

Пошло се, наиме, од чињенице да пољопривреда, посебно производња хране, имају врло велику перспективу, ана друштву је да се тако оргтанизује како би искористило ту шансу. Међу проблемима који се код тога јављају и на подручју. Вараждина су, пре свега, интензификација производње, осигурање тржишта и одговарајућих цена, изградња великих хладњача, као и — што је веома важно — увођење пензионог осигурања по љопривредника.

Уз све то актуелно је и питање кадрова које треба шко ловати за потребе пољопривре де У друштвеном и приватном сектору. Јер, како је речено за време дискусије о оснивању Савеза, индивидуалне пољопривредне произвођаче тре ба знатно више него досад подстицати на већу производ њу. У свему томе заправо велику улогу мора одиграти За дружни савез, до чијег ће фо рмирања, вероватно, доћи у првом тромесечју ове године.

У дискусији око формирања Задружног савеза у Вараждину истичу да се на овом подручју и досад поклањала при лична пажња пољопривреди, посебно увођењу сувремене ор ганизације и повезивања ин-

„на

дивидуалних сељака са друшт веним сектором. Као пример може послужити" производња меса коју организује Пољопри вредно добро Чаковец, затим

узорна производња семена у Лудбрегу итд. Исто тако, У Вараждину су имајући ·на

уму потребе развоја пољопривреде, пришли изради десетогодишњег , програма развоја ове области, а припремљени су и планови за наводњавање и интензификацију производње уз Драву у оквиру изград ње хидроцентрале „Вараждин“ и „Чаковец“. ј

Судећи према предлогу програма рада Задружни савез ће се залагати за развој кооперативних односа, затим усмеравати набавку пољопривредних машина, ангажовати се сврсисходнијем кредитирању, подстицати разноврсне друштвене и привредне активности, а посебно ће стално ортанизовано деловати на спровођењу самоуправног система на селу.

Задатак Савеза ће бити да анализира и прати друштвеио-економске односе на селу, да на основу стечених сазна ња сагледава проблеме и пред лаже мере за побољшање при вредног система и текуће економске политике у пољопривреди, као и да активира оснивање клубова напредних задругара, односно кооперана та, актива жена задругарки, младих пољопривредника, школских задруга, како би омогућио потпунију примену са моуправних начела и обезбедио развој пољопривреде у це лини.

С. ЛАБАШ

ПРЕЉИНА

Све припремљено за удруживање

Задруга „Агроекспорт“ ће ускоро са десет пољопривредника потписати споразум о удруживању

Пољопривредна задруга „Агтроекспорт“ у Прељини код Чачка је ових дана закључила девет уговора са пољопривредним произвођачима о трај ној сарадњи. Пољопривредници су уговорили подизање такозваних мини-фарми капацитета 700 јунади у једном турнусу. Сама задруга има своје капацитете за око 300 ју нади. Задруга на тај' начин за тржиште обезбеђује око 300 тона меса. ,

Уговори о тову су потписани са Миланом Левајцем из Бечња, Милорадом Рајчићем из Мрчајеваца, Андријом Јовано вићем из Коњевића, Мирољубом Марковићем, Бошком Ри становићем, Љубивојем Бон1-

ВАЉЕВСКА КАМЕНИЦА

ЗА „ЗЕЛЕНИ ПЛАН“

19 МИЛИОНА

Земљорадничка задруга у Каменици код Ваљева, одржала је ових дана свој уобичајени годишњи састанак са по љопривредницима са којима сарађује. Овог пута разговарало се са кооперантима који сарађују у оквиру „зеленог плана“.

Ова задруга је за три претходне године утовила 12.000 јунади, изграђено је (или је у току подизање) 25 савремених стаја за краве, набављено је 200 расних јуница, бесплатно осемењено 200 крава, а у 1974. години откупљено је 35.000 литара млека. Набављено је и 40 трактора и 10 уређаја за мужу.

За спровођење „зеленог пла.

