Borba, 24. 01. 1975., S. 13
„-
ДАН ПОБЕДЕ У ЈНА а
•
рослава са наглашеним _ радним карактером
Циљ да се код, маадит разбијг понос на допринос Јутослађије
4 .
Прослава 30-тодишњице олобођења Југославије и три еценије победе над фашизом У Југословенској мародној рмији, имаће наглашено ради карактер. Ово се истиче у програму Одбора за прославу
Југословенској народној аргији, чији је председник подекретар у Савезном секретазијату за народну одбрану геперал-пуковник Ђоко Јованић, а у писму Политичке управе хсно, које је ових дана упучено војним «командама, једиџицама и установама.
Све активности и манифестације у Југословенској народној армији везане за овај јубилеј, жако се наглашава у
победи. над фашизмом
тим документима, имаће за циљ да допринесу јачању морално-политичког јединства армијског састава и мобилишу припаднике ЈНА на постизање што већег успеха у свим областима борбене изградње. Циљ је, такође, да се код припадника ЈНА прошире сазнања о основним факторима наших победа у народно-ослободилачком рату и револуцији, о великим успесима наше социјалистичке заједнице и њених оружаних снага за тридесет година мирнодопског "развоја и о перспективама ко“је се отварају за нова достигнућа. То треба, каже се даље, да, посебно код млађих гене-
== ои“ РАДНИЧКИ САВЕТ. ПОДУЗЕЋА „РАДЕ КОНЧАР“, ЗАГРЕБ,
ФАЛЕРОВО ШЕТАЛИШТЕ БР. 22
расписује
КОНКУРС
за радно место
Помоћник директора За производњу у 00
— Творнице електричних уређаја, Сплит
Услови: дипломирани инжењер машинства с'најмање 7 година радног стажа у индустрији, од којих најмање 4 године у електроиндустрији или машиноградњи, и 2 године стажа на руководећим радним местима у електромашиноградњи, или инжењер машинства с најмање 14 година укупног стажа; од Којих најмање 8 година У електроиндустрији, и 5 тодина на руководећим радним местима У електромашиноградњи.
Поред наведених услова за радно место потребни су значајни резултати на досадашњим радним местима и
одговарајуће морално-политичке квалитете и
призепти
резултати у развоју и унапређењу самоуправних односа.
Кандидати своје писмене понуде с документацијом
да
адресу: Секретаријат
удовољавају конкурсним условима Достављају на органа управљањаподузећа „Ра-
де Кончар“, Загреб, Фалерово шеталиште бр. 22. '
Рок за подношење понуда је 15 дана од дана објав-
љивања конкурса.
«еда ==
ЗАЈЕДНИЧКИХ СЛУЖБИ ЈУГОБАНКЕ, БЕОГРАД
РАСПИСУЈЕ
2803 1—1
ар
КОНКУРС
за избор и попуну упражњенх (реизборних) радних места, у: то:
1. ЈЕДНО РАДНО МЕСТО ПОМОЋНИКА ДИРЕКТОРА РАДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗАЈЕДНИЧКИХ СЛУЖБИ ЗА ПОСЛОВЕ РАЗВОЈА И ПРАЋЕ ЊЕ ПОСЛОВНЕ ПОЛИТИКЕ,
2. ЈЕДНО РАДНО МЕСТО ПОМОЋНИКА ДИРЕ| КТОРА РАДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗАЈЕДНИЧКИХ "СЛУЖБИ ЗА ДЕВИЗНЕ ПОСЛОВЕ,
8. ЈЕДНО РАДНО МЕСТО ПОМОЋНИКА ДИРЕКТОРА РАДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗАЈЕДНИЧКИХ | СЛУЖБИ ЗА ЗАЈЕДНИЧКЕ ПОСЛОВЕ,
А, ЈЕДНО РАДНО МЕСТО ПОМОЋНИКА ДИРЕКТОРА РАДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗАЈЕДНИЧКИХ
СЛУЖБИ ЗА ПОСЛОВЕ АОП.
Услови:
у
За радна места под 1. и 3. — Завршен економ ски или правни факултет, 10 година радног иску | ства, од чета 8 година на банкарским пословима и 5 година на руководећим радним местима,
За радно место под 2. — Завршен, економски
· или правни факултет, 10 година радног искуства, од чега 8 година на банкарским пословима и 5 го дина на руководећим радним местима и потпуно знање једног светског језика.