на“ инвестираће се 13. милиона динара. Средства Југословенске инвестиционе банке и Југобанке, добијена су на основу закључених уговора са · 174 земљорадника.

С обзиром на резултате ко

је је ова Задруга досада учини ла за велики број кооперана-

та, без обзира на сву компли-

кованост додељивања кредита под специфичним еколностима, представници Републичке и Основне привредне коморе, огиштине, банака, пословних партнера, обећали су да ће наћи начин да се овако доброј задрузи и њеним кооперантима што више изађе у су срет, М. ЈОЦИЋ

ковићем, Милисавом Глишо~

вићем и Милољубом Бошковићем из Ракове и Драгославом Радошевићем из Прислонице. Сточари обезбеђују 006јекат, радну снагу и кабасту храну (јер се сада она више примењује у тову стоке у комбинацији са концентратима) а задруга обезбеђује товни ма теријал и концентрате.

Десет пољопривредних произвођача испунило је све усло ве за спровођење Закона о удруживању земљорадника, па ће са њима ускоро бити потписан самоуправни споразум о удруживању у оквиру ООУР „Атроекспорт“ у Прељини.

Д. РИСТИЋ

АКЦИЈЕ

"12. СТРАНА — БОРБА — 24. ЈАНУАР 1975.

СЕЈАТИ СВАКИ ||

___ХЕКТАР

Пролећљј сетву, ако време буде лепо, треба. почети за две недеље, препоручују стручњаци Југословенског пољотривредно-лшумарског центра. Кукуруз на дваи по милиона тектара јији ! |

| |

СОРТНОГ СЕМЕНА ЗА ПРОЛЕЋНУ СЕТВУ ИМА ДОВОЉНО; добра припрема земљишта је-

дањ од услова за, високе триносе .

у Сетву јечма, овса и ражи треба, ако време буде лепо, почети кроз две недеље, а де

. сетак дана после тога, шећер—

не репе, сунцокрета и друтих индустријских култура. Одмах затим — кукуруза. Сва ки хектар овог пролеће се мора засејати. Радове ваља обавити квалитетно. Сортног семена има довољно, минералних ђубрива исто тако. То су препоруке и суштина програма овогодишње пролећне сетве који су нам саопштили др Вукашин Вујадиновић, дирек тор биљне производње, дипло мирдани инжењер Богдан Поповић и дипломирани инжењер Богољуб Раденковић из Југословенског пољопривредно-шумарског центра. Овај Центар, заједно са републичким и покрајинским, припре мио је овотодишњи програм пролећне сетве за целу земљу и треба да води акцију до кра ја.

Никад обимнија сетва

Пољопривредни произвођачи овог пролећа треба да засеју досад највеће површине .преко 45 милиона хектара. Јер, прошле јесени је због и-. зузетно неповољних климатских услова — како оцењују У Центру — засејано — око

350.000 хектара мање него оби

"чно. Иначе; највише ће се овог

пролећа, природно, засејати кукурузом: преко 2.5 милиона хектара, односно 250 хиљада хектара више него лане. Пре ма програму, који су нам изложили стручњаци из Југословенског центра, У спровођењу ове акције укључени су

ВЕЋА ЗАШТИТА ПОТРОШАЧА Провера квалитета увозне хране

Скутлшитина СФРЈ Ће ускоро усвојити Нацрт закона

о контроли квалитета пољопривредних и трежрам-

бенихт трошзвода у стпољтотртовинској размени. Оштраије казне за увознике лоше робе

, !

Делегати Скупштине СФРЈ изјасниће се ускоро о Нацрту закона о контроли квалитета пољопривредних и пре-

храмбених производа

у спољнотрговинском промету.

Но-

вим законским текстом се у ствари, са Уставом усклађује

постојећи Закон, који је донет још: 1965. многа застарела и превазиђена решења.

године и садржи

Најзначајнија новина у Нацрту закона састоји се у томе што ће се контрола квалитета робе, поред извоза, проширити и на увоз пољопривредних и прехрамбених про-

извода. Садашњим прописима то није предвиђено.

Поучени досадашњим искуством, љутори Шацртга су ову одредбу предвидели како би се онемогућио увоз производа који не одговарају нашим прописаним условима. На тај начин ће се потрошачи заштитити од продаје '»обе лошег квалитета, Да би се аграрни производи увезли за њих ће, дакле, убудуће важити обавеза о издавању посебне дозво-

ле (цертификат).

Закон предвиђа да главни контролор и даље буде Савезни тржишни инспекторат. Међутим, сматра се да треба

ангажовати и стручне У Нацрт је унета и одредба

и научне по којој

установе и организације. се неки послови У

контроли квалитета пољопривредних и прехрамбених производа — приликом увоза и извоза — могу поверити ква-

лификованим

организацијама

удруженог рада ми другим

самоуправним организацијама. Тиме се привреди омогућује са се што непосрединије ангажује и у овој области.

Напрт предвиђа и знатно оштрије казне за кршење про-

писа. Оне се за; организације удруженог рада, које се огре-

· ше о прописе, крећу од 20.000 до 500.000, а за појединце од

3.000 до 30.000 динар»

и. ТОРОВ

Алда а ае иаб аи паша

Разлике

Прошле године друштвена газдинства убрала су просечно по хектару 57,6 метарских центи кукуруза У зрну, а приватни произво ђачи — 33 метарске центе. Али су поједини земљорад ници произвели чак 130, па и 140 метарских центи „зла тног“ зрна,

Савремена _ агротехника, кажу стручњаци на основу вишегодишњих _ провера у пракси, омогућује земјља-, радницима у многим рејони ма да достигну, па и према ше производњу па газдинст вима, с обзиром на то да могу боље нговати усеве, пошто су у питању знатно мање површине.

републички и покрајински пољопривредни центри, комо ре, пољопривредне станице, као и стручњаци у радним и другим организацијама.

Планирано је да. се род кукуруза ове године, у односу на прошлу, повећа за најмање ми лион тона. Услови постоје и то нарочито за повећање продукције на приватном сектору. Како ће се агротехника применити, зависи, наравно, од услова самог ужег рејона.

Карактеристично је да приме.

ну агротехнике организују и

спроводе стручњаци у радним организацијама, општинама и другим институција-

ма, а-у појединим рејонима ће се формирати општински шта

бови за спровођење пролећне сетве. Стручњаци су се договорили, каже Богдан Поповић, да дођу директно до сва ког произвођача и помогну му да повећа принос.

Више репе и сунцокрета

У данашњим условима, како су нам нагласили у Центру, не може се дозволити просечан принос од 10 метар ских центи кукуруза по хектару, како се већ годинама бе лежи у појединим општинама. Јер, већ самом сетвом одговарајућег сортног семена и упо-, требом „минералних, ђубрива код нас на подручју где се сада" убере десетак метарских центи просечно по хектару, род се може готово удвостручити. Пољопривредни · произвођачи ће овог пролећа повећати и сетву индустријског биља, Рачуна се, према овом програ му и плановима. пословних удружења, да ће сунцокрет „окупирати“ око 220 .хиљада хектара, шећерна репа око 120 хиљада, а дуван приближно 60 хиљада хектара. Остало ће припасти поврћу и вишегоди- | шњем биљу.' Повећање ·сетве ових култура, наравно, треба да да и већи род. Квалитетног семена за све ово има довољ-

но, а једино машина нема колико је потребно. Стручња. ци управо зато и указују да сетву треба почети за две недеље. Посао, наиме, никада ни је био тако обиман, а судећи

по задацима и тежак. ЗЕУ КЕ,

МЕЂУ ВИШЕГРАДСКИМ ВОЋАРИМА. Шљива доноси милионе

Пољотривредно-трговинско _ предузеће - „Више-

" град“ је откупило више од сто вагона свеже и око

40 ·вагона суве шаљиве прошлогодишње бербе

Прошлогодишњим | откупом пољопривредно трговинеког предузећа, „Вишеград“ у Вишеграду подједнако је задовољна организација и пољопривредни произвођачи. Јер, пољопривредницима је за испоручених сто вагона свежих и око 40 вагона сувих шљива лањске бербе, исплаћено више од пет и по милиона дина-