За радно место под 4. — Завршен
економски
или правни факултет, 10 година радног искуства, од чега 8 година на пословима АОП-а и 5 година на руководећим радним местима. |
Поред ових услога кандидати који узму учеш ћа на конкурсу треба да. поседују морално-поли-
"тичке квалитете и да испуњавају предвиђене Законом
друге услове и Самоуправним споразу-
мом о међусобним односима радника у удруже-
ном раду Радне заједнице
Југобанке.
Кандидати који испуњавају
Заједничких служби
услове конкурса биће
позвани на разгозор са Комисијом за спровођење конкур-
са и огласа. ,
у
Пријаве са биографским годацима, подацима о школ-
ској спреми и радном искуству подносе се у
дана од дана објављивања
Одељењу за организацију и кадровске послове једнице Заједничких служби Јула бр. 19-21, 1 спрат, соба 104. ,
року од 15 конкурса у дневној штампи Радне за-
Југобанке, Београд, ул. 7.
Пријаве се могу подносити лично сваког радног дана, сем
суботе, од 8 до 11 часова или поштом
адресу.
„на горе назначену
Нејасне, непотпуне и неблаговремене пријаве неће се
узимати у обзир.
Кандидати ће писменим путем бити обавештени о реЗултату конкурса у року од 10 дана од дана доношења одлу ке од стране Радничког савета Радне заједнице Заједнич-
ких служби Југобанке.
140 1—1
рација, развија понос на до-
принос Југославије у победи
над фашизмом и да у њима јача приврженост револуционарним тековинама народнсослободилачког , рата. Све то, наглашава се такође, треба да допринесе и потпунијем неговању свих вредности које су Југословенску народну армију учиниле дубоко револуционарном и народном.
Прослава овог јубилеја ,у ЈНА уклапа се у општејутословенску прославу и заснива се на ставовима изложеним у документу припремљеном за: седницу Савезног одбора при Председништву Савезне конференције ССРНЈ. 1
Све ове активности и манифестације припадника Југословенске народне армије одржаваће се у најтешњој сарадњи са народом. Све програме прославе јединице, команде и установе ЈНА сачиниће и спроводити заједнички са Социјалистичким севезом, Савезом бораца, Савезом социјалистичке омладине и другим друштвено-политичким · орга-
'низацијама и заједницама. У
политичко-васпитном раду с.
војницима, морнарима и питомцима обрадиће се више при тодних тема, организовати сусрети са учесницима НОР и слично. У војничким и питомачким клубовима, као и у домовима ЈНА, пригодним протрамима, филмовима, изложбама и другим манефестацијама видно ће се обележити јубилерна годишњица победе. У част јубилеја у току је и такмичење „Тражимо најбољу јединицу“. Организоваће се и такмичење за најбољи војнички клуб, дом ЈНА итд.
Армија ће учествовати на
паради која ће се, као што је
објављено, одржати на Дан победе — 9. маја у Београду. с (Танјуг).
НА ПЕК У Дусровнику
6.000 турнета
(Дубровник, 23. јануара) — Дубровачки туристички радници имају заиста разлога да буду задовољни. На дубровачкој ривијери тренутно · борави скоро 6.000 туриста, углавном домаћих, Такав промет У ово доба године овде досад није забележен, нити се очекивала таква инвазија "домаћих гостију. Сви смештајни капацитети у 13 хетела, с" који су отворени преко целе године у Дубровнику, Жупи Дубровачкој и Цавтату, попуњени су та ко да су отворени и хотели који због недостатка, уре Ђаја за грејање не раде пре ко зиме. У тим објектима су на брзину инсталиране
грејалице. Ј. 3.
Маре САР ми оре ИУ
ћраћи стаж за ливце. и возаче
Савезни. координацмонт,
одбор за бенефилмрант стаж одључио да подржи овај предлог
Савезни- координациони одбор за стручна питања бенефицираног радног стажа, који је јуче заседао у Матарушкој Бањи, одлучио је да препоручи "републичким заједницама да се одобри бенефицирани радни стаж од 18 месеци за годину дана у ливницама за радна места ппипреме и прераде песка, линење у калупе и кокиле.
Радници на изради пешчаних језгара, храњењу, шаржирању и одржавању пећи, транспорту лива, одржавању ливачких постројења, топионичких агрегата и други рад•ници добиће на сваку годину јеш два месеца. Комисија ће још: једном преиспитати питање. бенефицираног радног стажа за техничко-технолои1ки Колер у ливницама.
Комисија је такође одлучила да предложи републичким заједницама да возачи, који раде на тешким транспортним возилима чија је тежина већа од седам тона, добију бенефицирани стаж од три месеца на сваку годину. Возачи у градском саобраћају — на трамвајима, аутобусима и тролејбусима — према истом предлогу требало би да добију по два месеца бенефициранот стажа на сваку годину
;
рада. Д. ПЕТРОВИЋ
зло да на тој истој Тврђави не пропуштају да, макар узгред, не виде и нешто што се мирне душе може назвати својеврсним догађајем деценије.
у
| НОВИ САД — ИЗ ДАНА У ДАН
И гледалац у кревету
Одјеци новосадске премијере Павићевог „Кревета за три особе“ — Једна
изузетно корисна изложба, у ћутању, без посете — Колоквијум о „Парло-.
(Нови Сад, јануара). — „Како се из плаутовског првог чина, кроз савремени други, домоћи будућности у трећем, а да то не буде само експери-
мент, него да нешто од тог и-,
трања на жици времена продре и до публике и да се она осети бар за тренутак одговорном за оно што се збива на сцени“. На први поглед овај део из једног ранијег интервјуа, Милорада Павића, а-
утора драме „Кревет за три |
особе“ премијерно изведене ових дана на сцени Српског народног позоришта могао би се сматрати изазовом гледаоцу. Мада му се не може са сигурношћу „порећи и та намера, писац је, чини се, овим успео да објасни много штошта што просечном гледаоцу може остати недоречено у самој драми, Уосталом у истом интервјуу Џавић је отишао корак даље, рекавши да у кре-
Х
вету у ствари места има за
глумицу и два гледаоца, једног од бившег и једног из будућег гледалишта.
Драма „Кревет за три особе“ је наручена од писца. Тачније, људима из Српског народног позоришта су се посебно били допали неки делови из Павићеве књиге „Гвоздена завеса“ па је тако из текстова „Завеса“ и „Једанассти прст“ настао и овај позоришни текст, не као драматизација. већ као ново дело. Нећемо сигурно рећи ништа ново ако запазимо да је алегоричност, ако не најдоминантнија, а оно сигурно једна од битних одлика овог Павићевог текста који је и времеплов и игра времена и игра са временом. Јер, пошао је од Плаута а завршио (ако јесте) негде у неком будућем времену.
ж » +»
Новосађанима никада, а пототово ових сунчаних јануарских дана није падало тешко да се испну на Петроварадинску тврђаву, али се они најчешће задовоље само свежим ваздухом и лепом панорамом. Ово им и не бисмо узели за
Реч је о археолошкој изложби под називом „Војводина у бакарном и раном бронзаном добу“. Праисторија ових крајева који су као ретко који други били стална мета досељеника понуђена је као на длану. Времена и народи су пролазили а
гј“, са поводом
,
НАРУЧЕНА ДРАМА: Љубица Јовић ч Васа Вртитишки
5
у представи Павићевог „Кревета за три особе“
трагови су остајали на земљи
и у њој. У овом нашем времену археолози стичу славу откривањем и „читањем“ тих трагова који су остајали кроз векове. Ова изложба је јединствена по томе што је све то годинама откопавано историјско благо представила на једном месту. Експонати су својина многих војвођанских музеја, а прикупљени су и изложени поводом одржавања симпозијума ' посвећеног позном енеолитском и раном брон заном добу.
Домаћин ове изузетне изложбе је Војвођански музеј, што је велика заслуга Јелке Петровић и Милорада Гирића. Керамика, трагови насеља, оруђа, накити, оружја и гробнице се, међутим, узалуд нуде јер посетилаца нема. А оно што је читав један милениј било под земљом сада је у 25 витрина представљено тако да много шта може рећи и најобичнијем. случајном посетиоцу. Тиме је већа обавеза наставника историје и ученика да се сете Тврђаве, али не само ради ваздуха и панора-
ме. а»
Новосадска филмска кућа, како људи из „Неопланта-фил
ма“ воле да је називају, врло амбициозно је заказала колоквијум о свом филму »„Парлог“, позвавши критичаре из свих центара у земљи. Одзив је овог пута, међутим, био свромнији него што се желело, али је занимљиво да се овај скуп јавља као увод у циклус разговора о домаћој кинематографији.