ра. То је констатовано на сед,

ници вишетрадске Општинске скупштине на којој је разма-

трана информација о откупу:

тржних вишкова пољопривредних производа и развоју ко-

. операције. _ Пољопривредно трговинско предузеће „Вишеград“, 'осно-

вано удруживањем земљорадничких задруга и неколико трговинских организација, израсло је. у најакумулативнију организацију удруженог рада У вишегралекој комуни. Улру жена пољопривреда и трговина створили су добре услове за сарадњу са пољопривредним произвођачима, како на унапр ђењу пољопривредне производње тако. и размени .пољопривредних производа и тртовинско-индустријске робе.

— Основни задатак „Вишеграда“ је, каже инжењер Љубомир Коџо, директор, реализација „зеленог плана“. Поред откупа, прераде и даље продаје пољопривредних про

извода од пољопривредних произвођача, имамо и своје производне капацитете: вла-,

стити воћњак са 15.00 стабала шљива, машинску сушницу за сушење шљива капацитета 5.000 килограма, пепару са модерном опремом за производњу „ракије, затим живинарску фарму коју ћемо про-, ширити са 5 на 15 хиљада носиља), фарму за производњу и тов пилића, телади, јунади, постројења за откуп млека и друге. Увелико се реализују планови у кооперацији са пољопривредницима у производ

њи пиварског јечма за будућу

„фабрику слада у Рогатици. за

тим производњи кромпира за фабрику за прераду кромпи ра у Сокоцу, па у тову телади, јунади, као и другим делатностима. „Рекли су, саодшш или, изјађили..::

ВИ УСЛЕШНЕ.

Цу » |

_СРМЊЕ__

Квалитетна пишеница се не добија пред силосима, каже Ружа Башић, технички директор „Фиделин- |

Комбинат „Фиделинке“ у Суботици односно његова индустријска пекара се у широ кој околини прочула као про

извођач квалитетног хлеба. Пе.

кара, наиме, данас од укупне производње хлеба и пецива четвртину испоручује потрошачима у граду — где „иначе, подмирује готово све потребе — а остало у околна се ла и даље. Представници „ве лења“, који су раније запази

ли добар „Фиделинкин“ хлеб,

су се својевремено договорили да комбинат подигне у овом словеначком индустријском центру савремену пекару. Ових дана пекара у Веле њу се пушта у пробни рад. То је, између осталог, био по вод да о „тајнама“ доброг хле ба разговарамо са инж, Ру“ жом Башић, техничким дире ктором „Фиделинке“.

— За стручњаке нема тај“ ни, истиче Ружа Башић. Имг само више значајних технич“

ке“ у Суботиим,

МЛИНСКА И ПЕКАРСКАИН

ДУСТРИЈА СЕ МОРАЈУ БО-

ЉЕ ПОВЕЗАТИ СА ПОЉО-

ПРИВРЕДОМ: Ружа Башић «

ких ми технолошких елемената на, да тако кажемо, путу жита од њиве до брашна и хлеба. Пре свега. неопходно је оситурати уједначен квалитет пшенице. При томе је улога млинске и пекарске индустрије обично одлучујућа. Утврдили смо, наиме, да и високородне сорте. под одређеним условима, (чак и

кад нема одговарајући проценат тврде пшенице)

дају добар

квалитет, али обично неуједначен. Ако индустрија пак очекује да пољопривреда донесе пред силосе готову — сортирану робу и не провери то јест свакодневно анализира детаљно ње-, на својства, вероватно, неће бити доброг брашка ни хлеба, Разуме (се, такве »тајне“ постоје у припремању хлеба, печењу,

услова, других од знања. Зато је неопходна и боља сарадња стручњака, нарочито технолога. Боља повезаност у овој делат-

ности код нас

је потребна и зато што још,

посебно у пекар-

ству, имамо превише малих, патуљастих организација које су малтене препуштене саме себи. о

— Када је у питању снабдевање пшеницом уједначенот квалитета одговарајућих сорти онда, закључила је Ружа Башлић, се то може постићи само ако се млинска и пекарска ин-

дустрија тесно пословно повеже са пољопривредом на само-

управним основама укључујући узајамну стручну и финансијску подршку. Тако је својевремено поступила и „Фиделим“ ка“ која данас убире плодове ове сарадње.