Колико су после састанка и разговора ученици отишли задовољни, остаје да се нагађа. Наиме, раније започета полемика око неких вредности тог филма овога пута је изостала. Мање смо склони да поверујемо да су позвани само одабрани, више да су се одазвали само истомишљеници. Тако је снага „Парлога“ виђена у недоречености, у задатак му је стављено да да повод, а не и одговоре и програме за решавање проблема војвођанског села. Замерено. му је да је развучен и некомуникативан, да је иу режији и сликању недоследан. „Парлог“ се, ипак, латио демистификације војвођанског села и његових паора „пупчаном врпцом“ везаних за земљу, у томе су његови аутори показали изузетно осећање мере.
Б. ПЕТРОВИЋ
ВЕЧЕ НА ТЕЛЕВИЗИЈИ
Недопустива
комерцијализациј
Понекад се упитамо гледају ли људи са Телевизије све оно што се приказује на њиховом програмуг Ако гледају, како онда после недељних економско пропагандних порука „Евит“ маргарина потпомогнутих јунацима кратких цртаних филмова, Попајем, Оливом и „Квргом“ () неко има образа да у централном телевизијском „Дневнику“, који следи на истом програму одмах после тог „цртаћа“, про говори и реч против шунда. Јер оно што нам бе приказује у овим кратким цртаним сторијама јесте најординарнији шунд!
Не знамо одакле су
тим „цртаћима“
„Евит“ ЕКО службе Телевизије добавили ове цртане сторије, али оне сигурно немају никакве везе са традиционално симпатичним ликовима Попаја и Оливе — осим ликовне сличности. У Олива је малтене, нимфоманка, једино опчињена Попајевом мушкошћу, и, на моменте, разочарана њоме; фриволно флертује са екстеријерно још привлачнијим Квргом, да би, када је овај у бестијалном наступу љубавне жеље притера у ћошак, женски беспомоћно дозивала Попаја у помоћ. Јадни симпатични Попај у тим догодовштинама
ке:
маргарин и
је тек бесловесно тесто које Кврга меси, лу-
у
па, тегли и сабија на безброј садизму блиских начина, све док се морнар на крају не докопа спасоносног впанаћа, што је једина заједничка црта са досад познатим симпатимчним филмовима о њему. У свим досад виђеним епизодама присутне су те карактеристиКвргин невиђени садизам и похота према Оливи, Оливино флертовање час с Попајем час с Квргом и Попајева маленкост у виду џака за бескрајне Квргине боксерске сетзибиције. Наравно, на крају следи порука о свемоћном спанаћу који се у југо-верзији претвара у компаративну вредност „Евит“ мар гарина. Није искључено да неки пропагандистички деформисан мозак може смислити такву ступидарију и безобзирно злоупотребити популарне дечије јунаке. Али, емитовати то на једном телевизијском програму који је обавезан да негује одређену социјалистичку етику и, што је још трагичније, сервирати ту неукусну љубавну заврзламу у термину резер висаном за децу и њихове „цртаће“ под маском популарисања одређеног маргарина, равно је умишљеном злочину према њиховом еле ментарном васпитању.
напасничка
Милутин МИШИЋ
_ „Нора“, са вечним сукобом
Драмска редакција Другог програма Телевизије Београд приказаће вечерас драму „Нора“, познатог норвешког писца Хенрика Ибзена.
Рођен 1828. године, драмски писац и песник Ибзен је за собом оставио дубок траг: сво јим делима разбио је овештале позоришне конвенције тог доба, уносећи нове садржаје, утичући и на европски театар. Сматрају га једним од првих класика савремене драматурги је. Умро је 1906. године. Међу многим Ибзеновим драмама најпознатије су: „Пер Гинт“ (1867), „Сабласт“ (1881), „Дивља патка“ (1884), „Хеда Габлер“. (1890), „Нора“ или „Луткина кућа“ (1879), „Џон Габријел Боркман (1896) и „Непријатељ народа“ (1882). –
„Нору“ је за телевизију режирала Мира Траиловић, а на
словну улогу тумачи Јелисавета Саблић. :
— Припремајући „Нору“ заокружила сам један мали циклус дела која сам радила за телевизију. То су, у ствари, де ла писаца која су задржала трајну вредност и припадају савременој класици. Телевизија је изузетно занимљив медијум за „преношење“ психо-
лошких момената због директ.
нијег контакта са гледаоцем
него у позоришту; мада експе- .
риментисање са класичним делима није погодно за телевизију, док је у позоришту неизбежно, напомиње Мира Траи ловић.