РЕНОРДЕРИ СА

т|1

У примени савремене агротехнике се нижад нисањ преварио, истиче Драгослав Ђорђевић земљорад| ник из Доње Крушевице

Земљорадници у општини Велико Градиште и Голубац "већ деценијама упиру очи у плодна поља око Пека. Овде све биље добро рађа и уводе се новине. На овом подручју стварају се вишкови, било да су поседи у друштвеном или приватном сектору. Од ушћа Пека у Дунав, узводно до села Чешљеве Баре, поређани су: Пожежено, Кусиће, Браничево, Крушевица, Шјувајиће, Средњево Царевац, ·Миље виће и Чешљева Бара. Свако од ових насеља има своје „зе лене јунаке“. како су,популаРрно назвали рекордере у про изводњи кукуруза и пшенице. Кад неко од њих у сезони не убере четири до пет ко шева кукуруза сматра. се то подбачајем. Међу најуслешније и најнапредније пољопривреднике убраја се и Драгослав Ђорђевић, из Доње Крушевице. Овај земљорад-

ДОГОВОРИ СЕ ОБОСТРАНО ПОШТУЈУ: Драгослав Ђорђе“ - вић , .

ник произведе увек бар по два вагона тржног вишка кукуру. за. а постало је готово уобичајено да сваке године произвед

по хектару 6.000

килограма пшенице. Кад смо га ових дана посетили рекао нам је: ; — Радим све на време и приљежно, па ми се то пош враћа. Купујем ђубриво и друга средства и никада

тено се нисам

преварио. Шрошлог “лета скинуо сам 18.000 килограма пшеви“ це. Све сам испоручио „Летњиковцу“ у Пожаревцу. Са овим добром сарађујем неколико година и могу да кажем да МО обострано поштовали договоре. После пшенице, почео сам де испоручујем и кукуруз, као и товну јунад.

На питање како то да сарађује са пољопривредним добром

„Летњиковац“ а не са суседним комбинатом „Браничево“.

' тослав. Ђорђевић нам је одговорио: ,

— Због тога смо и ја и поједини мештани незадовољни Пре више година сам био један од редовних коопераната КОМ“ бината у Браничеву. Али то се једно, време није исплатило, 8 нисам дозволио да сарађујемо на моју штету, па смо се рази“ шти. Отуда партнере тражим изван своје комуне. „Летњико“ вац“ изврштава своје обавезе, а на моју сарадњу увек са си“

С. СТАМАТОВИЋ_

турношћу може да рачуна.

ЛОВАС.

Земљорадници · неће. тракторе кад их

има задруга

На подручју задруге у Ловасу, једне од најбољих у Славонији. која својом делатношћу обухвата и суседни Опатовац, има само 45 трактора на индивидуалном сектору. Земљорадни ци околних села, где има чак и мање пољопривредних ломаћинстава имају више трактора. Тако сељаци у Миклушевцима располажу са 70 трактора. Разлог мањем броју трактора на

Ј. МУТАПЧИЋ |приватном сектору у Ловасу и

а ој Опаловцу лежи у једноставни

чињеници: у тим селима ЊИХ

задруга има добар машин парк и одлично опремље вис пољопривредних ма услуге инливидуалним вгелницима. Овај серви птеву право време, за према за“ је пољопривредника, обави све

слове на приватном сектору,

прихватљиве цене, в. Е

пољонри

с упеко у

"А

: '

и његовом превозу до потрошача." Примена неких зависе од, '

пеш дроида ас

;

Дра- |

типа 33 |