— Ибзенову „Нору“ радила сам са великим интересовањем, јер то дело носи у себи трајне психолошке и уметничке вредности. У време кад је написано изазвало је сензаци-
,
у
ју слободом у третирању поло жаја жене у друштву. Данас, након свих историјских догађаја који су жени одредили ново место у друштву. било би анахронично подвлачити тај моменат; али је стога вечити проблем доминације'и потчињавања, који добија врло рафиниране облике и данас био за нас тема овог рада. Веома сам задовољна сарадњом са екипом која је остварила ову драму, каже Мира Траиловић.
Сем Јелисавете Саблић главне улоге тумаче: Петар Банићевић, Петар Краљ, Милутин Бутковић, Милена Дапче вић... Амбијент у којем се одвијају дијалози дочарао је Петар Рашић, костиме је сачинила Мира Чохаџић, а музику је компоновао Баронијан Варткес.
м.К.
(
"38. ЈАНУАР 1975. — БОРБА — СТРАНА 13.
Наши цртани
филмови на
америчкој ТВ
(Загреб, јануара Танјуг). Југословенским цртаним фил мовима ускоро ће се отворити серија програма на амери чкој телевизији посвећена све тској анимацији. Укупно је припремљено 13 получасовних програма који ће се емитовати из телевизијског центра у Сан Франциску за читаву мрежу НЕТ-ТВ широм САД.
За програм наших анимираних филмова изабрано је 16 дела: ·„Сурогат“ (Душан Вукотић), , „Кутије“ (Павао Шталтер), „Иду дани“ (Недељ ко Драгић), „Ослободилац“ (Боривој Довниковић) „Муха“ Александар Маркс и Владимир Јутриша) „Љубитељ цвије ћа“ (Боривој Довниковић) „Путник другог разреда“ (Боривој Довниковић), „Дневник“ (Недељко Драгић), „Маска цр"вене смрти“ (Павао Шталтер), „Летач“ (Александар Марко), „Душа“ (Павао Шталтер), „Сло. бода је...“ (Борис Колар), „Вив
ла либерте“ (Невен Петричић), „Зид“ (Анте Заниновић), „Акт — Пикасо“ (Златко Па-
влинић) и „Колекционар“ (Ми лан Блажековић).
Књига као. улазница
Ко год зажели да у понедељак увече дође у велику дворану Дома омладине у Београду како би видео и чуо наше песнике — представнике" трију генерација, присуствоБао концерту КУД „Никола Тесла“ и двојице гуслара, не треба на благајни да купује карту: ваља само да под мишком донесе књигу. Све књиге — улазнице, тако прикупљене, отићи ће у села која још немају библиотеку, у сиромашне и забачене школе. Ово је прва у низу приредби што ће их, под називом „Сви за књиту — књига за с све“, у тог целе године организовати Координациони одбор за реафирмацију рада Књижевне омладине Београда, као иницијатор, ГК Савеза социјалистичке омладине, Културнопросветна |: заједницау, њи жев ни клубови -м литерарне секције главног града.
На првој приредби насту- ·
пиће песници Оскар Давичо, Стеван Раичковић, Мира Але, чковић, Божидар „ Тимотијевић, Бранислав Петровић, Божидар Штујица. Милован Витезовић, Симон Симоновић, Драгиња Урошевић, Љубица Милетић, Јасмина Нешковић, Зденка Кланчир и Миљурко Г. Вукадиновић, рецитатори Вице Дардић и Атиф Џафић и група „Орион“. Водитељи програма су млади глумци Бранимир Зоговић и Звонко Тарле.
„ Капитал“ на македонском
(Скопље, 23. јануара, Танјуг). — До краја овог месеца у књижарским витринама у Македонији ће се појавити Марксов „Капитал“, у три тома. Реализатори овог „крупног подухвата су издавачке куће „Мисла“ и „Култура“ из Скопља. То ће бити, истиче македонски књижевник Јован Павловски, тренутак који недвосмислено указује не само на изражајне могућности савременог македонског књижевног језика, него и на постојање свих заинтересованих фактора у Републици да све што је најзначајније у марксистичкој литератури буде преведено и на македонски језик.
Завршена недеља египатског филма
Приказивањем "филма Алија Редеа „Девојке се морају удати“ у Београду је 'завтшшена недеља египатског филма, приређена У оквиру програма културне сарадње двеју земаља. У нешто смањеном обиму. египатски филм представљен је ових дана и становницимз Љубљгне. Крања и Загреба.
Ова. манифестација пружила је у извесној мери у токове пет деценија старе кинематографије, често под утицајем холивудских забавних филмова. али и уз присуство све већег. броја младих стваралаца решених на корени-
ти преображај египатског филма. А
+
„
,